Obdukcija Džejn Do

 

 Režija : André Øvredal

Scenarijo: Ian Goldberg i Ričard Naing

 

Senzacionalno višestruko ubistvo  je potreslo mirni gradić u Virdžiniji.Masakr se odigrao u domu sasvim obične porodice, gde je  ubica svoj krvavi pir skončao samoubistvom.Lokalni šerif je naložio hitno veštačenje leša pronađenog kako viri iz zemlje u podrumu.Patolog Tomi Tilden i njegov sin Ostin  moraju da obave pregled pod  hitno,  u pola noći . Delovalo je  kao rutinski zadatak za starog patologa , ali ubrzo se ispostavlja da je  novopristigli leš pun iznenađenja.

Radnja skoro čitavog filma se odvija u sali za obdukciju koja na prvi pogled liči na američka pogrebna društva ,ako izuzmemo činjenicu da je izgrađena u podrumu nalik  bunkeru.Pri ulasku vidimo starinski etison,  hodnik obložen drvetom, malu kancelariju sa drvenim elementima  itsl, kao što priliči takvim ustanovama, a  niz prostrani hodnik se ulazi u salu za obdukciju sa prostorom za hladnjaču. Dakle od početka je jasno da se radi o niskobudžetnom filmu, ali scenarijo je takav da više od toga nije potrebno  budući da je zaplet klaustrofobičan pa zahteva zatvoren prostor koji je maltene odsečen od sveta kako bi se maksimalno iskoristio taj ugođaj.

Film isporučuje ono što naslov obećava ,a to je koliko-toliko realistična obdukcija,  postupno veštačenje leša sa uz pogled na rasporena ljudska tela sa kožom prevrnutom na stranu i vađenjem organa.Naravno , čim počnu seciranje  leša misteriozne devojke, malo po malo vidimo da nešto nije kako treba.Od prvih znakova povreda i pojava koje se mogu koliko-toliko racionalno objasniti, pa do bizarnog otkrića da se povrede unutrašnjih organa ne slažu sa  spolašnjošću leša, napetost raste dok se obdukcija pretvara u noćnu moru. Overdal polagano niže jump scare scene koje su očekivane za ovakve filmove koji se vrte oko ukletih kuća ili predmeta  tj. derivate poput Conjuring-a i njegovih nastavaka.Ako ste kojim slučajem preskočili takve filmove a  davnih dana na Discovery kanalu ste videli emisiju ,,A haunting" , onda znate kakav vas repertoar strahova očekuje . Dakle , čudni zvukovi, nestanak struje , disanje za vratom protagonista, leteći predmeti , nevidljivi progonioci za petama , eksplozije,magla , živi mrtvaci  u polumraku i ,neizbežno, veštičarenje. Sve je to solidno izrežirano , ali je izlizano.

 

Dvojica Tildenovih, koje glume Brajan Koks (starijeg) i Emil Hirš (mlađeg), su obični ljudi u neobičnoj situaciji. Kao likovi nisu naročito pamtljivi , mada je to više zbog scenarija nego glume. Ipak je Brajan  bio prvi filmski Hanibal Lekter, naravno imao je i drugih zanimiljivih uloga , ali ovde mu je dodeljen tipski lik patologa pa nije imao   mnogo prostora za lični pečat. Na početku su Tildenovi prikazani kao složni otac i sin , ali košmar u kome učestvuju otkriva manjkavosti koje se kriju iza prvog utiska.Tomi je hladan  čovek čiji se racionalni svet urušava oko njega pojavom natprirodnih sila. Ostin ne želi da bude patolog, nije zadovoljan porodičnim poslom i želi da sa devojkom pobegne od lešare, i malog mesta uopšte, kako bi se bavio medicinom.Hišr se u skladu s time ponaša kao stereotipni momak iz gradića, ništa bolje ili lošije od drugih glumaca u datom kalupu.Olven Keli se zaista odlično pravi mrtva, na konto čega je i dobila ulogu naslovnog leša, tako da ona u ovom filmu  tehnički ne glumi koliko pozira.Snimana iz određenih uglova i  uz odgovarajuće osvetljenje, njeno bezizražajno ukočeno lice dobija na zlokobnosti.

                   

 

Da li je ,,Obdukcija Džejn Do" samo skup istrošenih horor klišea koji se vrti oko tankog zapleta, ili nudi nešto više od toga? Na prvu loptu izgleda kao komentar na famozno spaljivanje veštica u Salemu,  ciklus nasilja koji se nastavlja pošto u jednom trenutku Stenli  sugeriše da je veštica nastala  inkvizicijom tj. da je iživljavanje nad devojkom od nje stvorilo vešticu.Narativ o žrtvi koja postaje gora od tlačitelja kako bi mu uzvratila ne drži vodu obzirom da ova dvojica nisu inkvizitori niti je implicirano da su imali takve među pretcima, pošto u nemalom broju sličnih scenarija (književnih i filmskih) naslednici se kažnjavaju za grehove otaca. Meni deluje kao da je poenta cele priče u ukletom (živom?) lešu koji dovodi do ludila sve koje se nađu na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.U tom smislu ovo je priča o prosečnim ljudima  u čiji mali svet upada natprirodni element i razdire ga , potpomognut postojećim slabostima likova.To je nejverovatnije objašnjenje za ubistvo i samoubistvo u porodičnom domaćinstvu sa početka filma. Uz to, nemrtva veštica deluje kao da ovo čini sa namerom da  ustane iz mrtvih  jer vidimo da se sa povredama nanetim matorom patologu paralelno regenerišu organi leša. Upravo to tumačenje otvara mogućnost nastavka i slaže se sa izjavom reditelja iz intervjua sa sajta Heyuguys.com   gde kaže ,,there is obviously talk of doing a sequel because it is set up in that way. It is a story of eternity for her in a way".

 

Dakle, kada se sve sumira ,,Obdukcija Džejn Do" je malo bolje napisana varijacija na popularne Conjuring filmove koja osim natrpanosti jumpscare scenama ne nudi nešto dublje.Tu nema nikakve društvene kritike, tema lova na veštice je načeta vrlo površno, štaviše naslovna Džejn Do još i deluje kao opravdanje za svo to mučenje i ubijanje, pošto je ona the real deal.Overda je kao reditelj počeo sa primenom found footage podžanra na mitologiju  rodne Norveške, a u  ovom filmu je samo izvršitelj radova na  scenariju koautora ograničenog dometa.Goldberg i Naing u svojim biografijama imaju samo jednu horor seriju  ,,Dead of Summer " koja je , surprise , isto tako sklepana od klišea  ali ne iz spooky filmova nego slešera. Obdukcija Džejn Do je tek malo više od banalnog industrijskog proizvoda samo zato što je misterija nežive veštice ostala nerazjašnjena.

 

Ocena: