Spawn:The Recall

Kada se spomene Spawn, prva pomisao upućenih je sigurno uspešan strip američke izdavačke kuće Image Comics potom odlična animirana serija, akcione figurice,igrice a na poslednjem mestu je filmska adaptacija iz 1997. koju bi mnogi hteli da zaborave. Loš film je sprečio sve dalje adaptacije Spawn-a na velike ekrane, i zaista najuspešnija adaptacija ovog spripa je pomenuta animirana serija.Tvorac Spawn-a Todd McFarlane pominje mogući reboot franšize, ali i to je na dugačkom štapu.

Već sam više puta rekao kako postoje odlične adaptacije stripova koje prave male grupe iskrenih fanova a da su pritom mnogo bolje od visokobudžetnih ostvarenja Holivuda. Spawn:The Recall je sasvim sigurno na listi takvih filmova.

Ovo je kratak osmominutni film koji prati svakodnevni život bivše veštice čijeg sina u supermarketu napadaju sile tame.One su ga namamile da uđe u njihov svet, prikazan kao izvitoperena sena od samog supermarketa pun šljštećih reklama i neodređenih obilka kavi priliče snovima. Srećom po njega pa se tu našao Spawn.Spawn poziva vešticu da se vrati u igru, pošto mu je potrebna kao saveznik u borbi protiv đavola.Ovde je Spawn zaista deluje nezemaljski, kao goteskna paklena  figura ogrnuta  beskonačno dugim živim plaštom praćen jezivom melodijom i još jezivijim glasom. Specijalni efekti su zaista sjajni, obzirom da je sve pravljeno bez budžeta.Ovako izgleda pravi Spawn film :

Konstantin tv serija

Popularnost glavne ličnosti Hellblazer stripa , Džona Konstantina, nimalo ne jenjava ni  godine posle gašenja. To je jedan od glavnih razloga zašto je isti ponovo uvršten u mejnstrim stripove izdavača DC comics-a od 2011. a skoro je dobio još jedan naslov ,,Constantine the Hellblazer" i tv seriju.  Serija je završena nakon 13 epizoda i koliko je za sada poznato ukinuta je na NBC televiziji , ali postoji mogućnost nastavka kroz CW serije Arrow/Flash. Kao što se vidi, budućnost serije je neizvesna,ali ovde se neću baviti time nego kratkom analizom postojećeg materijala i pokušaću da utvdrim gde je serija zaškripala.

Serija prati avanture ciničnog britanskog maga i prevaranta Džona Konstantina, kroz 13 epizoda on se susreće sa, demonima,duhovima, mitskim bićima i ostalim nečistim silama. Svi oni postaju mnogo moćniji nego ranije usled pojave ,,nadolazeće tame" kojom rukovodi mitski izgubljeni kult Bruherija.Zbog njih se pravila među smrtnicima i natprirodnima menja, granica između pakla i našeg svta postaje sve tanja.Džon se ne sam boriti protiv ovoga pa mu pomažu  stari  prijatelj i šofer Čez ,vidovnjakinja Zed, koja je zamenila planiranu Liv Aberdin već posle prve epizode i anđeo Meni. Liv,  nije ličnost iz stripa,  osmišljena za potrebe pilot epizode, kao neko ko će gledaoce uvesti u Konstantinov svet. Tu se vidi  nedoslednost koju ću zanemariti pošto nije toliko bitna,  njena uloga uspešno zamenjena sa Zed.

 Džon Konstantin , koga tumači odlični Met Rajan, izgleda kao da je izašao iz stranica stripa.Dakle on je  britanac ,manipulator i prevarant plave kose i šeretskog osmeha a ne neki žestoki crnokosi akcioni junak  kakav je prikazan u Constantine igranom filmu iz 2005. Treba naglasiti da je ovaj  Konstantin blaži od Hellblazera, više je kao  mejnstrim verzija (new 52 verzija) iz  Constantine i Justice League Dark stripova. Apsurdno je to što je u seriji  gde ima gomila horror scena, natprirodna bića, ubistava i sličnog  njemu je zabranjeno da bude viđen kako puši,što je sastavni deo njegovog imidža. Srećom pa su to pred kraj korigovali.

Džon  pre svega nije heroj, ne bori se protiv mračnih sila zbog ideala , on je samoprozvani stručnjak za okultizam koji   uživa u magijskim prevarama i nadmudrivanju sa onostanim bićima mnogo moćnijim od sebe. Pored toga, ovde je prikazan  kao čovek koji želi  da se iskupi zbog incidenta u Njukaslu, užasne tragedije koju je sam izazvao  i zato mu se  prikazuje anđeo Meni čije prave namere još nisu poznate.

Ova sezona donekle prati prve  brojeve Hellblazer stripa, međutim scenaristi  se ne drže  samo izvornog materijala nego prave  svoje potpuno originalne priče. Najbolje epizode su zapravo adaptacije stripova kao što su ,,A Feast of Friends" gde se Džon Bori protiv demona gladi Mnemota (ima je u prvoj knjizi Hellblazer-a od Belog Puta)  ili  dvodelna ,,The Saint of Last Resort" i još po koja ,  a ove druge su uglavnom iznad nivoa prosečne natprirodne avanture. Neujednačenost kvaliteta epizoda je problem koji se barem jednom  pojavio , i to kada se  posle odlične stripovske epizode pojavi jedna od slabijih originalnih tvorevina kao što je po meni epizoda ,,The Rage of Caliban".

Epizode prate proceduralnu formulu  kao što imaju Arrow/Flash serije, što znači da ima  jednokratnih negativaca (monster of the week tipa), ali i nekoliko zanimljivih likova iz DC stripova kao što su Papa Midnite, Felix Faust i Jim Korigan (budući Spectre). Vizuelno serija podseća na Dresden Files i Supernatural a ima svoju mitologiju koja se često oslanja  na hrišćanske  motive, religiju drevnih Sumera, vudu magiju i još štošta. Prava je šteta što je ukinuta posle samo jedne sezone, njeni  nedostatci i problemi su karakteristični za većinu prvih sezona američkih serija. Ukoliko volite ovaj žanr, seriju Constantine  svakako vredi pogleti jer nudi sasvim solidnu zabavu.

Ocena:

Dampyr: Izgubljena duša

Dampir ponovo odlazi u Prag na poziv prijatelja , ili možda poslodavca, Kaleba Losta , ali ovog puta se ne suočava sa mitskim Golemom nego sa alhemijom,izgubljenom dušom i igrom moći među silama dobra i zla. Demon , ili pak agent tame, Nikolaus pokušava da stekne moći  putem alhemije , ali prvo mora to isprobati na dopola uspelom projektu starog alhemičara Sendvigijusa. Brzo se ispostavlja da je to teže nego što je zamislio, prekardašio je svoja ovlašćenja a za petama su mu  šef tajne policije pakla demon Nergal  i njegov kolega Šamael . Sreća po njega pa se njegov prirodni neprijatelj Kaleb udružio sa Dampirom da mu pomogne u nevolji.

Ovo je druga priča iz tzv ,,Praškog ciklusa" Dampira i pravo je osveženje nakon gomile epizoda  koje se mogu  sumirati kao jurnjava sa arhivampirima. Radnja  tih epizoda nije sama po sebi loša, često je prosečna ali i veoma formulaična.Ovog puta je tema priče spletka demona Nikolausa koji pokušava da povrati svoje davno izgubljene anđeoske moći, pošto je on pali anđeo, putem alhemije. Kada se spomene alhemija, većina pod tim smatra veštinu pretvaranja olova u zlato (inspirisano metaforama i starim rimama) ,ali kao što se i ovde vidi , to su  učenja o pročišćenju /povratku duše u prvobitno (bezgrešno) stanje. Pošto se istim bavio i stari alhemičar Mihajl Sendvigijus, Nikolaus svoj eksperiment počinje od neupokojenog praškog dželata iz 17.veka , Jana Midlara. To je ujedno i povod za kratak istorijat pobune protestanata iz Midlarove perspektive.

Kalebu, sa druge strane ne odgovara mogućnost da će Nikolaus zbog svog prestupa biti smenjen sa položaja agenta pakla jer će time njegovo mesto zauzeti nego mnogo gori i manje predvidiv. I tako je to zapravo priča o njima dvojici, o poštovanju među agentima suprotnih tabora. Da je priča izašla u nekom specijalnom izdanju kao produžetak Dampir stripa, sve bi imalo više smisla pošto je ovde problem zapravo u glavnom junaku.Dampir je u ovom broju tek nešto više od pukog posmatrača, suvišan je u sopstvenoj avanturi. Njegovi pratioci , vojnik Kurjak i vampirica Tesla,  su ovde obični statisti.Sličnu sudbinu dele i negativci Nergal i Šamael, pošto su veoma površno karakterisani.

Eh, pa Dylan Dog je igrao partiju šaha sa smrću

Kao i u prethodnom delu, ovde je crtač  Luca Rossi  svojim senčenjem i neprikosnovenim osećajem za kadriranje vešto  prikazao  magičnu i misterioznu  atmosferu Praga . Vidi se da je scenarista Mauro Boselli veliki obožavatelj Praga,njegovih legendi, bogate istorije i književnosti, ali za razliku od njegovog prethodnog broja ,,Pod kamenim mostom" ovde nije tako supešno uklopio sve te elemente u jedinstvenu priču.

Ocena:

Vixen

Gledaoci serija ,,Arrow" i ,,The Flash" su imali prilike da vide telvizovanu verziju sveta superheroja iz stripova DC Comics-a, počelo je sa krimi-avanturom  (Arrow) a skoro je dopunjeno naučnom (The Flash) fantastikom. Sledeće godine će gledaoci imati priliku da putuju kroz vreme sa Rip Hunterom u novoj seriji ,,Legends of Tomorrow", ali u veoma bliskoj budućnosti će videti jedan od elemenata tog sveta koji nije još prikazan-magija.

Od 25.avgusta ove godine će početi sa emitovanjem animirana web-serija ,,Vixen" koja će pratiti avanture istoimene junakinje čije su moći takve da može imitirati sposobnosti svih životinja koje su do sada živele. Vixen odnosno Mari Mccabe je  stripadžijama poznata od  1981. a većina je zna po ulozi u animiranoj seriji Justice League Unlimited. Kao što je i rečeno, u seriji će se pojavljivati Arrow i Flash pošto se radnja dešava u njihovom svetu, a format animirane serije će služiti da se lakše prikaže ovakva tematika. Televizijski DC svet postaje sve veći i veći, vreme je da se i vi  pridružite i pratite njihove avanture ukoliko niste do sada.

Dylan Dog : Lov na veštice

Lov na veštice, tim izrazom se može označiti period kada su  veštice, nazovi čarobnjake i ostale šarlatane  spaljivali na lomači a može značiti i traženje krivca za neku pojavu. Drugo značenje je upravo tema ovog stripa, a autor Dylana Doga se bavi ni manje ni više nego odbranom horror stripova od političkih stranaka i novinara. Sve počinje tako što je pripadnik konzervativne stranke optužio  horror strip Daryl Zed da kvari omladinu i  povezao to sa rastućim problemom nasilja među mladima.


Svaljivanje celokupne krivice za  pojavu nasilja među mladima na stripove je zaista postojalo tokom 50-tih godina prošlog veka u Americi. Tada je pod vođstvom  psihijatra Fredrika Verthama  strip maltene satanizovan, njegovo kapitalno delo ,,Zavođenje nevinih" iz 1954. (The Seduction of the innocent) je klasičan primer manipulacije javnim mnjenjem putem netačnih izveštaja  Tada je formiran je Kodeks stripova tzv ,,Comics Code Authority" (čitaj inkvizicija) i usledio je period žestoke cenzure koji je oslabio tek tokom 80-tih godina a kasnije polako nestao. Slična pojava je uočena u Italiji tokom  80-tih godina ali srećom nije poprimila tolike razmere kao pomenuta u SAD-u. Kao glas razuma se ovde javlja Dylan Dog, prijatelj autora stripa Daryl Zed i navodi kako je nerealno svaliti svu krivicu na stripove bez uzimanja u obzir ostalih okolnosti koje navode mlade na nasilje među kojima su  loše stanje u porodici, popravni domovi i nezainteresovanost države da se taj problem reši.

Sklavijev stav o cenzuri uopšte je prilično jasan i najizraženiji je u prvom delu stripa gde vidimo avanturu Daryl Zed-a. On cenzuru poredi sa inkvizicijom, u smilu da inkvizicija kakva je nakada bila (što se vidi prilikom scena mučenja vštica) se i danas zadržala ali u formi cenzure. Oni su večni duh sile reda, zabrane , dogme i tabua, postoje dokle god društvo baštini takve vrednosti i uvek će se javiti u nekom novom obliku. Njihove žrtve , iako nisu takve kavima ih inkvizicija zamišlja dok ih kažnjava za razne zločine , pucaju pod pritiskom i postaju upravo to za šta se terete da bi uzvratili mučiteljima. Ciklus nasilja je očigledan jer izmučena žrtva vraća istom merom (trenutak kada veštice kažu inkviziciji da su oni stvorili satanu u njima, ili kad crtač poludi) Kraj stripa se svodi na bitku Dilana protiv Inkvizicije, a čitaocima se poručuje da će ishod znati samo ako bude narednog broja, dakle ako ga cenzura ne pojede.

 Ovo je svakako jedna od boljih epizoda Dilana Doga, scenaristički genijalna ali je od najboljih deli izbor crtača. Pietro Dall`agnol je daleko od idealnog crtača ove avanture. Njegov crtež je  uglavnom gledljiv, ali u pojedinim trenutcima veoma statičan (pogotovo u akcionim scenama)  i često nedovršen (stvarno  bode oči) pa je teško rastumačiti izraze lica pojedinih likova.Piščeva poruka je jasna i univerzalna. Tema ovog broja, cenzura, se ne vezuje samo za stripove.Može se primeniti na sve ostale medije.

Ocena:

Bejts Motel - treća sezona

Prva sezona je gledaoce upoznala sa neobičnim  glavnim likovima i  uvrnutom sredinom gradića White Pine Bay, druga je zagrebala ispod površine ovog neobičnog gradića i pretežno se bavila kriminalom, intrigama i previranjima unutar narko mafije, a treća predstavlja uvod u sve veće ludilo koje smo svi pažljivo isčekivali od samog početka.

Po uzoru na film ,,Psiho" ova serija je primenila formulu gde su kriminal, neobična ubistva  i misterije malog grada u prvom planu a ludilo disfunkcionalne porodice Bejts u drugom stvarajući atmosferu  neprestane neizvesnosti  i time lako uspevaju da održe pažnju gledaoca . Format od 10 epizoda po sezoni se čini kao kratak ali uspešno štiti od zamora materije i prezasićenja gledaoca od iste.

Romero i Norma, prijatelji ili nešto više?

Problem treće sezone je to što je krimi  priča odaje utisak nedorađenosti, policija je usled okršaja iz prošle sezone i  fleš memorije umalo razotkrila tržište narkotika , glavni izvor prihoda tog grada, ali se sve razrešilo isuviše brzo i jednostavno ubistvom očiglednog žrtvenog jarca. Uloga šerifa Romera poprima sve bitnije mesto unutar serije. Ovaj korumpirani policajac je zaštitnik status quo-a između narko kartela unutar grada , ali takođe je čovek sa nekoliko  kosturia u ormaru.

S druge strane, odnosi unutar  porodice Bejts su odlično prikazani. Pošto sada znamo da Norma Luiza Bejts potiče iz poremećene porodice (krug se nastavlja), savršeno je jasno da njeno uvrnuto svhatanje  majčinstva  potiče od neimanja iskustva sa sopstvenom majkom koja je ,prema njenim rečima, u suštini bila sve vreme nakljukana pilulama, sedativima i izložena nasilju muža.Normin zaštitnički stav prema sinu, kao i preterana bliskost vode poreklo iz njene fantazije o idealnoj brižnoj majci , sve suprotno njenoj majci sa kojom uopšte ne održava odnose,  kojom nadoknađuje prazninu iz sopstvene mladosti. Agresivnost joj potiče od nasilja u porodici u kojoj maltene nije smela ni da prozbori.

Norman ili Norma?

Norman tokom ove sezone postaje sve izolovaniji, školuje se privatno, prekida skoro sve veze sa spoljašnjim svetom, gubi mu se granica između starnosti i halucinacija i time  zaranja sve dublje i dublje u sopstveno ludilo. Propast njegovog razuma je takođe i simbolično prikazan u snu u kojem se kuća oko njega raspada.Njegovi povremeni gubici svesti i halucinacije prerastaju u rascepljenu ličnost. Bilo je tragova toga još u prošloj sezoni,  ali ovde po prvi put vidimo kako ga potpuno obuzima njegova druga ličnost, tzv. ,,Majka". Normanova druga ličnost je satkana od svih najgorih osobina njegove istinske majke koje je pokazivala u ekstremnim slučajevima .On je u svojoj glavi proizveo  zlog mračnog dvojnika sopstvene majke usled svoje nesposobnosti da prihvati posledice  zločina.
 

Sve će biti u redu, zar ne?

Treća sezona je malo slabija od prve ali svakako nudi jedinstvenu   kombinaciju  krimića i psihološkog trilera kakva je retko viđena među tv serijama.Čar ove serije je zapravo u pomenutoj neizvesnosti, pošto ni u kom trenutku ne znamo da li će se doslovno pridržavati izvornog materijala i završiti poput opštepoznatog Hičhokovog filma ili će pak dozvoliti sebi drugačiji kraj.Scenaristi se poigravaju sa svetom u kojem bi glavni likovi mogli imati koliko toliko pristojnu budućnost iako su  od samog početka  osuđeni na propast. Bejts Motel je u suštini  tragedija u nekoliko činova (čitaj sezona).

Ocena:

Strela sezona 3

Strela je  tv serija koja ne osvaja gledaoce preterano inovativnom premisom , pošto su danas superheroji itekako dominantni na velikim malim ekranima i , već zanimljivim tumačenjem  stripova izdavačke kuće DC comics koja nasuprot svom suparniku Marvel-u nije toliko zastupljena u bioskopskim salama. Serija se vremenom pokazala kao uspešna i postala osnov za DC-jev ,,tv univerzum" koji čini zajedno sa serijom ,,The Flash" i najavljenom ,,Legends of Tomorrow". Tako već tri sezone pratimo avanture Olivera Kvina/Strele koji je počeo donekle kao grof Montekristo prerušen u Robin Huda a potom prerastao u maskiranog osvetnika sličnog Betmenu. Tema prve sezone je bila borba protiv elite iz senke, u drugoj se suočio sa duhovima iz prošlosti a treća se bavi sukobom sa čuvenom Ligom Ubica (The League of Assassins) koju predvodi niko drugi do demonove glave lično - Ras al Ghoul.

Da je stvarno tako, bila bi ovo baš zabavna sezona, ali tu se uočava prvi veliki problem. Problem se sastoji u tome što je ovoj sezoni nedostajala glavna smernica tokom većine epizoda. U početku su se više bavili rešavanjem pitanja ,,nedeljnih negativaca" a zaplet je postao veoma nejasan,zbrzan i krcat nelogičnostima. Kada se sumira ispada ovako: Oliverov omraženi neprijatelj iz prve sezone Merlin umesto da se skriva izaziva Ligu Ubica, a glavni junak ga njima ne sporučuje i time dovodi u opasnost sebe, voljene osobe pa i čitav grad Starling. Zvuči NEBulozno, zar ne? Pa to je suština sezone u jednoj rečenici sa tim da sam  izbacio  neke  detalje da bi bilo spoiler free. Istina, bilo je nekih stvarno zanimljivih momenata kao što je epski dvoboj na planini, pojava pojedinih ličnosti iz DC stripova i odličan dvodelni crossover sa ,,The Flash " tv serijom ( po meni vrhunac čitave  treće sezone) , ali teško je prevazići tu  boljku odsustva dobre smernice.

 

Treća sezona se takođe bavi usponom Laurel Lance kao nove Crne Kanarinke.Ona je kao ličnost preživela mnogo toga, doživela je tragedije, borila se sa alkoholizmom a sada  usled nesretnih okolnosti  ima potrebu za osvetom koju  rešava time što nabacuje sestrin kostim i prebija kriminalce. Naravno, nije baš preko  noći naučila borilačk veštine, to se razvijalo tokom nekoliko epozoda ,što je standard u ovoj seriji i u ovakvim stripovim uopšte. Od zanimljivih sporednih ličnosti, pojavljuje se bogataš i naučnik Ray Palmer, stripadžijama poznatiji kao Atom. Na osnovu pomenutih, kao i pomoćne ekipe od ranije, lako je zaključiti da je Starling kao grad naprosto preplavljen maskiranim osvetnicima.

Sve u svemu, ova treća sezona je znatno slabija od prethodnih, ali nije negledljiva. Serija i dalje obiluje dobrom koreografijom, interesantnim negativcima, velikim obrtima i relativno razumljivim zapletom. Bez obzira na manjkavu priču, Matt Nambl/  pleni kao glavni negativac.

Ocena: