Robot i Frenk

 Režiser: Jake Schreier

Scenario: Christopher D.Ford

Pročitavši naziv filma, moj prvi utisak , a moguće i većine gledaoca, je  da je to sasvim sigurno nekakav naučnofantastični triler, jedan od mnogih visokobudžetnih filmova novijeg datuma  slične tamatike.Međutim vrlo brzo se ispostavlja da je ovaj film tome potpuno suprotan. Svakako je reč o naučno fantastičnom filmu čija je radnja smeštena u budućnosti , ali ovde je prikazana jedna bliska i sasvim moguća budućnost lišena uobičajenih žanrovskih standarda poput postapokalipse , kiberpanka i ostalih.Tehnologija kakva se prikazuje  jeste savremenija   od sadašnje ali ona predstavlja  samo malo poboljšanu verziju postojeće, tipičan primer toga je i robot koji prati glavnog junaka pošto liči na  unapređenog  Hondinog Asimo robota.

Film prikazuje život Frenka Welda (koga tumači Frank Langella), ostarelog bivšeg profesionalnog lopova koji naprosto životari u malom gradiću u SAD-u.Frenk ima problema sa pamćenjem usled staračke demencije, a tome doprinosi i činjenica da živi zapušteno pošto su ga sin i ćerka odavno  napustili sledeći svoje karijere.Naravno održavaju vezu sa njim a samim time znaju i za njegovu zaboravnost i shodno tome mu sin Hanter (James Marsden) donosi robota kao dadilju.Na početku se čiča tome opire i tvrdoglavo odbija robotovu pomoć kao i savete za poboljšavanje ishrane i kvaliteta života, ali ubrzo mu se budi stari nagon za krađom pošto shvata da bi mu robot mogao poslužiti kao pomoćnik. Osim toga se spostavlja da  robot (kome glas pozajmljuje Peter Sarsgaard), bez obzira na svoju silikonsku dušu, ima i određenih ljudskih kvaliteta pa njih dvojica postaju prisni prijatelji.

Pričom o prijateljstvu između Frenka i robota ne samo da se prikazuje  donos čoveka i mašine nego  se putem te  bliskoj budućnosti analizira odnos čoveka i tehnologije uopšte kao i sve rastuća zavisnost od nje.To je takođe i svet gde je pisana reč napuštena i predstavlja relikt prošlosti, kao i Frenk koji jedini posećuje gradsku biblioteku, a teži se nekakvoj sveopštoj digitalizaciji. Ne samo da se prikazuje postepen gubitak identiteta u takvom modernom svetu nego i otuđenost starijih generacija putem ličnosti ostarelog Frenka koji na sebi svojstven način predstavlja čoveka 20-tog veka naspram novije tehnološki zavisne generacije.
Film prestavlja neuobičajeni spoj naučne fantastike, trilera sa  komedijom  i dramom a  idealan je za odmaranje zbog svoje laganosti i svakako ga preporučujem.

Ocena:

 

Novi Nadzirači

U moru stripova, pogotovo stripovskih  crossover događaja , koje  je izdavačka kuća DC Comics objavila ove godine , pojavio se i dugo očekivani ,,Multiversity". Reč je o projektu autora Granta Morisona koji u suštini predstavlja novu sagu o brojnim DC-ovim paralelnim svetovima (zajedno čine multiverzum). Priča o multiverzumu,  ,,Multiversity" , se sastoji od 6 različitih delova, od kojih su prva dva broja uvodni deo dok su preostala četiri takvi da se mogu čitati zasebno pošto su u pitanju različiti svetovi , ali su ipak povezani tako da svaki broj na neki način uslovljava  događaje u  sledećem broju.Naravno uz sve ovo će izaći i posebna knjiga kao  vodič kroz razne svetove a mapa multiverzuma je uveliko dostupna.

A kakve ovo ima veze sa ,,Nadziračima"? Jedan od tih najavljenih stripova se zove ,,Pax Americana" i predstavlja potpuno novu priču napisanu u stilu Murovih ,,Nadzirača "(Watchmen). Tu će se pojavljivati likovi iz Charlton-ovih stripova (Charlton comics), izdavačke kuće koju je DC otkupio 1983. trenutni svet 4 (Earth 4), na osnovu kojih su nastali oni iz ,,Nadzirača",  a tu spadaju Blue Beetle, Captain Atom, Nightshade i ostali . Ovo nije kopija niti nastavak originala nego prilika da se pomoću tih junaka napravi nova društvena kritika kakvu su i ,,Nadzirači" predstavljali 1986.godine, dakle umesto Hladnog rata ovde će biti poseban osvrt na novonastali rat protiv globalnog terorizma.
Ko će nadzirati nove nadzirače? Pa čitaoci naravno, i to vrlo skoro pošto je strip najavljen za novembar 2014.

Fell: Divlji grad

 Fell je pomalo neobičan neo-noar (neo-noir) strip američke izdavačke kuće Image Comics, široj publici poznate po strip junacima poput Spawn-a, Nepobedivog (Invincible) ili pak po popularnoj ,,The Walking Dead" tv seriji snimljenoj prema istoimenom stripu.Spada  u neo-noar žanr zato što ima stilizaciju i senzibilitet noar filmova u kombinaciji sa modernom tematikom a smatram ga neobičnim zbog njegovog formata, odnosno formata brojeva stripa pojedinačno . U pitanju je format stripa gde je radnja čitavog  stripa zaokružena unutar jednog broja na svega 16 stranica umesto tipičnih američkih stripova od 22 stranice (bez reklama) i to se naziva ,,slim" (tanki) format koji Image comics koristi za neke od svojih izdanja. Prednost takvog formata u odnosu na spomenuti američki je u tome što oslobađa čitaoce naizgled beskonačno odvijajuće  priče  iz  prethodnih izdanja,što je kod njih česta stvar, i time čini čitanje lagodnijim a usput i  snižava cenu stripa.

Radnja prati detektiva Ričarda Fell-a, tačnije njegov dolazak u tmurni, i kriminalom ispunjeni grad na ivici maničnosti po imenu Snežni grad. Ričard Fell je brilijantni  detektiv , obdaren je izrazito dobrom sposobnosću  zapažanja, vidi se da je  radoholičar i neretko se služi parolom : ,,svi nešto kriju".To je često i istina unutar ovih kratkih priča, ali  nisu ostali jedini koji nešto kriju, prvi među njima je zapravo i sam glavni junak. Fell je iz nekog neobjašnjenog  razloga, koji izbegava da navede ,prebačen iz nekakvog blještavog velegrada ,,preko mosta" u  grozomorni Snežni grad. Moguće je da se  usled  svoje beskompromisne borbe protiv zločina naprosto  zamerio  nekom zvaničniku i time  pao u nemilost , pošto naziv stripa i prezime glavnog lika doslovno znači ,,pao".

Ovaj tom se  se sastoji od osam kratkih priča  u kojima se detektiv Fell suočava sa potpuno nepredvidivim i ponekad gotovo nadrealnim slučajevima ljudske zlobe kakve samo izopačena sredina Snežnog grada može izroditi.Warren Ellisov strip je prepun crnog humora , cinizma i čudnih sporednih ličnosti obogaćen interesantnom narativnom tehnikom koja nam omogućava dobar uvid  u život glavnog junaka putem  , mapa grada i fotografija na panou kao i raznih beležaka pomoću kojih možemo naslutiti misaoni tok detektiva Ričarda Fell-a. Obzirom da je policija u Snežnom gradu veoma zapuštena i loše opremljena, oni nemaju kriminalitičku labaratoriju pa se Fell najviše oslanja na svoje poznavanje psihologije a njegovi  zakljuci  su  itekako realistično prikazani.

 

Templsmitov (Ben Templesmit) neobičan crtanja daje ovom stripu  vrlo upečatljiv vizuelni identitet.Naročito su mu  interesantne akcione scene pošto u njima primenjuje  motion blur efekat tako da čitaocima izgledaju kao da im se odigravaju  direktno pred očima. Ovaj strip preporučujem svim ljubiteljima noar ili neo-noar žanra kao i krimića uopšte.

Ocena:

Dylan Dog: Iz dubine

Dilanove avanture su poznate po čestim omažima kultnih horor filmova. ,,Iz dubine" počinje jednom scenom nalik onoj iz jednog prilično poznatog filma  koja se odvija u tuš kabini unutar motela Bejts. Koji je film u pitanju? Pa naravno, to je čuveni Hičhokov ,,Psycho", ali ubrzo dolazi do promene i ispostavlja se  da se scena ipak nije odigrala  kao u pomenutom filmu pošto su Normana ubili ogromni pipci koji su izašli iz slavine.

Bez obzira što se motel stvarno zove Bejts i to  što je  njegov ludi vlasnik slika i prilika filmskog Normana Bejtsa, on ipak nije smešten u SAD-u nego u malom zapuštenom industrijskom gradiću Dartfordu u Engleskoj.U Dartfordu se dogodilo nekoliko stravičnih ubistava od kojih su se sva odigrala iza zatvorenih vrata. Niko nije spreman da poveruje u priče o sluzavom čudovištu iz kanalizacije koje nekako uspeva da kroz slavine napada svoje žrtve , osim naravno Dilana ,istraživača noćnih mora. Ovog puta ga na istragu nije podstaklo njegovo peto ipo čulo nego uvrnuta  klijentkinja Dženet Krejn koja je pobegla iz ludare.

 Sluđeni  Norman oponaša imenjaka iz filma ali je on ovde minorna ličnost u odonsu na svog čudovišnog amorfnog brata Džordža. Radi se o neželjenom detetu imućne porodice koje je prepušteno svojoj sudbini u kanalizaciji nekako opstajalo tokom godina i  mutiralo u odvratnog bezličnog stvora koji proždire ljude .To je čudovište pripovedalo   kroz neverovatno mračan i košmaran  segment stripa koji je Corrado Roi vešto prikazao. Džordž je uprkos svemu biće željno ljubavi i ljudske pažnje koje je pronašlo srodnu dušu u podjednako poremećenoj  Dženet Krejn (osmišljenoj prema Marion Krejn iz ,,Psiha") koja prošla sličnu situaciju.

Ovaj strip ( u originali broj 20)  spada u rani period Dilana Doga i iako nije na nivou nekih od Sklavijevih poznatijih priča iz istog vremena ipak je vredan čitanja. Na prvi pogled se čini kao da je zaplet mešavina Psiha  i nekog B-filma ali Gručov crni humor kao i  poprilično potresna radnja nikog neće ostaviti ravnodušnim.

Ocena:

DC kratki filmovi

Amaterski kratki filmovi koji predstavljaju ili adaptaciju nekog stripa ili posebno ostvarenje obožavaoca su veoma popularni još i od vremena pre interneta a tokom poslednjih nekoliko godina pojavljuju se sve kavalitetniji filmovi. Ima ih previše da bi sad baš o svima pisao ali neke od njih sam vać spominjao  i to Judge Minty i Hellblazer, a u međuvremenu ih se naravno pojavilo još više. Posebnu pažnju su mi privukla ova dva filma:

Deathstroke: Arkham Assassin- radnja je smeštena neposredno pre dešavanja iz Batman Arkham Origins igrice. Film uspešno dočarava svet kakav je i u igri a karakterizacija likova je sjajna kao i kostimi i koreografija.Kada bi Arkham Origins bio film baš ovako bi trebao izgledati.



One on one:Superman fan film- ovo je sjajan kratak film o svakodnevnom životu Supermena, odnosno Klarka Kenta.Ovde je prikazana ličnost Klarka Kenta i njegova spremnost da pomogne svakome ko je  u nevolji , njegovi podvizi van kostima, pošto velika moć nije jedino što ga čini junakom.

Kralj Kul: Divlji mač Atlantide 1

Kralj Kul, varvarski vladar drevne Valuzije  je plod mašte Roberta E. Hauarda, tvorca  žanra ,,mača i magije" (sword and sorcery) mnogima poznatog  po čuvenom Konanu Simerijancu. Do sada su se  stripovi  o Kralju Kulu na našem područiju pojavljivali uglavnom u strip magazinu Marvel ili kao dodatak unutar raznih izdanja  Konana varvarina . Kul kao i Konan potiče iz Hauardovog fiktivnog Hiborejskog doba (period pre prvih poznatih civilizacija) ali s tim što se Kulove avanture hronološki dešavaju nekoliko stotina godina pre Konanovih pošto je reč o dobu pre  potapanja  Atlantide nazvanom Turijsko doba (18.000 godina pre Hrista) prema Turijskom kontinentu (Evropa i Afrika su bile spojene).

Kul je Konanov literarni prethodnik, interesantno je to što je prva objavljena priča o Konanu ,,Feniks mača" zapravo prerađena verzija Kulove priče ,,Ovom sekirom ja vladam". Ovo je učinjeno zbog toga što je tokom tridesetih godian prošlog veka Farnzvort, urednik lista ,,Weird Tales", mahom odbio da objavi priče o Kulu pa je Hauard od Kula stvorio Konana , iako su neke priče  ipak objavljene (ali su ostale izašle posthumno) .Mnoge zanimljivosti kao i omanji istorijat Hauardovog opusa priča o Kralju Kulu su detaljno izloženi u pratećim tekstovima i obogaćeni mapama i ilustracijama unutar ove zbirke.

 Kul izgnanik iz Atlantide i Konan Simerijanac se po mnogo čemu razlikuju.Kul  nije samo mišićavi varvarin nego  je i vladar Valuzije (jedno od sedam kraljevstava Turije) sklon introspekciji,  usamljen i zadubljen u mislima na svom prašnjavom prestolu od topaza. Proganjaju ga misli o raznim intrigama  i često oseća kako ga kruna na glavi pritiska dok se seća slobodnijeg vremena , divljih mladalačkih dana kada su neprijateljske armije padale pod njegovim sečivom kojim je krčio put po obalama Atlantide.

U ovo j zbirci je sakupljeno prvih deset stripova o Kralju Kulu iz različitih Marvelovih izdanja  iz perioda 70-tih godina prošlog veka.Tokom tih avantura Kul se suočava sa političkim intrigama, strašnim ljudima-zmijama, pomalo arhetipskim negativcem Tulsa Dumom  i sa sopstvenom pohlepom koju junački savlađuje  . Pored avanturističkih i akcionih priča ima i nekoliko veoma uzbudljivih priča sa  elementima strave i metafizike  , obrade izvornih Robertovih priča, gde se Kul susreće sa Lavkraftovskim bićima, zastrašujućim otelotvorenjem  sveopšte tišine, pa čak i sa sopstvenom smrtnošću na granici večnosti u prostoru van materijalnih okova. Sve priče su objavljene u crno-beloj tehnici a među crtačima su  velikani : Hauard Čejkin, Berni Rajtson, Beri Vindzor-Smit kao i mnogi drugi. Ukoliko ste obožavalac mača i magije ili tek počinjete da čitate taj žanr, ovo izdanje definitivno preporučujem.

Ocena:

Batman Earth One : Uništavanje mračnog viteza

Povodom  75.godina Betmena, ove godine su se  pojavili mnogi  spiskovi najboljih Betmen priča i sve popularnije top 10 liste.Ovaj strip se često pojavljuje na takvim stpiskovima, ali da li je taj položaj potpuno opravdan? Da li je ovo stvarno remek delo? Prvo treba obrazložiti šta je zapravo Earth One, pošto ovo nije jedini strip sa tim obeležijem.
Earth One (tumači se  doslovno kao Zemlja Jedan) je naziv za jednu od 52 paralelne stvarnosti iz stripova američke izdavačke kuće DC Comics. U početku je to bila stvarnost u kojoj su se odigrali događaji iz DC-jevog zlatnog doba (kasne 30-te do početka 50-tih godina prošlog veka).Nakon što su gotovo sve paralelne stvarnosti izmenjene ili rasformirane mnogim odlukama glavešina iz DC-a, Earth One je 2010. postao naziv za novu seriju grafičkih novela.Naime Earth One je DC-jev odgovor na Marvelove Ultimate stripove, dakle rasterećivanje od silnih godina stripovskog kontinuiteta i smeštanje poznatih stripovskih junaka u 21-vek.Reč je o svojevrsnoj reinterpretaciji popularnih junaka radi privlačenja mlađih čitalaca.

Prvi u nizu ,,osveženih" junaka DC-jevih stripova su naravno i najikoničniji, Supermen i Betmen.
Nova verzija Betmena koji je smešten u 21.vek i prema najavama treba da bude poprilično realističan i prilagođen novijim generacijama kao i da je junak čiju priču zapravo ne znamo? To je zvučalo odlično obzirom da tada veliki re-boot nije ni bio na vidiku, dakle na papiru ovo bi trebao biti sjajan strip. Šta smo na kraju zapravo dobili?

Tokom prvih nekoliko stranica već stičemo utisak da je ovo zaista novajlija pod maskom i zaista ima smešnih trenutaka ali vrlo brzo se može uvideti da glavni junak zaista fizički liči na onog koga poznajemo, isto se zove Brus Vejn i noću se  oblači  kao šišmiš ali osim toga ni po čemu drugom nema veze sa pravim Betmenom. On se isključivo bavi  rešavanjem ubistva svojih roditelja  a pred kriminalom potpuno nezainteresovano okreće glavu.I to rešavanje je veoma diskutabilno obzirom da osim nekih pretpostavki za sve te godine između ubistva i sadašnjice nije gotovo ništa od dokaza prikupio. Ovaj Brus Vejn nikada nije napustio Gotam radi učenja raznih veština i sticanja  znanja za borbu protiv kriminala nego se oslanjao na ograničene veštine svog staratelja Alfreda(koji je vojnik u penziji), impulsivan je i nema nikakvu taktiku, sprave su mu neispravne. On ni po čemu nije heroj, više liči na nekog razbojnika koji misli da zna šta znači biti Betmen na osnovu nekih novinskih članaka ili reportaže u kojoj se Betmen spominje.

Džef Džonsovo tumačenje Betmena je  nakaradno , više priliči nekakvoj parodiji nego ozbiljnom stripu.Neki će reći da je ovo učinjeno da bi Betmen bio realističniji, ali treba imati u vidu da je ličnost Betmena ovde menjana do tačke neprepoznatljivosti.Herojstvo nije nestvarno. niti će ikad biti. I tu naravno nije kraj problemima ovog stripa. Dzons nam takođe servira već poprilično ižvakanu verziju Betmenovog porekla sa nekim sitnim kozmetičkim promenama gde Marta Vejn pripada lozi Arkamovih itd.Prvih nekoliko stranica određuje tok čitavog stripa a scenario je toliko predvidiv da se već odatle nazire i njegov kraj, obzirom da nema nikakvog obrta niti misterije u samoj priči.

Betmen nakon čitanja ovog stripa

Geri Frenkov crtež kao i poneki trenutci između Džemsa Gordona i Harvija Buloka, gde je prvi prikazan kao korumpirani policajac a drugi mladi idealista, čine ovaj strip pomalo čitljivijim ali to tek pomalo  ublažava Džef Džonsov nekvalitetan i promašen scenario.Ukoliko vas stvarno zanima realistično prikazan Betmen onda pogledajte Noulanovu Betmen triologiju pošto bi čitanje ovog stripa bilo gubljenje vremena.

Ocena: