Četvrta knjiga Makondovog ,,Divljeg Mača Atlantide " zaokružuje Dark Horse-ovo izdanje The Sawage Sword of Kull (ovo je druga polovina drugog toma) i donosi nam preostale kratke stripove o Kulu. Za razliku od epizoda iz treće knjige koje su antologijskog karaktera , ove epizode su povezane, tako da imamo sagu o Kulovoj mladosti tj. odrastanju,progonu sa Atlantide i ropstvu pod lemurijskim gusarima.Pripovedačku nit narušava nekolicina kratkih stripova, o kojima će kasnije biti reči. Ovu sagu nam donose Roj Tomas i Eufronio R.Kruz , a ona je objavljivana malo po malo tokom čitavih deset godina , od 1985. do 1995. , u strip magazinu Konanov divlji mač (The Sawage Sword of Conan). U ovom periodu Kralj Kul nije imao regularni strip serijal, niti mini-serije, pa je bio jedan od sporednih likova u pomenutom magazinu pored Crvene Sonje, Solomona Kejna i drugih , otuda kratka forma ovih stripova. Naslovnica četvrte knjige je preuzeta od Kull and the Barbarians, jedne od poslednjih mini-serija o Kulu.
U prvom tomu vidimo Kula u zrelom dobu , kao varvarskog kralja Valuzije, Konanovog prototipa, rastrzanog između vladarskih dužnosti i nostalgije prema mlađim danima kada je kao razbojnik slobodno harao po Turijskom kontinentu. Predstavljen nam je kao setni vladar koga samo intrige i ratovi mogu da trgnu iz duboke melanholije i udalje od metafizičkih promišljanja. Ovo poslednje ga čini bitno drugačijim od Konana, koji je i u starosti nezainteresovan za filozofiju.
Budući da su ga odgojili tigrovi, Kul je od malih nogu bio u sukobu sa civilizacijom, prkosio pravilima i tradiciji Bez obzira što je od pete godine vaspitavan u Morsko-planinskom plemenu, on se nije dao ukalupiti tj.pripitomiti pa ga pogađa izveštačenost i okrutnost plemenskih običaja naspram neusiljenosti čistog životinjskog instinkta .To je u suštini motiv koji se provlači kroz celu sagu, i naposletku to je upravo i razlog njegovog progona iz plemena.Naime, Morsko-planinsko pleme je htelo da Saritu, njegovu drugaricu i ljubav iz dečačkih dana, spali na lomači jer je pobegla iz plemena sa lemurijskim gusarom koga je volela.Kulu je takva okrutnost strana, nije mogao da je oslobodi ali ju je na njen pristanak ubio iz samilosti bacivši bodež pravo u njeno srce. Ova scena najbolje ilustruje srž Kulove ličnosti i Hauardovog.On je ,poput Konana, ipak bliži životinji nego čoveku ( tzv ,,plemeniti divljak ") , on je duhovni brat tigrovima , a životinjama je mučenje druge životinje strano, čovečija je to rabota. Ova konkretna epizoda je adaptacija istoimene priče Roberta E. Hauarda ,,Izgnanik Atlantide " , neobjavljena za njegovog života, i tu vidimo kako je pisac zamislio Kulovu mladost. Kula od saplemenika deli i otvorenost prema drugim plemenima, narodima, pa čaki i prema natprirodnim bićima pred kojima nema strah.
Pošto se Hauard nije upuštao dublje u Kulovu prošlost, pomenuta priča ,,Izgnanik Atlantide" je osnova na kojoj je Roj Tomas izgradio svoje viđenje avantura mladog Kula.
Ukoliko ste čitali Konanove storije koje je potpisao Roj Tomas, one koje nisu adaptacije Roberta Hauarda , onda znate šta da očekujete od ovog stripa . Tomasov stil pripovedanja je duhovno mnogo bliži regularnom Marvelovom Konanu, nego ,,Divljem maču" stoga je njegov Kul umereniji od Konana iz istog magazina. Daleko od toga da je to loša stvar, njegove priče su zanatski solidne avanture slične onima kakve ste čitali i u prvom tomu iz Kulovog redovnog serijala. Razlikuju se samo u tome što ovde čitamo o mladosti, prvim bitkama, ljubavi i ropstvu budućeg vladara Valuzije.
Sa druge strane imamo osrednje priče koje potpisuje Džon Arkudi i jednu od Čaka Diksona. Dikson potpuno promašuje Kulovu karakterizaciju, svodeći ga na običnog besnog divljaka, a Arkudijevi zapleti su toliko naivni i predvidivi da podsećaju na ranu fazu velikog Bleka. Srećom po čitaoce , takvih epizoda nema mnogo. Da Roj nije razradio jednu priču po Arkudijevoj ideji, i ta bi bila nesumnjiv promašaj. Po meni najveći nedostatak Rojevih priča iz ovog toma je u tome što mu fale metafizičke storije nalik onima iz prve dve zbirke . One su bile baš ključne za razdvajanje i razvijanje Kulove ličnosti u pravcu drugačijem od Konana. No , barem smo dobili adaptaciju ,,Izgnanika Atlantide" i zanimljiv kratak strip ,,Kul Piktoubica" u kojem je po prvi put igde objavljena Hauardova poema ,,Sudbina" (prva od četiri istoimene iz njegove zaostavštine).
Uspešnost stripa ovog podžanra , mač i magija , zahteva i crtača koji vešto prikazuje dva glavna elementa ovakvih storija : epske borbe i natprirodno. Pre nego što se pridružio crtačima ,,divljeg mača" Eufronio Rejes Kruz se ostvario na oba polja. Filipinac , manje poznat od svog kolege Tonija DeZunige i Nestora Redonda , ali ništa manje vešt sa olovkom , je u vreme crtanja ovih stripova veteran . Kao Dugogodišnji crtač horor i ratnih stripova, Kruz je pravi umetnik za ovakav strip. Kruzove table su vrlo dinamične, pune jurnjave po divljini i energičnih okršaja varvara , što međusobno što sa zverima i pretpotopskim čudovištima. Uvodnici u epizode su naročito privlačni jer su to mahom spleš table nabijene akcijom koje najavljuju uzbudljive avanture mladog Kula. Podjednako vešto dočarava mračne krajeve Turijskog doba gde vladaju crni magovi i drevna čudovišta iz ere pre čoveka. Ovo naročito dolazi do izražaja u završnim epizodama u kojima se mladi varvarin suočava sa morskim užasima, vukodlakom , demonima i hordom beštija pod komandom vešca Rotata od Lemurije. U vremenu kada je crtao ove epizode , Kruz je zagazio u šestu deceniju života, a zavšetkom poslednje priče iz ove zbirke on je otišao u penziju.Magazin Divlji mač je nedugo potom ugašen. Pored Kruza, u ovo izdanju imamo i po jedan strip Tonija DeZunige i Dejla Inglišema , ali i neke manje bitne crtače. Dovoljno je reći da im je kvalitet na nivou Arkudijevih scenarija, a sreća je što su samo njegove realizovali. Rad kvalitetnih crtača nije bačen na ilustrovanje tih gluposti. Kul je trijumfovao i nad grđim neprijateljima , pa mu ove malobrojne loše epizode nisu naneli mnogo štete u četvrtoj knjizi.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар