Kalifornia

 

Režija: Dominik Sena

Scenarijo: Tim Metkaf

Mladi i opsednuti ekstremima, Brajan i Keri sanjaju kako da unovče svoje hobije. Keri je fotograf koju zaokupljaju fetišistički aktovi, a Brajan je pisac u pokušaju koga zanimaju serijske ubice. Nakon što je objavio zapažen članak na tu temu , Brajanu izdavač nudi da napiše knjigu o najstrašnijim ubistvima proteklih dekada.Kako bi ostvario svoju nameru, Brajan razmatra obilazak starih mesta zločina,  i putovanje koje bi se završilo u Kaliforniji. Karen u putovanju vidi šansu za novim početkom ,  vođena geslom ,,kome ne uspe u Kaliforniji, nigde neće ",  ali samostalno ne mogu da skrpe novac za put.Spletom (ne)srećnih okolnosti, javlja im se par koji bi sa njima podelio putne troškove , ali  tokom morbidne ekskurzije  shvataju da je među njima ubica. Umesto proučavanja  zločina, Brajan i Keri postaju taoci serijskog ubice.

 Koliko ste samo puta pročitali krimiće  ili gledali  filmove i serije snimljene ,,prema istinitoj priči" ? Knjige i romani  pisani prema  istinitim događajima tzv,,true crime"  žanr je tokom  se tokom 70-tih i ranih 80-tih godina prošlog veka doživeo transformaciju. Ako su 60-te godine minulog veka bile decenija hipija,ljubavi i solidarnosti,  70-te su bile decenija straha. Stopa kriminala u SAD-u je tada bila na vrhuncu, a u urbanoj džungli je primećen novi tip psiho-ubice, famozni serijski ubica. Sedamdesetih su harali  Bandi, Berkovic (Semov Sin), BTK, Gejsi , Domer i mnogi drugi krvoloci.Mediji su u ovome videli priliku za senzacionalističkim izveštavanjem, naprosto su se laktali se za reportažama o serijskim ubicama.Iako su za mnoge ovi frikovi bili , sasvim opravdano, razlog za strah, drugima su postali predmet mračne fascinacije. Tada su se  knjige o serijskim ubicama  , raznih autora ,  se prodavale kao alva. Toliko je o njima napisano da je od toga stvoren čitav podžanr. Istraživanje koje je sproveo Publishers Weekly  1993.godine  je pokazalo da su najpopularnije knjige ,,true crime" žanra upravo  o serijskim ubicama, a da  prodaja ide po principu ,,što jeziviji zločin  to bolje".

 

Opsesija serijskim ubicama se prelila i na filmsku industriju i od njih su stvoreni zločinački geniji i nezaustavljivi koljači. Kalifornija svakako nije prva filmska dekonstrukcija mita serijskog ubice pokazivanjem tužne i ružne istine nasuprot holivudskoj stilizaciji , to je  pre ovog filma  uradio  Džon McNoton filmom ,,Henri : Portret serijskog ubice", ali to ostvarenje  je tek početkom devedesetih  imao ograničenu bioskopsku distribuciju . Osim dekonstrukcije, Kalifornija suštinski upire prstom u američku publiku kao konzumente ovih filmova i knjiga. Bez imalo zadrške  ogoljava morbidna intresovanja publike i pokazuje im  kime i čime su zapravo fascinirani. 

 

Pogledajmo samo ubicu u Kaliforniji reditelja Dominika Sene. Erli je sušta suprotnost slojevitim filmskim zlikovcima ovog podžanra. On je sirovina, ubija impulsivno bez neke naročite  taktike i iz najnižih pobuda. Nema tu neke proračunatosti , niti spektakularne  podmuklosti , samo najstariji i najbanalniji trik  pećinskih ljudi tj.  zaseda i BAM u glavu. Bred Pit je pred kamerama postao pravi redneck i  ovom  ulogom definitivno zapušio usta svima koj su  potcenjivali njegovu glumu  zbog mahoim  tipskih uloga manekena koje je do tada igrao. Pit je upio sve pokrete i tikove,   držanje  i mentalitet takve persone. Teško je ostati ubeđen u to da osoba koju vidite pred sobom nije autentična seljačina, stoprocentni trailer trash. Gledaoci to vide s početka, a nesretni Brajan , koji se pravi stručnjakom za ubice,   poslednji saznaje  da iza te Erlijeve zarazne nehajnosti i avanturizma stoji okoreli ubica.

Što se tiče nehajnosti i skoro pa detinje bezobzirnosti, tu se još ističe Džulijet Luis u ulozi Erlijeve devojke Adel. Ona  u suštini glumi  devojčicu u telu žene, i uglavnom je predmet sprdnje što naizgled nezrelom ličnošću  likom što delom.Vremenom saznajemo da Adel nije ovde samo radi humora, iza nje su mnoge traume a ni sadašnjost tj. život sa Erlijem nije mnogo bolja. Možda ona i nije blago retardirana , nego joj je  detinjasto ponašanje jedina odbrana od surovosti života.U pogledu glume jedino Džulijet parira Bredu u ovom filmu, pošto je Duhovni ovde neinteresantan . Brajan bi lako mogao biti Mulder u smislu da istražuje nešto što mu je iznad sposobnosti i standardno je beskoristan u akciji. Mišel Forbs je ok u ulozi Keri, mada je ona više posmatrač (iza objektiva fotoaparata) i svakako je trezveznija od Brajana/Duhovnija, ali  realno ceo film se vrti oko Breda i Džulijet.  Njih dvoje su maltene poput odraslog  pandana Martinu Šinu i Sisi Spačik iz filma ,,Pustara" Terensa Malika. Gledaoci ovog kultnog ostvarenja  će sigurno primetiti da su  deo  zapleta i likovi inspirisani istim , konkretno road movie  sa ubicom za volanom ,  naivnom devojčurom i nerealnom nadom u  bolje sutra.

 Ovo je debitantski film Dominika Sene , pre toga je režirao spotove , pa  nakon gledanja filma  i čitanja intervjua sa scenaristom Timom Metkafom , vidim da je Sena mixed blessing. Sa jedne strane ,  vidi se da je izvukao maksimum iz glumaca  i skromnog budžeta ,  vrlo malo se  stideo preterivana i  nasilja ( još ga je i dodavao!) , umeo je  da održi napetost (Erli je od početka kao tempirana bomba) i ima baš lepo slikanih predela , pustoši isl. za jedan road movie.Dakle režija mu je na visini zadatka, ali problem je što se  petljanjem u scenarijo  otupeo  scenaristinu oštricu i promenio tok filma. Oni nepotrebni off-ovi (voice over) Duhovnija su prema  Dominikovom tekstu.Ceo film je zamišljen kao prst u oko gledaocima ovog podžanra, ali to umanjuju bezvezni  ubačeni zaključci poput onog na kraju.Zar je Brajan tek tad shvatio da pshopate nemaju savest? Da je to razlika između psiho-ubice i normalnog čoveka? No shit Sherlock!Evo još jedan primer nepotrebne promene. Znate li zašto je film nazvan Kalifornia umesto California? Pazite sad ovo , Sena u razgovoru za dvd izdanje priznaje da je tokom produkcije shvatio da postoje i drugi filmovi istog imena  i ladno odlučio da  to reši  menjanjem C u K! Ovo mu dođe lazy writting at its finest. 

Uprkos tome Kalifornija je ipak više nego solidan film koji je ostao skrajnut jer ga je zasenio Oliver Stounov kontroverzni hiperstilizovani i  visokobudžetni  Natural Born Killers koji je u suštini Kalifornija odvrnuta na jedanaest.

Ocena: