Ratovi Klonova serija

Ratovi Zvezda su veoma popularna i opštepoznata saga i franšiza  koja traje od sedamdesetih godina prošlog veka do današnjih dana.Počelo je sa tri filma epske u ruhu naučne fantastike,  ali se priča odavno proširila izvan Lukasovih prvobitnih zamisli.Nastali su brojni romani,stripovi,serije i video igrice koje su se otisnule u neistražene kutke ove daleke ali ipak vrlo bliske galaksije.To se u SW žargonu  naziva proširenim univerzumom (Extended Universe).Neke od tih kutaka je i idejni tvorac Džordž Lukas sam popunio dok su ostali , slobodniji, rađeni po odobrenju.Prikvele smo svi videli i mišeljnja su podeljena.
Prve dve epizode su za mene, blago rečeno, razočarenje dok je treća sasvim solidan film.Glavni problem po meni je to što je Lukas radio franšizu od kraja , odnosno gradio kuću od krova naniže.Tako je sebi sva dešavanja ograničio na fiksan broj filmova u kojima je potom morao previše sadržaja da obradi u malo dopuštenog i razumnog vremena.To je sve donekle ispravljeno u  pomenututim medijima izvan filma.Tako je 2008. najavljena serija ,,Rat klonova" ,smeštena u period između istoimenog filma i Osvete Sita, pod rediteljskom palicom Dejva Filonija.Filoni je uspešno udahnuo novi život u ovu sagu.

Mada je ovo antologijska serija koja obuhvata različite likove i pruža uvid u obe  zaraćene strane kao i politička dešavanja  van frontova, izdvaja se nekoliko likova u svojstvu glavnih junaka.U svet večitih ratova nas uvodi Asoka kao mlada učenica Anakina Skajvokera,osoba kroz čiju perspektivu posmatramo istoriju ovog sukoba svetova.Asoka se u početku ponaša kao atipičan džedaj, ona je nepromišljena,naprosto se baca u opasne situacije  i sklona je ishitrenim odlukama.Možda je bolje reći da se ona ponaša kao prosečan tinejdžer,više nego kao idealizovan džedaj.Ali to se vremenom menja, kako serija odmiče tako ona stasava u požrtvovanog i vrlo  mudrog štitonošu , takođe  stiče mnogo širu sliku ovog rata.Crno-bele podele među ,,neprijateljima" se gube i polako uviđa probleme obe strane, naročito one koje sa sobom nose

Monasi-ratnici sa svetlosnim sabljama poznati kao Džedaji,su gotovo univerzalno prepoznatljivi među svim svetovima fiktivnog univerzuma ,,Ratova Zvezda", a i među publikom širom sveta, kao branioci pravde i demokratije.Nastali kombinacijom različitih istočnjačkih filozofija i religija, koja je daljim razvojem franšize dobila koherentnu celinu, oni su prikazani kao idealni ratnici,nosioci viteških vrlina poput slavnih ritera čiji podvizi su opevani u mnogim pesmama i epivoma iz ,,civilizovanijeg doba". Ova serija ide korak dalje i pruža nešto čemu se u filmovima posvetilo vrlo malo pažnje.Dejv Filoni kroz Ratove Klonova relativizuje ovakvu idealnu sliku ratnika i pokazuju nesavršenstva pod oklopom ,odnosno iza svetlosne sablje.
Zamišljeni kao mirotvorci, ovi monasi isuviše često potežu oružije i rešavaju pitanja sabljom.To postaje očigledno kada tokom serije nekolicina njih dolazi u susret sa istinskim pristalicama pacifizma.Primer takve situacije je priča o Mandaloru,planeti poznatoj po vojnicima i plaćenicima.Tokom vladavine Vojvotkinje Satin, mandalorijanci okreću novi list i posvećuju se miru, harmoniji i građanskim vrednostima.Vojvotkinja Satin se ograđuje od ratnohuškačke politike Republike i sprovodi neutralnost.Međutim, to ne odgovara ratnoj mašineriji, te oni pokušavaju da pregovaraju šaljući Kenobija,kome je Satin neskrivena miljenica, i Skajvokera.Prilikom tog susreta, shvatanja o miru se vidno razilaze između kvazi-mirotvoraca Džedaja prikazanih kroz lik  Kenobija  i iskrenih pacifista iskazanih  kroz lik Satin.

Džedaji sebi mnogo daju za pravo tokom čitave serije.Iako to rade sa najboljim namerama, ne treba ispustiti iz vida da oni umesto sledbenika vere postaju nezvanična vojska Republike,više puta pokušavaju da svrgnu legitimno izabrane vlastodršce,obučavaju i huškaju pobunjenike protiv istih,te vode vrlo rizičnu politiku usled koje mnogi neutralni svetovi  bivaju preko noći uvršteni u galaktički rat.
Što duže ratuju, sve više  odstupaju od sopstvenih učenja i to polako  dovodi do razdora unutar reda Džedaja.Joda , kao najstariji i najveći mudrac među njima ,jedini primećuje ovu pojavu ali sa zakašnjenjem,Javlja mu se i duh pokojnog poznanika, te on kreće na put koji ga vodi u samo izvorište sile -te neobjašnjive energije koja drži čitav univerzum na okupu.

 Intrige naročito dolaze do izražaja, obzirom da nam prikazuju dešavanja iza kulisa rata.Konačno vidimo kako izgelda ta Alijansa Separatista , ali ne kao banda nepomenutih zlikovaca nego kao vrlo stvarna pojava odnosno kao teritorija/grupa planeta koja pokušava da se otcepi od Republike usled neslaganja u vezi monetarne politike.Trgovinska Federacija i Bankarski klan se pojavljuju kao jasne aluzije na Svetsku Trgovinsku Oranizaciju i MMF.Takođe vidimo kako Palpatin perfidno manipuliše obema zaraćenim stranama.

Zlikovci su unutar serije interesantniji nego u prikvel filmovima, ali idalje vuku probleme iz tih filmova (Palpatin je izuzetak) .Naime , Grof Duku i General Grivus jesu zanimljivi jer se češće pojavljuju ali su nedorađeni.U tim filmovima njih dvojica se pojavljuju sa  iznenada , po principu ,,s neba pa u rebra".Nigde traga o njihovom poreklu. Ni serija se ne upušta u njihovo problematiku njihovog porekla i motivacije.
Može zvučati čudno , ali oni ipak nisu glavni aduti ove serije . Tokom ovih šest sezona Filoni centar pažnje skreće sa te ekipe na  Asaž Ventres, Ked Bejna i Dart Mola.Lovac na ucene Bejn se ovde prvi put pojavljuje i predstavlja pravo osveženje u seriji.Spektakularnih pljački,ucena i bekstva iz zatvora ne manjka.
Provlači se nit kako Sitovi svoje učenike koriste kao lične uterivače i profesionalne ubice te ih posle napuste.Tako je Asaž konačno počea da traži svoj smisao izvan okova ovih ideologija. Što se Molovog povratka tiče, može se reći da je ova serija bukvalno stvorila taj lik.U epizodi 1, Dart Mol je bio tek obličije,ratnik ratnik koji je svega dva puta prozborio.Ovde konačno dobija identitet. Obzirom da znamo kako je završio u tom filmu ,ovde vidimo razvoj ličnosti od  pomahnitalog bogalja ludaka do silnog i zastrašujućeg ratnika stratega  gonjenog paklenom željom za  osvetom.Napušten od strane Palpatina, on pokušava da stvori sopstvenu imperiju sejući strah širom galaksije sa vojskom ratnika i kriminalaca. Tu se naročito ističe talentovani Semjuel Vitver, kao glas dart Mola, sa izuzetno nadahnutim izvođenjem i dosetkama.

Takođe je zanimljivo što Dejv Filoni u seriji konačno prikazuje klonove kao ličnosti, dakle ljude od krvi i mesa koji su mnogo više od topovskog mesa.Iako su rođeni u epruvetama,liče i zvuče skoro kao jedan, oni su ipak braća i ratni drugovi.Kroz njihovu perspektivu gledamo (dodoše u blažoj formi) užase,izazove i psihičke posledice koje rat sa sobom nosi.To su priče o hrabrosti, izdaji, pa i brojnim spletkama koje su deo svakodnevnice prosečnog klona vojnika.Priče poput dešavanja na Umbari nam predstavljaju mračniju stranu komandovanja kao i slušanja naređenja.O svakoj od tih višedelnih epizoda bi se mogla napisati posebna recenzija.

Serija se sastoji od nekoliko višedelnih celina/priči koje se bave različitim stranama sveta ,,Ratova Zvezda".Epizode pokrivaju sve od akcionih trilera preko varijacija na ratne filmove,vesterne i godzilu/ king konga  pa do pomenutih epizoda relativizovanja kao i političkih intriga.Kvalitet scenarija varira, nisu podjednako dobre sve epizode.Primera radi, uvodne epizode (koje su delovi animiranog filma ,,Rat klonova") su najslabije i najbanalnije od svih.Sve je rađeno u priično dobroj 3d animaciji koja se takođe poboljšava kako serija napreduje.Jedina krupna zamerka ,,Ratovima Klonova" je nedovršenost.Prava je šteta što se stalo na trinaestoj epizodi šeste sezone.Veoma je očigledno da je u planu bila puna sezona od 22 epizode.Ovako smo ostali uskraćeni za sudbine Asoke Tano, Asaž Ventres i delimično dart Mola.Naravno, to je donekle nadoknađeno sa nekoliko knjiga i stripova, ali to je druga priča.
Sve u svemu , ako su vas razočarala prva dva prikvela i smorio ovaj remiks koji se naziva ,,Buđenje sile", ova serija će vam vratiti veru u voljenu sagu.

Ocena:

Justice League Dark

Talas nasilja je zahvatio nekoliko gradova,iz časa u čas se dešavaju neobjašnjiva masovna ubistva.Izvršiocima  pada mrak na oči,tvrde da vide nekakve demone, a svi su potencijalne žrtve ovog trenutačnog napada ludila.Panika se širi,pravosudni ograni su zanemeli, Liga Pravde je u nedoumici.Smatra se da iza ovih incidenata stoji moćna crna magija.Superheroji se u to slabo razumeju, te nastaje potreba da se formira posebna ekipa koja će moći da izađe na kraj sa ovim đavolijama.Betmen I Džon Konstantin okupljaju magove i natprirodna bića kao agente u borbi protiv magije, jer klin se klinom izbija.

DC Comics ima dugu tradiciju kada su u pitanju horor stripovi i stripovi sa natprirodnim temama (oni sa elementima strave koji nisu čist horor).Njihov odsek zvani Vertigo je još od 80-tih godina prošlog veka postao bastion autorske slobode, oslobođen cenzure i superherojštine (koliko toliko), mesto gde se bavilo natprirodnim,metafizičkim i krimi temama.Tu su nastali neki od najboljih američkih stripova poput Alan Murovog Stvorenja iz Močvare, Nil Gejmenovog Sendmena i Knjiga Magije , Gart Enisov Propovednik i mnogi drugi.Obzirom da su autori unutar ovog odseka osmislili i koristili razne likove iz DC stripova, uglavnom one sa kojima autori regularnih serijala nisu znali šta da rade , pre ili kasnije je bilo neminovno da će se isti likovi ,kao vlasništvo DC-a, naći u drugim stripovima na zahtev urednika i sličnih.Tako su se tokom velikog reboot-a iz 2011, kontinuitetse čistke nazvane  New 52 , mnoge ličnosti iz Vertiga ispretumbane u novu liniju stripova.
Tako je nastao Piter MiliganovJustice League Dark, mesečni avanturistički serijal u kojem magovi,mistici i čudnovata stvorenja brane poredak od natprirodnih sila.Svojevremeno sam to čitao i mogu reći da je to prilično zaboravljiv serijal.Ovo što smo dobili  u filmu je ispod tog nivoa.Justice League Dark je mračan kao što i naslov sugeriše, ali ne u pozitivnom smislu.Od ovoga istinskom ljubitelju stripova može pasti mrak na oči.

Očekuješ uzbudljivu priču, a film te pljune u lice.

Džon Konstantin,Zatana,Deadman,Etrižen (stari prevod iz Eks almanaha)Crna Orhideja i Stvorenje iz močvaresu su se ujedinili protiv najezde crne magije iza koje, kako su ubrzo saznali, stoji Feliks Faust.Međutim ispostavlja se da je to podvala i da svim haosem zapravo  upravlja  Konstantinov burazer koji je na samrti sklopio pakt sa Doktorom Sudbom.Dakle postoji obrt, vrlo tanka faustovska tema ali to je sve.Kako sve? Zar je to ceo film?Nešto što stane u pet rečenica?Jeste! Kako?Pa lepo, prostor između ovih ,,dešavanja" popunjavaju gotovo neprestane akcione scene sa vrlo malo predaha i još manje radnje.Gotovo ceo film se svodi na makljanje magijom,bacanje nekakvih energetskih zrakova/polja,prizivanje mačeva i maljeva i ništa više.

Zatana je u filmu samo zbog dekoltea.

Stvarno je neverovatno kako je ovaj film uzeo nekoliko dobrih i odličnih stripova kao predloške i od toga napravio ogromnu glupost kojom je udario šamar u lice svemu što je valjalo.Ernie Altabacker i Dž.M.Demateis su uspeli da uzmu Justice League dark kao predložak, da na to nakaleme delove iz Hellblazer-a (br. Feast of Friends) i Sendmena i da kao rezultat potpuno iskasape te stripove. Primera radi, sećate li se grandioznog obračuna Morfeja i Doktora Sudbe? To je bila kulminacija Morfejeve duge potrage za izgubljenim relikvijama, obračun sa nakaznim ludakom koji je putem magičnog dragulja potčinio slučajne prolaznike i naterao ih da izvršavaju neviđeno gnusne stvari.Video se  stravičan  uticaj  predmeta moći na poremećen um, na gnjidu koje umislila sebe u ulozi  boga. E, ovde nema toga! Umesto Morfeja, ovde se ekipa nabrojanih likova bije sa  karikaturom Doktora Sudbe ili potencijalno svakog negativca.Sve se svodi na čisto nasilje nasilja radi,  ogoljena brutalnost lišena svakog smisla.

Skeletore, ti li si?

Džon Konstantin je u ovom filmu još i dobro prošao.Podseća na pomalo blažu verziju onog iz početnih new 52 stripova, o kojima sam pisao.Glas mu pozajmljuje Met Rajan koji ga je prilično dobro tumačio , koliko se moglo od ograničenja, u tv seriji Konstantin. A ostali? Stvorenje iz močvare su od boga zelenila sveli na priglupog rmpaliju,Etrižen je lišen romantičnog porekla koje mu je osmislio Džek Kirbi,Zatana je izveštačena  i dosadna (u filmu je samo zbog dekoltea), a Crna Orhideja je maltene automat.

Obične svakodnevne orhideje su življe od ove ,,Cne Orhideje".

 Zaista ne znam kako ili koga će ovi likovi iz filma zainteresovati da pročita izvorne stripove stripove.Ovo je prvenstveno uvreda za pomenute stripove a potom medveđa usluga jer može da ih trajno ogadi bilo kakvoj publici.
Animacijski gledano, ovo je standardna DC-jeva dvodimenzijalna crtana animacija.Na nivou viđenog u prethodnih nekoliko Betmen i Justice League filmova.Po sebi nije loša, liči na zapadnjački anime, ali je ispod nivoa Brus Timovih filmova (npr. Justice League :Gods and Monsters).
Nijemi jasno šta se dešava Demateisu kao piscu.Zar ovako da kasapi stripove pod stare dane?  Zar je ovo isti čovek koji je napisao Krejvenov poslednji lov i Ka Šambali? Sve se menja, tako i Demateis, ali na žalost menja se na gore.

Ocena:

Lightstep Chronicles

Ako ste pratili vesti iz sveta stripa, sigurno znate da se tokom prošle godine na domaćoj strip sceni pojavio vrlo ambiciozni novi izdavač Imagine Incredible iz Novog Sada.Urednik i pokretač ovog projekta Mišo Živanov je najavio nekoliko naslova,produkciju i digitalnu distribuciju stripa na globalnom nivou. Od stripova tu su Overworld,Deviance,Dissectica,Offlanders,Lightstep Chronicles i Emberdawn saga.Koliko se vidi  ovo su stripovi različitih žanrova, od naučne  do epske fantastike i horora.

Prvi projekat Imagine Incredible produkcije je strip ,,Lightstep Chronicles", koji je trenutno na Kickstarter platformi.U pitanju je naučno-fantastična svemirska opera čija je radnja smeštena u dalekoj budućnosti u kojij su sudbine i staleži predodređeni genetskim poreklom.Priča prati mladu devojku January Lee koj se pobunila protiv sistema i odrekla svega zarad slobodne volje.

Trenutno su završena prva dva broja a cilj kampanje je prikupljanje sredstava od Kickstarter zajednice  za završetak  preostala tri broja kao i predstavljanje stripa domaćoj i svetskoj javnosti.Spreman je i  roman Uncommoner’s Gene Ivana Brankovića a  u pripremi je  igrica po pomenutom stripu. Kampanja traje do 11.aprila. Tok kampanje i sve vesti o projektu možete naći ovde.

Animirani Indijana Džouns

Kada su se Lukasfilm i ACME Archives 2011. obratili Patriku Shoenmaker-u sa željom da napravi poster na kojem se pojavljuje animirana verzija lika poznatog avanturiste i arheologa Indijane Džounsa, mladi umetnik je to prihvatio sa oduševljenjem.Međutim,sve se završilo na tom posteru.Pošto nisu imali želju da od toga naprave animiranu seriju, Patrik,koji je inače dugogodišnji obožavalac Indijane Džounsa,je samostalno napravio kratku špicu za nerealizovanu seriju po svom viđenju .Evo kratkog uzorka kako bi ta serija izgledala.Nije nemoguće da se to jednog dana realizuje.

Povratak Mračnog Viteza: Poslednji Pohod

Od trenutka pojave Povratka Mračnog viteza na američkoj strip sceni,kao značajna prekretnica u razvoju usa stripova, bilo je samo pitanje vremena kada će se pojaviti neizbežni nastavci, prikveli, kako god /you name it dodatci kojima bi industrija pod imenom tog bestseller-a iskoristila priliku da proda razne stripove manjeg ili gotovo nikakvog kvaliteta.To se desilo sa Dark Knight Strikes Again, te  noviji primeri kao što su DKR 3 : The Master Race i DKR: The Last Crusade.Ovo je neminovnost usa strip scene, šta je tu je , no treba videti valja li ovaj prikvel koji je letos stigao na naše kioske.

U spektakularnoj akciji Betmen i Robin su uspešno priveli Džokera (po ko zna koji put), ali ne lezi vraže , jer je Gotam ponovo u opasnosti.Neko navodi gotamske bogataše da isprazne svoje džepove i izvrše samoubistvo.Finansijski tragovi vode do lažnih firmi iza kojih se krije neka organizovana kriminalna grupa.Hoće li Betmen i Robin uspeti da rasvetle ovu misteriju? Pitanje da li je Betmen još uvek sposoban za takve poduhvate,godine su ga sustigle.

Zagonetna samoubistva Betmen rešava bez po muke , ležerno iz fotelje.Jasno je da je misterija  u ovom stripu u drugom planu.Čitava stvar se svodi na banalan plan Otrovne Bršljanke, nešto što je viđeno i prežvakano već nebrojano puta u stripovima i serijama snimljenim po njima.Srećom, ne svodi se čitav strip na to.Ovde je glavni akcenat na odnosu između Džejsona Toda-Robina i Brusa Vejna.
Betmenovo odmetništo je samo po sebi kontrovezno,gledano realistički bez obzira na žanrovsku postavku.Istome uči maloletnika, i to mu ne ide u korist. Nije li dovoljno što gradom hara jedan samoprozvani maskirani spasitelj, nego još i decu vrbuje? Iz tačke gledišta medija vidimo kako on uči dete sumnjivim vrednostima, kršenju zakona i siledžijskom ponašanju.Mileraova i Azarelova priča  suštinski razobličava romantizovanu zamisao superherojskog sidekick-a/pomoćnika.Džejson Tod je u stripovima oduvek bio problematičan mladić,odnosno delikvent, i kao takav potpuno odgovara ovakvoj priči.

Džoker se pojavljuje na kratko,taman dovoljno da izazove haos u ludari.Naslov i očekivanja osnovana na referencama iz ,,Povratka Mračnog Viteza" upućuju na to da je ovo trebala biti priča o tome kako se Betmen povukao jer je Robin nastradao, međutim taj ključni momenat je na kraju izostao.Ostalo je nedorečeno, pa Milerova i Azarelova priča deluje kao nezavršena.Ovo je akcioni strip , a Džon Romita mlađi prikazuje dinamične kadrove i brze akcione scene.Crtež je prilično jasan i oštar, i zanatski sasvim dobar što se ne može reći i za priču.Da nije neinteresantnog zapleta , od koga je podzaplet ispao mnogo bolji,ovo bi bila solidna priča.Ni u čemu ne doprinosi ,,Povratku Mračnog Viteza" niti je uopšte potrebna, ali makar malo približava ličnost Džejsona Toda domaćim čitaocima obzirom da njegove rane avanture nisu sakupljene u trejd (one iz EKS almanaha se ne računaju u kanon) a domaći čitaoci su imali jedino priliku da ga vide u ,,Kult"-u (Darkwood izdanje).Pored svega rečenog, ovo ipak nije loš strip ,konkretno je bolji od Džejsonove pogibije u ,,A Death in the family" ( koji osim toga nema ništa iole vredno u sebi) mada je  mnogo ispod nivoa Milerovih ranijih Betmen ili Derdevil stripova.

Stripoteka je strip objavila u crno-beloj varijanti, i to nekoliko nedelja nakon njegovog izlaska na američko i svetsko tržište.Ovo i nije baš najboli strip ali Darkvudov napor da osavremeni Stripoteku i pruži što raznovrsniji sadržaj je za svaku pohvalu.

Ocena:

Dylan Dog : Saldo

Istraživač noćnih mora je gotovo uvek tanak sa novcem,uglavnom zbog prirode svoje profesije, te često dolazi u susret sa jednom od velikih mora današnjice,strahom jednog dela  sveta a nekome sasvim običan činilac svakodnevnice-besparica. Dilan  na ulici nailazi na  na spasonosnu svotu novca koja bi mu mogla rešiti trenutne finansijske probleme.Izgleda da se Dilanu posrećilo , pošto je automat greškom izbacio novac, međutim tokom priče se ispostavlja da ovo nije slučanjost niti sreća nego nešto sasvim neobično.

Saldo,ekonomski pojam koji označava stanje računa nakon što se prebiju prihodi(ulaz) sa rashodima (izlaz).Takav pojam ima smisla ukoliko ostane gde mu je mesto,na papiru prilikom računanja pomenutog.Ukoliko se isti počne primenjivati u međuljudskim odnosima ,ali ne povodom međusobnih obaveza nego kao vodilja ili ,daleko bilo, moralni princip , onda posledice mogu biti katastrofalne.To je odlika beskrupuloznih profitera i amoralnih ,,poslovnih" ljudi koji su spremni na  sve zarad sopstvenog bogatstva. Za očekivati je da će se ljudski duh, koji je vođen saosećanjem (bez obzira na manje količine sebičnosti), pobuniti protiv ovakvog stanja stvari.Međutim u ovoj priči protiv takvih odnosa nije ustao čovek nego mašina.Ovde su pojedine samosvesne mašine te koje žele pomoći uniženima i siromašnima dok bankarski agenti (ljudi?) izvršavaju čak i ubistva u ime svojih gospodara banaka.Automati  pukom greškom poprimaju ljudske osobine dok se ljudi sve više odljuđuju, može se reći i da ih samoživa priroda automatizuje pretvarajući ih u mašine za grabljenje para.Ovakav motiv nije neviđen u naučnoj fantastici, a ovaj strip je upravo to

Đovani Gvaldoni među dilanovcima nije upamćen po dobrom,zbog njegove uredničke politike koja se blago rečeno može nazvati stagnantnom.To je  period ogromnog pada u kvalitetu redovnog mesečnog Dylan Dog stripa,srećom bilo je i nekoliko dobrih priča s jedne strane, dok su  sa druge strane čitaoci domaćih kiosk izdanja sada skoro videli kraj tog perioda i početak ,,novog Dilana".Kratka priča ,,Saldo" je objavljena u Stripoteci u čast tridesetogodišnjice ovog stripa.Potiče iz Dylan Dog magazina od 2015, dakle perioda ,,novog života"ali ne treba očekivati remek delo .Ova Gvaldonijeva kratka priča  je sasvim solidna i vredi je pročitati jer udara šamar čovekovoj sebičnoj prirodi pobunom saosećajnih mašina protiv robotizovanih ljudi.
Crtež Fabricija de Tomaza je  realističan,sasvim korektan i prikladan priči.O njemu se ne može ništa posebno izdvojiti osim da održava standard.

Ocena:

 

Doktor Strejndž : Pobeda i patnja

Stiven Strejndž je , u skladu sa svojim prezimenom, oduvek bio čudnovat strip , tvorevina Stena  Lija i Stiva Ditka.Osnovna zamisao je da su to serijalizovane avanture bivšeg hirurga, sada moćnog vrhovnog maga čiji je zadatak da štiti naš svet od upliva onostranih sila,pa i od svakodnevnog zla.Lijeva i Ditkova ideja nije potpuno originalna, budući da su godinama ranije postojali likovi poput Mandraka mađioničara i Doktora Okultnog.Međutim, nošen pričom o iskupljenju poročnog,ali i vrlo cenjenog hirurga, Strejndž se otisnuo u sve fantastičnije avanture svoju popularnost duguju  vizuelno  upečatljivom crtačkom stilu Stiva Ditka.Ditkove geometrijske figure,apstraktne sile,šarene energije i neobične ravni postojanja su predstavljale jedno potpuno novo,gotovo psihodelično  iskustvo za  čitaoce.Po tome je prvobitni ,,Doktor Strejndž" strip stekao slavu unutar antologijskog strip serijala Strange Tales, ali ne i široku publiku kao Spajdermen,Hulk,Derdevil i drugi.

Darkvudovo izdanje ubjedinjuje dva značajna stripa o Doktoru Strejndžu,  kasniji radovi koji ne potiču od Ditka i Lija  , ,,Pobeda i Patnja  od Rodžera Sterna i Majka Minjole  i ,,Ka Šambali" od Dž. M. Demateisa i Dena Grina. Oba su iz najplodnijeg doba američkog stripa,period tokom 80-tih godina prošlog veka koji u poslednjim recenzijama često naglašavam/ponavljam kao epp reklama jer poslednjih godina se na domaćem tržištu baš ti stripovi izdaju.Ova dva stripa  se uprkos istom glavnom junaku  značajno razlikuju u pristupu priči. ,,Pobeda i Patnja" je  kao što reče urednik Vladimir Tadić u predgovoru napisana  u ,,superherojskom štimungu". Superherojski žanr je prilično rastegljiv, u smislu da može za potrebe priče obuhvatiti motive i iz SF-a kao i Horora bez promene suštine.Međutim Strejndž nikada nije bio superherojski strip, ali im se može naći u pričama, on nema onih obeležija koje sam naglasio u prethodnoj recenziji. ,,Ka Šambali" je nešto drugačije,nazovimo ga magijskim putovanjem.

Pobeda i Patnja je Sternova  priča o tome kako je Strejndž stekao titulu vrhovnog maga ,titula je sa saobom nosia i obavezu ispomoći drugoplasiranom, u ovom slučaju Doktor Dum.Oni zajedničkim snagama pokušavaju  da  izbave Dumovu  majku iz pakla preotimajući njenu dušu od Mefista.Tokom čitave priče , Viktor Fon Dum je u centru pažnje kao ozloglašeni monarh ali i uklet čovek kome je majčina mračna magija obeležila čitav život.Dum je problematici magije  više puta pristupao sa stanovišta naučnika pokušavajući da tehnologijom pokori drevne sile.Zbog toga je nizao neuspehe jer se onostrano ne povinuje pravilima nauke.Dumu je ipak bio potreban Stiven Strejndž,mada to nikad neće priznati, jer je  Strejndž sposoban da se bori  sa natprirodnim silama na njihovom terenu i po njihovim pravilima.
Dok je prva priča više akciona, puna obračuna sa demonima i paklenim stvorovima i pomalo obmane sa Mefistove strane tako da liči na palp, drugi strip  ,,Ka Šambali" ,od Demateisa i Grina , je zasnovana na dubljoj  meditativnoj misli o sudbini čoveka i potrazi za savršenstvom.Doktor Strejndž je iznenađen neobičnim poklonom pokojnog učitelja koji ga dovodi u veliku nedoumicu .Razmišljao je o tome da li da osudi ljudski rod  na propast u nadi da će drevni mudraci Šambale stvoriti novo zlatno doba i čovečanstva.


Crtež je različit koliko i priče. Strip ,,Pobeda i Patnja"  je nacrtao Majk Minjola,  tvorac Hellboy-a  kod nas izdavanog u crno-beloj varijanti.Minjolin crtež je vidno pod  uticajem Džeka Kirbija i  nemačkog  ekspresionizma.Minjola naprosto obožava da crta natprirodna bića i palp avanture, pa stoga se odlično snašao u ovom stripu.Nedostaju mu Ditkovi geometrijski oblici i pozadina mu je ponekad  jednobojna i prazna ali zato ume da prikazuje različite energetske kugle i zrake.To je ovde bitno jer se Strejndžova ,,magija" često svodi na manipulaciju neodređenom obojenom energijom.Ko očekuje rituale i sl, kao što se pojavljuju u Hellbazer-u ili ostalim Vertigo naslovima će se razočarati. Strejndž se maklja energijom poput likova iz Star Wars sage sa svetlosnim sabljama.Uz sve to, i njegova filozofija veoma liči na kombinaciju istočnjačke misli iz istih.

Den Grinov crtež u priči ,,Ka Šambali"  je gotovo fotorealističan, ima  slikarski stil koji veoma podseća na Džona Boltona (kod nas pogotovo u ,,Knjigama magije").On nas vodi na mistično putovanje širom sveta pomoću magijskih lej linija.Tu susrećemo bogat spektar vantelesnih iskustava, metafizičkih pojava, arhetipova,okultnih simbola i izuzetno lepih bajkovitih predela.,,Ka Šambali" nekome može ličiti  na (bogato) ilustrovanu  priču više nego na strip zbog manjka  balončića sa dijalogom, ali treba se setiti da je to ,,izvorni stil" starih stripova poput Princa Valijanta.

Obzirom na različit kvalitet priča , solidna (7) ,,Pobeda i Patnja" i odlična (8) ,,Ka Šambali" krajnja ocena je međuocena.Ova zbirka svakako zavređuje pažnju i toplo je preporučujem.

Ocena: