Vrana

Režija: Aleks Projas
 Scenario: Džejms O`Bar, David J.Šov, Džon Širli

Stara legenda kaže ,,Ako neka duša dođe u zemlju mrtvih puna bola zbog nepravde, ona ne može da nađe mir.Ponekad,ali samo ponekad se dogodi da je vrana prenese u svet živih gde duša treba da ispravi nepravdu da bi pronašla večni pokoj. Godinu dana posle ubistva nesuđenog maldog para Erika Drejvena i Šeli Vebster , na Erikov grob sleće vrana.Erik se vraća iz mrtvih i željan je osvete.

Često se navodi kao superherojski film, međutim to nije tačno pošto The Crow kao film i kao strip deli vrlo malo sa tim žanrom.Istina je da vrane verovatno ne bi bilo bez dekonstrukcije pomenutog žanra krajem osamdesetih jer su tadašnji scenaristi američkog stripovskog mejnstrima pokušavali da reprodukuju komercijalni uspeh stripova poput Povratka Mračnog Viteza i Nadzirača.Mnogi se u tome nisu snašli jer nisu shatili suštinu tih stripova pa su mislili da je sve u mraku, nasilju i nihilizmu ispuštajući iz vida preispitivanje temelja i granica tog žanra.Bilo kako bilo,  utom crnom talasu je stvorena gomila likova, među kojima je i vrana, koji po svemu podsećaju na pojedine protagoniste palp štiva koje je prethodilo stvaranju prvih superheroja.Džejms O`Bar za razliku od crtača i scenarista ovog talasa uopšte nije bio inspirisan pomenutim delima niti je uopšte voleo stripove nego se Vrana rodila iz velike patnje pošto se godinama rvao sa sopstvenim demonima prouzrokovanim tragičnom smrću verenice.Kao crtač amater on se prosto našao na pravom mestu u pravo vreme pošto je tržište tada gutalo ovakvo štivo.Svesno ili ne O`Bar je koncipirajući Vranu kanalisao duh najranijih palp antiheroja čije storije imaju prilično naglašen motiv pojedinca koji usled neke teške nepravde postaje osvetnički nastrojena utvara (nekad prerušavanjem a nekad bukvalno) i goni svoje i tuđe krvnike.

 Kao stripu Vrani je najveći adut crtačev nerafinisan i pomalo eksperimentalan stil. O`Bar je kao crtač potpuno samouk, nije se oslanjao ni na koju školu stripa do te mere da ih je čak i odbacivao kao irelevantne.Njemu je crtanje ove osvetničke fantazije služilo kao vid lične terapije, sve dok nije shvatio da mu nimalo ne ublažava gorčinu nego upravo suprotno.O originalnosti se ne može puno govoriti pošto je na minimunu bilo da je reč o filmu ili stripu.Gledajući Vranu teško da ćete uočiti neke likove ili dijaloge vredne pamćenja osim onih uobičajenih tough guy one liner-a koji prate ovaj žanr.Sve hulje koje Erik tamani tokom trajanja filma su prosto rečeno degenerici.To su drogoši, secikese i barabe svih fela koji jedva sastave po tri smislene rečenice pre nego što popiju metak ,sa  izuzetkom gazde podzemlja Top Dollar-a i njegove sestre gatare sa kojom je u incestuoznoj vezi.Vinkot kao Top Dollar  jedini odudara od ostalog šljama iz prostog razloga što je nekakav anarhistički nastrojen eksentrik koga privlači okultizam.

Otprilike su toliko imaginativni i načini na koje ih nemrtvi Erik Drejven pobije.Pošto je Vrana otelotvorenje taliona (principa oko za oko) tako koljač biva zaklan,silovatelj silovan, piroman spaljen, revolveraš izrešetan i ...well, you get the picture.A kakav je glavni antiheroj Erik? Recimo da je on tip po meri gotičarki i emo klinaca, pri tome da ne bude zablude , ne govorim u negativnom smislu.Najočigledniji su detalji  poput darkerske odeće i citiranja Poa ali pored toga Erik je čovek potpuno privržen verenici Šeli, neko ko bi učinio apsolutno sve što može u ime istinske ljubavi.Sve ovo nasilje koje gledamo u filmu je odraz toga, pošto je ovo na kraju krajeva zločin iz strasti koji može izvršiti jedino čovek koga mori velika patnja.Ne mogu nešto naročito pohvaliti Brendona pošto ovo nije vrsta uloga gde u punom sjaju glumac može da prikaže svoje umeće, nego prilično skučena i blizu jednodimenzijalnosti.Međutim pokojni  Brendon Li je  sasvim solidan za potrebe takve uloge pošto je itekako umeo da dočara takvu personu.Smrt je oduzela svaku šansu za procenjivanjem dalje karijere Brendona, pa se može reći da mu je ovo ipak bila životna uloga .Zaista bi bila dvostruka tragedija da je pored njegove smrti film ostao nedovršen.

Od sporednih uloga možda je najinteresantnija Rošel Dejvis, koja se osim ove dečije uloge kasnije slabo bavila glumom.Ovde kao maloletna Sara nikako ne pati od uobičajenih ,,dečijih bolesti" keženja i recitovanja teksta ,koji mogu biti problematični u nekim filmovima i serijama, nego je baš uverljiva u  ulozi klinke uličarke,

Čitajući ovakav prikaz scenarija brzo se stiče utisak da je ovo manje više običan revenge flick , ali čitati i gledati su dve različite stvari.Iako je scenario prosečan, režija je sasvim druga priča.Ovo je prvo ostvarenje Aleksa Projasa i ono je na pola puta između Bartonovih Betmen filmova i Rodrigezovog Grada Greha koji tada još nije snimljen jer je strip bio svež.Sasvim je očigledno da ovakvog stila ne bi bilo da Barton nije utabao stazu kao uzor Projasu , ali zato ga je potonji u nekim segmentima nadmašio.Projasov vrhunac karijere je svakako naredni projekat ,,Mračni Grad" (Dark City), ali ni Vrana kao film prvenac nije za potcenjivanje. Ako je Bartonov Betmen vizuelno gledano gotski crtać onda je Vrana noćna mora .Vrana počinje totalom mračnih  slamova naspram užarenog noćnog neba, prizor koji bukvalno evocira Pakao, a tek je veče uoči halloween-a.Vrlo brzo sleduje vratolomno putašestvije nemrtvog protagoniste kroz betonski lavirint budžaka uz pricu vodiča praćen eksperimentalnim kadrovima vranine percepcije i edgy saundtrekom koji je neverovatno dobro skrojen za ovakav film.

O svemu najbolje svedoči scena koja mi se davnih dana urezala u pamćenje, pri tome mislim na momenat kada mučeni Drejven svira električnu gitaru na samotnom krovu naspram krvavo crvenog obzorija.Nema reči koje to ikako mogu dočarati, tqaj trenutak kada tugaljava melodija vapaja dostiže svoj vrhunac praćen izlivom besa protagoniste koji shvata da mu muzika ništa ne pomaže.Tada uviđa da koliko mu je sublimacija u tom momentu beznačajna , ništa mu ne znači jer je već prešao granicu i ubrzo prelazi na sasvim drugi ritam koji komanduje njegovom dušom- na ritam osvete. Projasova Vrana je zaista udarac koncentrovane žestine.

Kako odrediti žanr ovog filma? Po meni ovo je jedan od malobrojnih supernatural revenge filmova tj. filmova o osveti sa elementima natprirodnog To je mešavina koja nema nameru nikoga da zastraši poput horora pošto  nije nikakav ghost story (iako ima sličnosti makar tematski) , ne ulazi mnogo u natprirodno nego mu je težište standardni čistokrvni osvetnički film. Takvi filmovi su malobrojni i retko vredni pomena.To su filmovi poput  Spawn,Faust: Love of the damned, Swamp thing, Ghost Rider, Savaged, i  od svih njih slobodno mogu reći da je The Crow najbolji izdanak jer ostale ostavlja u prašini.Mišljenja sam da je Vranu najbolje gledati u tinejdžerskom uzrastu, pošto tada može na pravi način da pukne (kao piscu ovog teksta), ali uz sve svoje scenarističke nedostatke i vremensku distancu sa kojeg ga sada tumačim ovo je ipak  solidan  film iako je style over substance .Kao što rekoh, Projasova Vrana je zaista udarac koncentrovane žestine.

Ocena: