Režija: Dominik Sena
Scenarijo: Tim Metkaf
Mladi i opsednuti ekstremima, Brajan i Keri sanjaju kako da unovče svoje hobije. Keri je fotograf koju zaokupljaju fetišistički aktovi, a Brajan je pisac u pokušaju koga zanimaju serijske ubice. Nakon što je objavio zapažen članak na tu temu , Brajanu izdavač nudi da napiše knjigu o najstrašnijim ubistvima proteklih dekada.Kako bi ostvario svoju nameru, Brajan razmatra obilazak starih mesta zločina, i putovanje koje bi se završilo u Kaliforniji. Karen u putovanju vidi šansu za novim početkom , vođena geslom ,,kome ne uspe u Kaliforniji, nigde neće ", ali samostalno ne mogu da skrpe novac za put.Spletom (ne)srećnih okolnosti, javlja im se par koji bi sa njima podelio putne troškove , ali tokom morbidne ekskurzije shvataju da je među njima ubica. Umesto proučavanja zločina, Brajan i Keri postaju taoci serijskog ubice.
Koliko ste samo puta pročitali krimiće ili gledali filmove i serije snimljene ,,prema istinitoj priči" ? Knjige i romani pisani prema istinitim događajima tzv,,true crime" žanr je tokom se tokom 70-tih i ranih 80-tih godina prošlog veka doživeo transformaciju. Ako su 60-te godine minulog veka bile decenija hipija,ljubavi i solidarnosti, 70-te su bile decenija straha. Stopa kriminala u SAD-u je tada bila na vrhuncu, a u urbanoj džungli je primećen novi tip psiho-ubice, famozni serijski ubica. Sedamdesetih su harali Bandi, Berkovic (Semov Sin), BTK, Gejsi , Domer i mnogi drugi krvoloci.Mediji su u ovome videli priliku za senzacionalističkim izveštavanjem, naprosto su se laktali se za reportažama o serijskim ubicama.Iako su za mnoge ovi frikovi bili , sasvim opravdano, razlog za strah, drugima su postali predmet mračne fascinacije. Tada su se knjige o serijskim ubicama , raznih autora , se prodavale kao alva. Toliko je o njima napisano da je od toga stvoren čitav podžanr. Istraživanje koje je sproveo Publishers Weekly 1993.godine je pokazalo da su najpopularnije knjige ,,true crime" žanra upravo o serijskim ubicama, a da prodaja ide po principu ,,što jeziviji zločin to bolje".
Opsesija serijskim ubicama se prelila i na filmsku industriju i od njih su stvoreni zločinački geniji i nezaustavljivi koljači. Kalifornija svakako nije prva filmska dekonstrukcija mita serijskog ubice pokazivanjem tužne i ružne istine nasuprot holivudskoj stilizaciji , to je pre ovog filma uradio Džon McNoton filmom ,,Henri : Portret serijskog ubice", ali to ostvarenje je tek početkom devedesetih imao ograničenu bioskopsku distribuciju . Osim dekonstrukcije, Kalifornija suštinski upire prstom u američku publiku kao konzumente ovih filmova i knjiga. Bez imalo zadrške ogoljava morbidna intresovanja publike i pokazuje im kime i čime su zapravo fascinirani.
Pogledajmo samo ubicu u Kaliforniji reditelja Dominika Sene. Erli je sušta suprotnost slojevitim filmskim zlikovcima ovog podžanra. On je sirovina, ubija impulsivno bez neke naročite taktike i iz najnižih pobuda. Nema tu neke proračunatosti , niti spektakularne podmuklosti , samo najstariji i najbanalniji trik pećinskih ljudi tj. zaseda i BAM u glavu. Bred Pit je pred kamerama postao pravi redneck i ovom ulogom definitivno zapušio usta svima koj su potcenjivali njegovu glumu zbog mahoim tipskih uloga manekena koje je do tada igrao. Pit je upio sve pokrete i tikove, držanje i mentalitet takve persone. Teško je ostati ubeđen u to da osoba koju vidite pred sobom nije autentična seljačina, stoprocentni trailer trash. Gledaoci to vide s početka, a nesretni Brajan , koji se pravi stručnjakom za ubice, poslednji saznaje da iza te Erlijeve zarazne nehajnosti i avanturizma stoji okoreli ubica.
Što se tiče nehajnosti i skoro pa detinje bezobzirnosti, tu se još ističe Džulijet Luis u ulozi Erlijeve devojke Adel. Ona u suštini glumi devojčicu u telu žene, i uglavnom je predmet sprdnje što naizgled nezrelom ličnošću likom što delom.Vremenom saznajemo da Adel nije ovde samo radi humora, iza nje su mnoge traume a ni sadašnjost tj. život sa Erlijem nije mnogo bolja. Možda ona i nije blago retardirana , nego joj je detinjasto ponašanje jedina odbrana od surovosti života.U pogledu glume jedino Džulijet parira Bredu u ovom filmu, pošto je Duhovni ovde neinteresantan . Brajan bi lako mogao biti Mulder u smislu da istražuje nešto što mu je iznad sposobnosti i standardno je beskoristan u akciji. Mišel Forbs je ok u ulozi Keri, mada je ona više posmatrač (iza objektiva fotoaparata) i svakako je trezveznija od Brajana/Duhovnija, ali realno ceo film se vrti oko Breda i Džulijet. Njih dvoje su maltene poput odraslog pandana Martinu Šinu i Sisi Spačik iz filma ,,Pustara" Terensa Malika. Gledaoci ovog kultnog ostvarenja će sigurno primetiti da su deo zapleta i likovi inspirisani istim , konkretno road movie sa ubicom za volanom , naivnom devojčurom i nerealnom nadom u bolje sutra.
Ovo je debitantski film Dominika Sene , pre toga je režirao spotove , pa nakon gledanja filma i čitanja intervjua sa scenaristom Timom Metkafom , vidim da je Sena mixed blessing. Sa jedne strane , vidi se da je izvukao maksimum iz glumaca i skromnog budžeta , vrlo malo se stideo preterivana i nasilja ( još ga je i dodavao!) , umeo je da održi napetost (Erli je od početka kao tempirana bomba) i ima baš lepo slikanih predela , pustoši isl. za jedan road movie.Dakle režija mu je na visini zadatka, ali problem je što se petljanjem u scenarijo otupeo scenaristinu oštricu i promenio tok filma. Oni nepotrebni off-ovi (voice over) Duhovnija su prema Dominikovom tekstu.Ceo film je zamišljen kao prst u oko gledaocima ovog podžanra, ali to umanjuju bezvezni ubačeni zaključci poput onog na kraju.Zar je Brajan tek tad shvatio da pshopate nemaju savest? Da je to razlika između psiho-ubice i normalnog čoveka? No shit Sherlock!Evo još jedan primer nepotrebne promene. Znate li zašto je film nazvan Kalifornia umesto California? Pazite sad ovo , Sena u razgovoru za dvd izdanje priznaje da je tokom produkcije shvatio da postoje i drugi filmovi istog imena i ladno odlučio da to reši menjanjem C u K! Ovo mu dođe lazy writting at its finest.
Uprkos tome Kalifornija je ipak više nego solidan film koji je ostao skrajnut jer ga je zasenio Oliver Stounov kontroverzni hiperstilizovani i visokobudžetni Natural Born Killers koji je u suštini Kalifornija odvrnuta na jedanaest.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар