Da mi je neko rekao kako će se praviti ovakva prekretnica u Dilanovim noćnim morama, nikako ne bi pomislio na Bilotu kao nosioca te promene.Ne bi mi bio ni na kraj pameti! Tokom dosadašnjeg kratkog angažmana na ovom serijalu pisao je vrlo slabe epizode. Njegov ,,Životni put" kao broj nakon hajpovane (uglavnom opravdano) ,,Mater Morbi" je bio blago rečeno razočarenje.Otprilike kao kad vam neko ponovo raspali interesovanje za Dilanom, a idućeg meseca vas dočeka hladan tuš.Takvo je bilo i sledeće druženje sa Bilotom u epizodi nazvanoj ,,Lažnjak".Zbog od svega toga sam po automatizmu izbegao Bilotu u ediciji ,,Jedno doba jedna priča " (što se ispostavilo kao greška) pa su mi promakle i ,,Planeta Mrtvih" ali ne kao edicija nego priča iz DYD Kolor Festa 7 i njen prikvel-sikvel ,,Zbogom Gručo" koji je van hronologije objavljen u prvom (rasprodanom) DYD kolor festu.Baš u tim kratkim pričama je urađeno nešto što sam najmanje očekivao, tu se desio krupan pomak u Dilanovom životu i svetu doduše upakovan kao alternativna budućnost.Nešto malo kasnije počeli su da se pojavljuju specijalni brojevi koji su kod Veselog Četvrtka uvršteni u ediciju ,,Planeta Mrtvih" a moje interesovanje za regularnim kiosk Dilanom je ondak živnulo i vratilo se poput gladnog zombija spremnog da zaskoči nove epizode.
Bilotin doprinos Dilanu u Planeti Mrtvih nije potpuno originalan jer se između ostalog oslanja na Sklavijevim predskazanjima iz legendarnog 26.broja ,,Morgana", ali pravac u kojem vodi priču je više nego vredan pažnje.Dilan kojeg vidimo u Planeti Mrtvih odavno nije idealista, nije ,,onaj naš" Dilan.Istraživač noćnih mora je naprosto pukao pod teretom tragične odluke o Gručovoj sudbini koja je bukvalno došla glave polovinu populacije sveta.Dilan sanjar je umro i njegovo mesto zauzima matori pesimista koji se naliva dok broji dane do samoubistva via državna klinika(!).Koliko god ovo zvuči kao nastavak trenda urnisanja protagoniste ovog serijala, ipak se ne sve ne završava na tome.Planeta mrtvih nije toliko priča o Dilanu koliko o drugima koji dele istu postapokaliptičnu noćnu moru.
Dakle ovo je priča o ,,povratnicima" i ,,zaboravnima" kao dvema krajnostima iste pojave tj. motiva smrti u životu.Kroz nekoliko tragičnih ličnih storija mi se upoznajemo sa različitim marginalcima pa čak i buržujima koji su životarili otuđeni od sviju pre zombi katastrofe ili neuspešno izbegavali nedaće koje je prouzrokovala ista.Smrt im kao kraj puta ne donosi nikakav mir pošto se vraćaju u paketu sa pamćenjem kao ,,povratnici" tj. zombiji koji su svedeni na jedan jedini instinkt - glad koja ih tera na kanibalizam. A ko su tzv ,,zaboravni"? To su osobe koje progonjene ličnim traumama beže u tajne oaze koje po cenu imovine nude život uz drogu za zaborav kao vid mentalne higijene.Zombijima se vremenom vraća moć rasuđivanja a zaboravni se polako poprisećaju bolne prošlosti i tako se vrte u krug pošto je granica između života i smrti obesmišljena epidemijom.Kao što se da zaključiti i ,,povratnici" i ,,zaboravni" su za života bili figurativno mrtvi a sada kao živi mrtvaci i zombifikovani ljudi proživljavaju svoje muke nanovo u ciklusu bez kraja.
Mislim da je najprirodnije što Dilanove poslednje dane pratimo gledajući crtež maestra Kazertana koji je tu od samog početka serijala.On je uspeo da nađe sredinu između karikaturalnog i realističnog a da pritom ne oduzima težinu stravi , naprotiv , naglašava je po potrebi dok radnja teče veoma fluidno uz tamnije tonove.Kad je horor u pitanju, kao što sam ranije rekao Kazertano je tu svoj na svome. On je gust oblak Bilotinog pesimizma ravnomerno rasporedio na ambijent i likove , kaiševi teku sasvim dinamično (pogotovo za strip od 160 strana) što je suprotno Kamanjiju (iz idućeg broja) koji pati od statičnih kaiševa.Kuća sećanja svakako nije Kazertanov najbolji rad, ali je ipak pružio viši nivo umeća nego što je to činio u poslednje vreme na regularnom Dylan Dog stripu.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар