Prvi broj ovog serijala počinje sa dvojcem Paola Barbato i Đampjero Kazertano i njihovom pričom iz perioda Francuske revolucije. Reč je o Jakobinskoj diktaturi, najkrvoločnijem period revolucije kada je ubijeno preko 25 000 ljudi, ali iz ugla dželata Anrija Sansona.Faktografski gledano ovde nije rečeno mnogo o samoj revoluciji, čitav broj protiče bez mnogo nabrajanja činjenica i datuma.Revolucija je ovde u drugom planu , ona je samo pozornica za ličnu dramu. Ovo je zapravo romansirana priča o pariskom dželatu Anriju Sansonu i Maksimilijanu Robespjeru.
Anri Sanson je jedinstvena ličnost među bonelijanom.Sa jedne strane on je veoma omražen i prezren zbog svog posla, ali uprkos svemu on je veliki čovekoljubac i najhumaniji pojedinac svog doba.Zvuči paradoksalno, zar ne? Otkud dželat da bude humanista? Svetina ga vidi kao običnog koljača ali on je osoba koja samo pruža smrt, nije taj koji osuđuje druge na smrt.Anri je specifičan po tome što se trudi da osuđenicima sačuva dostojanstvo i pruži bezbolnu egzekuciju. Puk se zgražavao nad ubijanjem osuđenika za vreme kralja, dok su sa promenom vlasti navijali za ezekucije ,,narodnih neprijatelja".Punitivno raspoloženom narodu je lako da dehumanizuje one koje vide kao izvor problema.Međutim za Anrija njega nema razlike među pojedincima.Narod vidi samo mučenike ili grešnike i državne neprijatelje dok Anri ne pravi razliku, za njega su to samo ljudi.Ovakvi ili onakvi ali ipak ljudi.
Sa druge strane, Robespjer je ovde očigledan tiranin, tip kojem su usta prepuna naroda i narodne volje dok u stvari čini sve što je u njegovoj moći zarad sebe i svoje vlasti. Iako se pojavljuje relativno kratko, jer glavnica stripa otpada na Sansona, Robespjer je prikazan u svoj samovolji i radikalizmu. Jakobinci sa njime na čelu su učinili zaista veliki zaokret u istoriji time što su javno giljotinirali kralja.Kasnije im ni to nije bilo dovoljno pa su počeli i svoje ljude da šalju na pogubljenje.Međutim time su nehotice otvorili mogućnost sopstvenog pogubljenja. Što bi Sanson rekao , pravili su se kao da se smrt njih samih ne tiče.Koristili su smrt kao simbol moći i taštine a time su zasejali seme sopstvene propasti. Dovoljan je bio jedan (genijalan ) gest dželata Sansona i nekoliko glasina da bi se srušila strahovlada Robespjera i Jakobinaca.
Barbatova je osmislila odličnu priču o teroru ,,oslobodilačke" vlasti iz ugla pojedinca kojeg pokreću isključivo ljubav i smrt, tj. eros i tanatos (po Frojdu).Romansirana priča o Sansonu ,koji u ovoj verziji istorije ima prilično veliku ulogu u rušenju Robespjera i pokretanju lanca događaja koji je doveo do Termidorske reakcije, od sredine se odugovlači i zbrzana je pri kraju.Mogla je malo više vremena provesti na karakterizaciji ostalih Jakobinaca i pojašnjenju njihovih motiva ali uprkos tome ovo je stvarno interesantna pojava među boneli stripovima.
Eh kad bi dobili ovakvu epizodu Dilana. No red je pohvaliti Kazertana na prilično dobrom crtežu.Kamo sreće da je ovo crtao u mlađim danima kada je više eksperimentisao sa kadriranjem, onomad kada smo imali lude kadrove u ,,Kući duhova ".Iako ovde ne odstupa od šablona kao onomad, opet se dobro drži.Od pogubljenja i morbidarija do najobičnijih razgovora, Kazertano nikaf nije dosadan.Izrazi lica i gestikulacija likova je sasvim prirodna , nema drvenih i veštačkih tipova ni dosadnih tabli.Sve i da se ništa ne događa opet je zanimljiv, ali kad dođe do mračnih scena među grobovim i leševima, e tu je Kazertano svoj na svome.Njegov Sanson je div među ljudima, u bukvalnom smislu.Kad ga pogledate on je gorostas od oko dva metra sa širokim ramenima naspram sitnih uglađenih Jakobinaca .Može se reći da je veći od života.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар