Martin

 

Režija: Džordž A. Romero
Scenario: Džordž A. Romero

Iako je ostao upamćen po  zombi filmovima kojima je kritikovao američki  konzumerizam, Džordž Romero u svojoj bogatoj filmografiji ima i manje poznatih , ali ništa manje hvalevrednih , ostvarenja među kojima je i jedan čudan vampirski film.

Martin se seli  iz Indijanapolisa u Pitsburg kod deda strica Kude i radi u porodičnoj bakalnici.Zvuči kao obična drama o zgodama i nezgodama mladića  koji menja sredinu , upoznaje nove ljude itsl. Tako bi i bilo da na pomenutog  mladića  starina Kuda ne gleda  kao na porodično prokletstvo, a Martin sebe ne  smatra  vampirom. Odavde slede spojleri, vratite se nakon gledanja.

Martin je neobičan američki horor film koji se pojavio u vremenu pojačane produkcije ekspolatacijskih filmova sedamdesetih godina minulog veka.Neobičan jer se ne oslanja  na žanrovske konvencije niti na tendencije vampirskog filma  te dekade . Vampir, gledajući Drakulu kao glavni i najbitniji primer , vampir tog perioda je suštinski natprirodni  pohotnik, mračni aristokrata koji nudi besmrtnost. Itekako je bilo i filmova o vampiricama ali njihov manirizam je isuviše sličan Drakuli,  bez obzira na pol.  U zavisnosti od produkcije , taj imidž je varirao od erotizovanog Drakule  britanskog novog talasa čiji je noseće lice bio genijalni Kristofera Li pa sve do outhright pornografije  francuskog reditelja Žana Rolina.   Romerov Martin odbacuje vampirsku mitologiju, on je  besmrtnost, žive mrtvace , beli luk i krstove bacio kroz prozor. Naslovni lik to otvoreno saopštava publici , rekavši ,,There is no magic! " Baš nasuprot vampirskom filmu ,  starom i tada aktuelnom ,  Martin predstavlja demitizaciju vampira oslanjanjem na realizam i frojdizam.Više ima zajedničkog sa tadašnjim  psiho trilerima  nego obnovljenim erotizovanim  gotikom.

 Kad kažem vampir , svilm, čitaocima  je  van svake sumnje prva asocijacija Drakula ili neki rip-off istog, osim ako nisu mlađe generacije koje su odrasle na budalaštini zvanoj Sumrak saga. Romerov Martin  nije ni nalik princu tame niti njegovim sledbenicima ili imitatorima. Martin je sramežljivi mladić koji misli da je vampir, a u stvari je bolesni  silovatelj. Danju glumi duševnu zaostalost  , pravi se da je blago retardiran , a tokom noći postaje prepredeni serijski ubica . Spopada žene, drogira i siluje ih  a na kraju ih ubije.Ubistvo zamaskira tako što temeljno očisti sve tragove  i lažira  samoubistvo žrtve.

Martin sebe zamišlja ko vampira , ali  on  suštinski ne razume sopstvene potrebe. Dovoljno je da ga zavede starija žena , nezadovoljna  brakom, i njegov ,,vampirizam"  se ogoljava u potpunosti. Glad za krvlju , kako je on doživljava, je zapravo posledica  izopačenja seksualnosti skopčane sa psihozom . Jasno je da nikada nije imao voljni odnos sa drugim polom , fali mu intima  i to ga nagoni na iživljavanje na žrtvama . Martinu je od malih nogu utuvljeno u  glavu da je vampir , sin nekog tobožnjeg vampira koji je navodno zaskočio njegovu majku  te da je proklet.  Iako Martin ,,ne veruje u magiju" , mitološke karakteristike vampira  tj . folklor ,   jasno je pukao pod teretom sujevernih  naklapanja porodice pa  je nametnutu ulogu vampira pounutrašnjio do te mere da mu se sećanja mešaju sa scenama iz starih filmova.Živi u ubeđenju da ima osamdesetak godina i da je proživeo događaje iz nemih filmova o vampirima.

                 

Ovo je debitantska uloga Džona Amplasa koji naslovnog lika tumači kao zbunjenog i potištenog mladića . Teško je zamisliti pitomijeg ubicu, pošto zaista deluje kao običan ,pomalo naivan, momak iz kraja.Prelazak iz persone običnog mimka u vampira Amplas izvodi predatorskim pogledom koje je naglašen krupnim planom.Čak i kada je u ,,vampire mode" , Amplas govorom tela vešto dočarava Martinovu stidljivost  prema suprotnom polu.

Koliko mlađani Martin veze sa Drakulom , toliko i njegov matori deda stric ima zajedničkog sa Van Helsingom. Kuda je zatucani katolik , poreklom iz Litvanije koga tumači Linkon Mazel. On  nije nikakav naučnik niti metafizičar  nego običan dućandžija opsednut starim običajima i praznoverjem koje je doneo iz domovine. ,,Tata" Kuda sebe  vidi kao Martinovog nadzornika , misija mu je da mladića   drži pod kontrolom  vagajući između mogućnosti iskupljenja ili istrebljenja.Kuda, da je rođen nekoliko vekova ranije  bi nesumnjivo proganjao ,,veštice" i slao ih na lomače , zabadao kočeve u tobožnje vampire,(najverovatnije nesretnike obolele od besnila)  dok se  naslađuje  sa Malleus Maleficarum-om u ruci. Za takve fanatike je sasvim nebitno da li se radi o obolelom čoveku ili vampiru, važno je samo da se sprovede mučenje prema  uputstvima bolesnih umova koji su  uporište pronalašli u  mračnjačkim knjigama punim bulažnjenja suncem opaljenih pustinjaka opičenjaka.

Zbog čega se Kuda okomio na  Martina?  Setite se samo one Kudine izmišljotine   kako je Martinov ćale navodno vampir Iz priče saznajemo da je Martin vanbračno dete, što Kuda smatra nečistim te neimenovanog pravog  oca  naziva vampirom. Dakle Kuda je , poput Van Helsinga , protivnik seksa izvan braka, ali sa bitnom razlikom da je u Kudinom slučaju to bukvalno dok  u slučaju Van Helsinga to protivljenje proizlazi iz tumačenja Stokerovog romana. Mladićev psiho seksualni razvoj je očigledno  poremećen takvim uverenjem, nisu isklučeni i drugi uticaji ali ovo je glavni. Martin nije jedina žrtva Kudine represije, vidimo matorog  kako uporno  sabotira unuku sejući razdor između nje i njenog dečka  sve dok  joj nije dozlogrdilo pa je pobegla iz kuće.

U Romerovom Martinu  uloge dobra i zla su samo privid. Romero  Martina i Kudu prikazuje kao ekstreme, pa se očekivana  borba  ,,dobra i zla"  ovde jasno ogoljava kao sukob dvojice bolesnika. Patolološke osobe poput  Martina i Kude se međusobno nadopunjuju , te  nema fanatika bez ,,čudovišta" (bilo da je ,,vampir " ili neki drugi izgrednik)  i obratno. Taj užas ne potiče sa druge planete ili iz udaljenih zemalja, niti epruvete ludog naučnika nego je iz  komšiluka , iza ćoška, rođen u učmalosti i fanatizmu. Otuda gedaocima poruka ,,Made in the USA".

Završna scena šteti uspostavljenom realizmu, pošto bi matori Kuda bio sasvim pod istragom za ubistvo. Zar niko zaista ne bi primetio da je Martin nestao bez traga ? Mušterije u dućanu, Martinova rođaka , pa i oni lokalni popovi na čije su propovedi Kudini išli porodično. Martin je svoja ubistva maksimalno pokrivao, ali Kuda bi bio vrlo brzo razotkriven, tim pre što je telo zakopao u sopstvenu baštu.

Druga, ali manja,  zamerka je nedovoljna iskorišćenost senzacionalizma.Konkretno, Martin se više puta uključivao u radio emisiju i opisivao ,,pravi vampirizam".Slušanost je naravno skočila, mnogi su se raspitivali o ,,grofu", posle smrti su ga zamenili drugim ali sve je ostalo na tome.Romero se nije bavio potrebom slušalaca za kontraverznim ,,vampirom".  Ali, što se slušalaca tiče, mislim na ove među gledaocima, Martin ima vrlo  prijatan  saundtrek koji potpisuje Donald Rubenstajn. Poznavaoci materije ga opisuju kao ,,barokni džez".

Iako je Džordžu  Romeru  ,,Martin" omiljeni film , on je nažalost u svetu horor filma maltene hidden gem,  retko se spominje bilo da pretražujete vampirske filmove ili uopšteno, gledanost mu je skočila tek u proteklih nekoliko godina . Uprkos tom statusu , on je uspeo  tokom naredne četiri decenije da  inspiriše  omanji broj filmova. Neki su se poigrali sa tom premisom ,, vampir ili ne " poput nezavisnog niskobudžetnog Sina ponoći (Midnight Son) , drugima je to samo gimmick  u osrednjem ostvarenju (Vampire od Shunji Iwai)  , ima i  bezubih  kopija Martina poput  Preobražaja (The Transfiguration) , ali ima i zanimljivih varijacija na temu koji zaslužuju zasebnu recenziju kao što je Navika (Habit) Larija Fesendena.  Intresovali vas ovakvi eksperimentalni  filmovi ili ne ,  u ovaj vredi zariti očnjake.

Ocena: