Liga

Ne ovo se ne odnosi na prošlogodišnji promašaj od filma ,,Liga Pravde" (Justice League) nego kratak diplomski film Kajla Higinsa iz 2008.
Početkom šezdesetih godina prošlog veka u  Čikagu se dogodila serija ubistava, svim ubijenima je zajedničko da su bivši super-zlikovci.Policija je na mestu zločina pronašla dokaze koji ukazuju na ,,Strelu" tj. nadljudski brzog  protivnika penzionisanog osvetnika ,,Sivog Gavrana". Sindikat maskiranih osvetnika ,,Liga" je zabezeknut jer je taj misteriozni ,,Strela" odavno nestao. U slučaj  se uključuje i ,,Avet" bivši pomoćnik Gavrana i odlučuje da sam obavi istragu.Potraga za ubicom će ga suočiti sa tajnama tih maskiranih tipova, takvim tajnama koje će uzdrmati javnost i zauvek promeniti njihov odnos prema ,,Ligi".

Iako je debitovao  kao scenarista Marvel  potom  DC stripova , Kajl Higins je zapravo svoju scenarističku karijeru započeo baš ovim filmom. Film ,,Liga" je superherojska misterija snimljena u stilu noar filmova.Takav spoj estetike noar filmova i akcione avanture  sa superherojštinom kao podvrsta palp žanra nije redak u stripovima ali je slabije zastupljen na velikim i malim ekranima.U tih deset godina od kada je ovo realizovano, ništa mnogo se nije promenilo na tom polju , barem koliko znam.Najbliži ovome je Netfliksov Derdevil.Higins i ekipa su prilično dobro ekranizovali ovu priču dekonstrukcije superherojskog žanra inspirisanu ,,Nadziračima" i potonjim pratiocima tog trenda u američkom mejnstrimu. Prava je šteta što nemamo jednu ovakvu priču na velikim ekranima u boskopu umesto  marvelovih šablonskih ,,aj se ujedinimo da spasemo svet" blokbastera.Pored dobrog rada snimatelja ,zanimljiva premisa, solidan scenario i gluma tv glumaca  su glavni aduti ovog kratkog filma. Ako vam se dopada ovaj žanr ili vas bar malo zanima, navalite jer je ,,Liga" zavređuje pažnju.Interesantno je što se Higins pre tri godine vratio baš tom svetu iz ovog filma i iskoristio ga kao  predložak za  strip serijal ,,C.O.W.L." koji radi za Image Comics.

The League from Kyle Higgins on Vimeo.

Ubice mog oca - druga sezona

Pretprošle godine sam gledao ovu seriju koja je uprkos mojim malim očekivanjima, blago sniženim kriterijumom i spremnosti da zažmurim na neke nedostatke ispala gledljiva (6/10), mada je bila blizu da padne ispod te granice.Nisam pisao recenziju, niti upućivao bilo kakvu kritiku pošto sam čitavu prvu sezonu doživeo kao prvi korak ka domaćoj krimi-proceduralnoj seriji koja bi mogla postati solidna.Eto, nisam hteo da je kudim nadajući se poboljšanju u narednim sezonama jer je televizijska ovdašnja produkcija ipak nenaviknuta na ovaj tip serije.Vodeći se time, pružio sam šansu drugoj sezoni i shvatio koliku sam grdnu grešku napravio.

Tokom prve sezone, čitava priča se vrtela oko inspektora Aleksandra Jakovljevića koji je pokušavajući  da odgonetne ubistvo Milice Despotović nabasao na mrežu različitih interesa krupnijih zverki iz podzemlja i politike.Sa jedne strane narko dileri , a sa druge političar, biznismeni, pojedini advokati pa čak i sportisti.Sve sprega do sprege ili prostije rečeno svi su povezani ko svinjska creva.Naša svakodnevnica je prebogata ovakvim primerima pa autori nisu morali puno toga da izmišljaju.Naročito mi se dopala rečenica iz uvodne špice ,, Ne tako davno u zemlji fioka i fascikli". Čim je to nestalo, trebao sam shvatiti da će sve otići u vražiju mater.

Serija je bila puna podzapleta i ličnih pričica koje su sve vezane tim jednim ubistvom.Bilo da gledam (sad pokojnog) Glogovca u ulozi ožalošćenog oca i biznismena Jovana  i Natašu Ninković kao njegovu ženu pod stalnim opijatima koja ga vara sa kumom Kostom/Draganom Mićanovićem, ili Kičića kao muljavog advokata koji uspešno preveslava oboje jer je u dogovoru sa korumpitranim političarem Nikolom/Bjelcem ili mutnog načelnika policije Marjanovića kojeg je Tihomir Stanić odigrao maltene kao ,,pušača" iz dosijea x, uvek sam imao taj osećaj kao da gledam ,,sive" tipove koji u potpunosti odgovaraju krimi žanru.

Istaga je vodila ka svim tipovima iz kriminalnog miljea, često je sledila u ćorsokak, međutim ipak je išla negde.Prikazujuće takve tipove i držanjem tenzije zbog neizvesnosti daljeg toka istrage jer su pojedini likvidirani (padale su glave mada ne kao u Senkama nad Balkanom) skretala se pažnja sa glavne i najslabije karike serije-glavnog lika odnosno glavnog glumca.Ne sećam se da sam Vuka Kostića gledao u drugim filmovima ili serijama , verovatno su od sorte koje izbegavam, ali takođe se nesećam  drvenijeg glumca.Reći da je drven je možda isuviše blago, ovaj tip je naprosto cigla. Ima istu facu bilo da je na svadbi ili sahrani, na uviđaju ili kod kuće, da se obračunava sa krimosima ili sedi sa devojkom.Jedna te ista ciglena faca za svaku priliku, deluje kao parodija na one tough guy  tipove jer mu je faca  večito zaleđena u istom raspoloženju..Da su mu dali  epizodnu ulogu pandura iz interventne jedinice, pa bih razumeo taj  kasting, ali njega gurnuti na čelo serije je čist promašaj.

Taj promašaj je postao očigledniji kada su scenaristi iz druge sezone prosto oterali ili skrajnuli većinu likova iz prve i ostavili ogromnu prazninu. Nisam siguran da li su ti ljudi pobegli od projekta ili je ekipa odlučila da uštedi na glumcima ali činjenica je da ih nema.Pored pomenutog inspektora Aleksandra, ta praznina (scenaristička i glumačka) je oličena u inspektoru Zoranu, tužiteljki Mariji, Aleksandrovoj majci Olji.Taj Miodrag Radonjić  u ulozi inspektora Zorana je maltene kao slučajni prolaznik.Ne znam kakav je izvan ove serije, ali ovde je flegma.Čitava Radivojevićkina uloga se sastoji od sedenja u kancelariji i potpisivanja naloga ili izležavanja na kauču.Povremeno je deo neubedljivog ljubavnog trougla ali inače je samo mašina za naloge.A što se tiče Olje, odnosno Đorevske, pa ona samo iznova i iznova Mariji ponavlja isti otrcani tekst : ,,Moraš jesti, odmori , samo je dete važno ..." Zvuče li to kao uloge, makar bile sporedne? Oteraše Peru lopova ( po meni genijalna sporedna uloga Okanovića) zarad ovoga?Aca cigla, Zoki flegma, Olja krpa  i Marija nalog mašina! Ne znam ko je gori  pošto je između njih  mrtva trka do dna.

A zaplet? Postoji li to u ovoj sezoni? Prethodna istraga o ubistvu Milice Despotović tapka u mestu, a ova nova ne vodi nikuda.Stalno dodaju nove epizodne likove, više se ne zna ko pije a ko plaća.Zašto brat pokojnog krimosa iz prve sezone juri za Aleksandrom umesto za ubicom svoga brata koji pritom leži u bolnici?Ubistva kada se dese više nemaju nikakav smisao jer nastradaju likovi koje smo videli u jednoj ili dve scene.Više nemam pojma ko stoji iza ubistva tamo nekog estradnog pevača, niti zašto je u to upleten neki tamo krimi baron  ( krajnje originalno nazvan ,,Baron") niti  me više intresuje.E tu je srž problema, napravili su konfuzan i isprazan zaplet sa podjednako praznim likovima pa je potpuno nebitno koliko će leševa nabacati u nekoliko epizoda.Toliko su zanimljivi da kada bi u sledećoj epizodi pala atomska bomba i pobila  svakoga, ja bi ostao podjednako ravnodušan.

A tek dijalog...Ni u prošloj sezoni nije bio sjajan, dovoljno je da se setim onog nesrećnog kečfrejza ,,Koji tačno deo ne razumete ?". Međutim ovo u poslednje vreme je sve bliže parodiji.Primera radi, u nekoj od poslednjih epizoda, pre one jurnjave vozilima, desi se sledeće.Neki grmalj iz automobila koji čeka u zasedi kaže : ,, Ej šefe jel da abortiramo ? ".U tom trenutku sam prasnuo od smeha, ili bolje reći grohota nad ovim užasno lošim scenarijom. Mislim da sam na to dobacio nešto u fazonu ,,Ma trebalo je  abortirati ovu seriju MUHAHAHA".Neke američke izraze bukvalno prevode ko preko google translate-a , recimo ,,Ej Mirko aj nazovi me nazad " (call me back?!)

Obično sam čekao  do kraja  sezone tv serije  ili do poslednjek kadra filma pa  onda formiram mišljenje i kritikujem , međutim nikako ne mogu izgurati do kraja ove serije iako sam uložio gotovo  nadljudski napor.Nekoliko epizoda ne može nikako promeniti  ovu neubedljivu priču koja mi se pred očima ruši kao kula od karata.Bačeno vreme je bespovratno.

tl;dr: Počelo je slabo, ispao sam budala jer sam se nadao boljem, izbegavati ako cenite svoje vreme.

Ocena:

Legija - prva sezona

Gledajući prve trejlere tokom pretprošle godine, nisam bio preterano zainteresovan za seriju ,,Legion" , međutim pokazalo se da je ovo ni manje ni više nego hit 2017! Mislio sam da će biti prosečna superherojština, ali ispostavilo se da je ovo nešto sasvim drugačije. Zamislite psihološki sf triler  u režiji Brajana Fulera sa Linčovim Tvin Piksom i Kronenbergovim Skenerima kao inspiracijama.Rezultat je nadrealna arty serija smeštena u svet x-ljudi.Do sada nisam pratio ostvarenja Noe Holija, nisam gledao seriju prema filmu ,,Fargo" tako da je ovo moj prvi susret sa njegovim delom i moram reći da sam više nego zadovoljan.

Kako ono rekoše rimljani, Nomen est omen! Idući po tome prilično je jasno zašto su Kris Klermont  i Bil Sjenkijević  uzeli baš taj naziv kao nadimak Dejvida Halera. U jevanđelju po Marku, Isus je tokom putašestvija susreo nekog čoveka koga su opsedali demoni koji su sebe upravo tako nazvali. Mislim da gotovo svi koji su gledali neki od mnogobrojnih horor filmova u kojima se pojavljuju slične nečiste sile znaju za taj citat, a čest je i među stripovskim i filmskim zlikovcima a ima ga i među onima iz stvarnog života. Svakako je suština u tome što Dejvid pati od šizofrenije i to onog tipa od kojeg dobija poremećaj višestruke ličnosti te je metaforički zaposednut demonima.On je ukleta osoba,  doduše nije zaposednut onostranim bićima nego ludilom. Ili možda jeste? U ovoj seriji granicu između onoga što ,,jeste" i ,,nije" je vrlo teško povući.Stvarnost i mašta se mešaju, sećanja se menjaju , sadašnjost se meša sa prošlošću i budućnosti , prosto rečeno orijentiri poput vremena i prostora se gubeNe samo što je Dejvid nepouzdan narator, nego još pride je sposoban da menja svet oko sebe, bukvalno da menja stvarnost time što otelotvoruje svoje mentalne tvorevine.

,,Legija" je prilično odmaknuta od stvarnosti.Ima set pisove koji vuku na stare psihodelične horore,a estetiku  i vizuelni štof  nalik Hanibalu.Noa Holi  otvoreno priznaje svoje inspiracije ali odlazi i korak dalje.Ovo nije niti adaptacija niti kopija postojećeg nego originalna serija.Muzika igra ključnu ulogu pa imamo  suludo zabavne scene među kojima je primera radi  igranja bolivudskog plesa uz šansonu.Da serija nije imala marvelov logo na sebi , ne bih prepoznao to kao deo njihovog brenda.Iako je prikazan rat među mutantima i tajnim vladinim paravojnim grupama, ne daj te se zavarati da je ovo neka tamo superherojska serija.To je sve samo u pozadini, dok je u prvom planu prvenstveno reč o ispitivanju ,,krhke" stvarnosti glavnog i ostalih likova, problemima identiteta i slobodnijem tumačenju mentalnih ,,bolesti".Ne mogu reći da nije superherojska zbog mnogih žanrovskih elemenata (moći, podela na ,,dobre" i ,,loše", zlikovac, borba za ,,pravdu"), ali recimo da pripada onim  neobičnijim tokovima   žanra u kojim su Doom Patrol od Grenta Morisona.

Tokom sezone saznajemo da Dejvidove bubice u glavi, odnosno makar jedna od njih nije baš njegovih ruku delo.Ispada da njemu u glavi živi prilično gadan mentalni parazit i to ni manje ni više nego Kralj Senki! Poznavaocima x-men stripova , ili makar crtanih serija, ovo ime govori mnogo toga.Ako ste među njima, onda  vas očekuje poseta astralnoj ravni, pošto  je  Noa Holi prigrlio čudnija odredišta x-mitologije koja do sada nisu prikazivana na filmovima.Ima tu još referenci i uskršnjih jaja ali nema smisla da ih nabrajam pošto sam siguran da mnoge od njih ni sam nisam pohvatao.Moje poznavanje x-men stripova je fragmentarno zahvaljujući tome što postoji mali milion tih serijala stripova.To ne treba nikoga da obeshrabri  pošto poznavanje izvornog materijala nije potrebno za gledanje ,,Legije" jer ova serija stoji na sopstvenim nogama

Vrlo pozitivno sam iznenađen glumom u ovoj seriji,ne zbog toga što je naročito dobra nego  pre svega zato što je ovo serija koja nosi x-men logo.Drvena gluma je rak rana prvih igranih x-men filmova uključujući onaj nesretni tv film Generation X.Prosto ni scenario ni gluma nisu u potpunosti dočarali mutante na malom i velikom platnu.Uvek su delovali kao suviše  obični ljudi obdareni moćima a meni nikako ne leži ta zamisao da se pojedinci koji toliko odudaraju od norme ponašaju poput prosečnih faca kakve svakodnevno srećem.Nezamislivo mi je da takvi likovi nisu makar malo ekscentrični.Sva sreća pa je to ispravljeno ovom serijom pošto tokom ovih osam epizoda gledamo zanimljivu grupu osobenjaka.

Primera radi Rejčel Keler kao Sidni Baret (nije muzičar) je sve ono što Ana Parkin kao Rogue (Vragolanka) nije bila.Moći su im pomalo slične, ali zato Sidni sa sobom nosi sav emotivni prtljag kakav je takvoj osobi primeren.Ona je  frigidna (u pojavi,govoru, pokretima) jer godinama izbegava dodirivanje zbog mutantskih sposobnosti ali istovremeno i čezne za društvom, za ljubavlju .Protagonista Den Stivens aka Dejvid  je vrlo ubedljiv kao šizofreničar, gestikulacija i isprekidan  govor tj. salata od reči  su mu na mestu.Stivens toliko vešto glumi   zbunjenog mladića sa pomalo zlokobnim pogledom, da mi je teško da nakon gledanja smestim nekog drugog u tu ulogu.Ta uloga je zapravo najbitnija u čitavoj seriji jer se sve vrti oko Dejvida, kao što rekoh ovo je lična pre nego grupna priča, a Stivens itekako ume da je iznese.

Aubri Plaza deli ulogu glavnog zlikovca sa Kvintonom Bosiklarom što i ne zvuči čudno kada se uzme opsednutost scenariste sa dualizmom, jer pored nje ima još takvih likova.U  svakom slučaju zamaskirani Kvinton  je zastrašujuć kao  pravo ,,lice" Kralja Senki dok je Aubri prilično živahna i energična u ulozi ,,naličija" .Plaza je melodramatična i ponekad ume da preglumljuje ali to joj ide u korist jer je uloga takva da treba da bude over the top zlikovac.Antagonista je zamišljen kao moždani parazit sadista koji se ludo zabavlja dok mentalno zlostavlja Dejvida i ostale žrtve , pri tome je donekle sličan Bobu iz Tvin Piksa.

Bill Irvin je zabavan u ulozi naučnika Kerija koji deli telo sa mladom indijankom nadljudske snage.Sporedne  uloge su im  prilično zanimljive jer su oni bukvalno ista osoba u dva tela a time ujedno Irvin pokriva slabiju glumu mlade Amber Midtander. Oni se stapaju u isto telo i ta kohabitacija sa sobom nosi psihičku zavisnost jer jednoj strani je na duže staze neprijatno bez druge. Slično se može reći za  Džemaina Klementa/ Olivera hipi-telepatu koji je pod ledom još od perioda disko kugle, pošto on na sličan način zasenjuje suprugu psihološkinju Melaniju tj. Džin Smart.

Osim nekolicine slabijih glumaca među kojima je i Džeremi Haris aka tip koji putuje po sećanjima, još jedna sitnija zamerka mi je u tempu serije.Obzirom da ima svega osam epizoda , nije bilo potrebe za tapkanjem u mestu u šestoj epizodi.Ispade da je ta šesta bila rekapitulacija  stvari viđenih u prošlim epizodama.

Kada se sve uzme u obzir , prilično sam zadovoljan ovom serijom za sada.Nisam siguran kuda će dalje voditi, niti kako će sveukupno ispasti ali ova prva sezona je postavila prilično visok standard.Prošlogodišnje marvelove serije na Netfliksu su podbacile, a ,,Legija" je na FX kanalu  dosadašnja ostvarenja iz x-men  franšize ostavila u prašini  i ima potencijala da stane na vodeće mesto kao najbolja u superherojskom žanru.Dok na Netfliksu pokušavaju da prave serije po kalupu uspešnog Derdevila, Holijeva ,,Legija" probija granice viđenog i postavlja nov standard.

Ocena:

Sendmen : Restoran 0-24

Ovaj kratak film je adaptacija priče ,,24 Sata"  tj. šestog  broja kultnog stripa Sendmen autora Nila Gejmena.Ukoliko ste početkom godine gledali ,,Justice League Dark" imali ste priliku da vidite kako je zarad tok animiranog filma iskasapljen deo iz uvodnog toma Sendmena i to upravo ovaj.Umesto tog bezveznog filma ovde ćete videti pravi užas koji je priredio Doktor Sudba . On se 24 sata iživljava nad slučajnim gostima restorana pomoću magičnog dragulja kojim upravlja njihovim snovima.Čitav dan provodi ogoljavajući sve tajne i potisnute nagone  običnih ljudi dok ono najgore (ili možda suviše istinito) ne ispliva na površinu. Doktor Sudba odnosno Džon Di izigravajući božanstvo ruši sve okvire normalnosti i pušta podsvest na slobodu.Šta to izbija iz ovih naizgled običnih ljudi kakve možete svakodnevno sresti? Šta se krije iza maske normalnosti? Pogledajte pa procenite sami.

Ovo psihofizičko urnisanje je u potnunosti verno stripu jer je svaki kadar filma reprodukcija table iz stripa.Ovu fenomenalnu adaptaciju Sendmena su nam pružili Evan Henderson i Nikolas Braun koji su tri godine vredno radili na ovom ostvarenju. Inače, Nil Gejman je gledao ovaj film i prilično je zadovoljan.

 Slobodno mogu reći da je ,,24 Hour Dinner" najbolji fan film godine i ne samo to nego najbolji fan film koji sam do sada gledao. Svi koji ste čitali Sendmena imate čemu sa se radujete, vi koji niste trčite po ,,Preludijume i nokturna" (ako nađete jer je izdanje Belog Puta davno rasprodato). Slučajni gledaoci neka budu upozoreni, jer  ono što sledi nije za svakoga.

Parker Ričarda Starka : Lovac

 Ako ste ikada čitali krimi romane, naročito one američke ,,tvrdp kuvane" krimiće ili gledali neke od brojnih filmova snimljenih po njima sigurno znate za likove poput Filipa Marloua,Sema Spejda, Majka Hamera ili Slima Kalahana.Da li vam Parker zvuči poznato a da pritom niste pomislili na alter ego Spajdermena , robnu marku ili prezime glumice? Verovatno ne ali možda ima filmofila koji pamte manje uspešan krimić od pre četiri godine. U svakom slučaju Parker je protagonista dvadesetak romana američkog pisca Donalda Ervina Westlejka koje je objavljivao pod pseudonimom Ričard Stark.Prvi iz te serije je ,,Lovac". O čemu se radi? Parker je profesionalni lopov i ubica kojeg su saučesnici zajedno sa njegovom ženom izdali  nakon akcije pljačkanja južnoameričkih pobunjenika.Mislili su da su ga ubili, međutim tu su debelo pogrešili jer je Parker prilično žilav.Greška će ih skupo koštati jer se Parker vraća željan osvete i spreman da gazi preko leševa kako bi uterao dugove.

,,Lovac" je van svake sumnje ,,tvrdo kuvan" krimić, ali zaplet je takav da nikoga ne može iznenaditi.Bilo da je čitalac iz sadašnjeg vremena ili iz 60-tih godina prošlog veka kada je napisan, ovde nećete pronaći ništa inovativno.Ovo je tipiča priča o osveti.Da li ta predvidivost znači da je ovo štivo dosadno? Pa , ne baš jer ,,Lovac" ima šta da ponudi.Kao prvo radnja nije zbrzana, nego razrađena metodično kao i Parkerova osveta.Postupno nas uvodi u detalje plana dok mu se u glavi vrzmaju sećanja praćena Vestlejkovim oštrim pripovedanjem. Drugo, glavni lik je koliko-toliko interesantan.Parker kao ličnost je nemilosrdan agresivac, odlučan i  beskrupulozan lopov.Spreman je na sve da bi zgrabio svoj plen i potpuno mu je nevažno ko će mu se naći na putu.Ne pravi razliku između paravojnih grupa i bivših saveznika.Štaviše nije se ni trgao dok je ucenjivao šefove organizovane kriminalne grupe zvane ,,Sindikat".Naspram njega gotovo svi ispadaju šonje jer je hladnokrvniji od najtvrdokornijih kriminalaca.Po amoralnosti sličan je Torpedu, doduše blaži jer Parker ipak ima neka pravila.Koliko god to čudno zvučalo, ali Parker ipak ima kodeks ,,poslovne" etike dok je na zadatku.

,,Lovac" je  verna adaptacija romana, a 2010. je  nagrađen Ajznerom za najbolju strip adaptaciju.Glavni adut ovog stripa je crtež Darvina Kuka.Kuk je bio prvenstveno ilustrator pa tek onda crtač stripova, ali stil mu je prilično prepoznatljiv.Kuk je razvio stil koji liči na kombinaciju starinske ilustracije i prenaglašenih likova iz humorističkih stripova.U nedostatku boljeg izraza, Kuk je sličniji karikaturistima ali više mu odgovara titula cartoonist (smatram da nema adekvatan prevod) jer je to ipak širi pojam koji obuhvata i crtače stripova.Sličnosti sa starim ilustracijama doprinosi i izbor kolora, jer je čitav strip urađen u duotonu.Duoton plava postaje sve tamnija kako priča odmiče i biva sve više napeta. Sa druge strane, koliko je Darvin Kuk crtežom uspeo da oplemeni ova krimić toliko u pojedinim  trenutcima umanjuje učinak jer pribegava blagoj cenzuri određenih scena.Nasilje je bitan deo , i mamaca za publiku, Vestlejkovog romana kojim manje-više drži pažnju tokom ove standardne krimi priče.U izrazito brutalnim scenama, Kuk pribegava triku pomeranja perspektive i time umanjuje šok na koji je Vestlejkov roman igrao.

Treba istaći da je pre ovog stripa Vestlejk prodavao prava na adaptacije romana ali nikada im nije dozvolioda da koriste ime Parker.U ovom slučaju je napravio izuzetak jer je bio više nego zadovoljan crtačkim umećem Darvina Kuka.Kuk je preminuo prošle godine, i iza sebe je ostavio priličan broj stripova među kojima su četiri adaptacije Parkera koje je uradio za  izdavačku kuću IDW. Sve četiri je na našem jeziku izdao Darkwood .Kad se sve sabere, ,,Lovac" je svakako interesantniji od nekoliko postojećih filmskih adaptacija i sasvim je solidan strip.

Ocena:

Punisher - prva sezona

Popularni marvelov antiheroj je konačno dobio svoju seriju nakon gostovanja u drugoj sezoni Derdevila.Frenk Kesl se povukao iz akcije, pokušava da pronađe svoju ulogu u novim okolnostima, međutim ubrzo se nalazi na meti misterioznog hakera koji sebe naziva Mikro.Upuštajući se u istragu, Kesl u hakeru pronalazi saveznika i otkriva zaveru usred vojnih i obaveštajnih službi.Zajedničkim snagama pronalaze tajnu trgovinu drogom iz Avganistana.Duhovi prošlosti se vraćaju dok događaji ispadaju različiti nego što su se na prvi pogled činili.Da li se ova dvojica zaista mogu suprotstaviti službama i paravojnim formacijama? Hoće li istina izaći na videlo?

Nakon gledanja serije prva reč koja mi pada na pamet je nedoslednost.Ova serija je nedosledna na više načina.Kao prvo, nedosledna je u pogledu karakterizacije glavnog (anti)junaka.Tokom druge sezone Derdevila smo videli Kesla kako je ubio  glavnog krivca  smrti njegovih najmilijih i nakon toga preuzeo na sebe sulud  zadatak da nastavi sa ubijanjem krimosa u nedogled.Ispostavlja se da Skunover/,,Kovač" ipak  nije bio glavni, što ima smisla jer ga Frenk nije saslušavao nego prosto ubio, ali zato odjednom Frenk prekida sa svojom misijom jer je pobio sve lidere bandi koje su učestvovale u sudbonosnom obračunu u luna parku.To nema smisla obzirom da smo ga videli kao je prelomio da nastavi sa eliminisanjem ološa.Druga nedoslednost je u portretisanju Kesla tokom ove sezone.Počinje kao ludak na koga svmo se svi navikli, a kroz nekoliko epizoda odjednom postaje ,,porodični čovek" u porodici Liberman uprkos tome što tokom flešbekova uviđamo da mu ta uloga nije ležala ni dok su njegovi bili živi.To se prosto ne uklapa u ono što smo do sada videli, Frenk se otvorio samo na trenutak i to kada je bio gotovo na samrti.Ajde razumem to što se pretvara da je neko drugi da bi se infiltrirao u kuću i time uzvratio progonitelju ali sve posle toga je preterivanje.

Sledeća velika nedoslednost je u karakterizaciji agentkinje Madani.Ona od početka predstavlja osobu koja veruje u ,,sistem" tj.zakon, sa vremena na vreme ga malo zaobiđe ali suštinski se drži principa zakonitosti.Ona je zamišljena kao kontra Keslovom odmetništvu (čest motiv izražen kroz mnoge slične likove u Punisher stripovima) i svakako treba da bude neko čija je moralna osa u društveno prihvatljivim okvirima.Prema tome nema smisla to što ona pred kraj i na kraju serije pomaže Keslu u odmetništvu, a još manje to što njenu odluku podržavaju.Ove nedoslednosti su verovatno nastale tako što šouraner Lajtfut nije dovoljno vremena proveo na usklađivanju nekoliko različitih scenarista.Nakon veoma jake uvodne  i tri  prilično dobre naredne epizode, oseti se taj narativni pad od pete do devete epizode posle kojih serija ponovo živne.

Ali dobro, ne treba sve kuditi jer ovde ima i toga što je valjalo.Pre svega to je tema o nedovoljnoj brizi države i društva  o vojnim veteranima, što je od najranijih dana prisutno u Panišer stripovima. Ništa novo nije rečeno o tome , ali makar nije klišeizirano.Priča o Luisu je zbrzana ali ako ništa drugo Danijel Veber je prilično dobro odigrao ulogu neshvaćenog manijaka, pogotovo u desetoj epizodi.To mi je pored uvodne , druga najbolja u čitavoj sezoni zbog odlične režije.U seriju je ubačena i aktuelna vruća debata o razoružavanju u SAD-u, mada samo u kratkim uprošćenim crticama.Više je ličilo na razmenu nekoliko mišljenja nego na debatu, ali to ipak nije glavna stvar u ovoj seriji.

Glavna stvar je da Berntal nije izneverio u ulozi Panišera.Uprkos manjim scenarističkim peripetijama, on je i dalje badass kakvim ga pamtimo.Ebon Moss u ulozi Libermana/Mikroa je iznenađenje ove serije, sasvim je zabavan u toj ulozi i dobro je to što su Majkroa pretvorili u bezbednosnog tehničara uzbunjivača.On je ovde  ličnost nalik Snoudenu, što je svakako zanimljivije od tech support / man in the chair uloge iz stripova.Ben Barns je solidan kao amoralni Bili Ruso.Reditelj je svakako imao u vidu njegove prethodne uloge poput Dorijana Greja.Ruso je tokom čitave serije u sivoj zoni.Istovremeno je ratni drug i ratni profiter.Nije na nivou Kilgrejva ili Kingpina, ali opet ne zaostaje mnogo za njima.Po kompleksnosti im je na tragu i svakako je bolji od onih po meni bezličnih negativaca iz poslednjih nekoliko marvelovih filmova (izuzev Lešinara is Spajdermena).Radije bi da vidi ovakvog na velikom platnu nego tamo neke ultrone i ajakse.
Amber Rouz je dosadnjikava u ulozi agentkinje Dine Madani, eto taj lik je u seriji i glumački i scenaristički nezanimljiv. Suštinski Berntal, Moss i Barns nose čitavu seriju, ostali su ili solidni ili dosadni.

Akcije u ovoj seriji ne nedostaje, mada ponekad ( u onim razvučenim epizodama) tako deluje.Serija ne skriva da vuče inspiraciju iz akcionih filmova.Koreografija i muzika vuku na Džona Vika a ima tu  i segmenata očigledno nadahnutim ,,Umri muški" franšizom.Začuđujuće u svemu ovome se pronašlo i mesta za omaže na slešer i zombi filmove ( ko prepozna malo toga  12.epizodi).Izostala je akciona scena iz jednog kadra nalik na onima iz dve sezone rogatoga.Vidi se da je planirana za treću epizodu tokom flešbeka  ali nisu uspeli pa su umesto toga napravili po meni slabu montažu koja na sreću svih traje kratko. Kvalitet poslednjih marvelovih serija na netfliksu je u opadanju.Panišer nije na nivou Derdevila po dubini, niti Kejdža po stilizaciji ali tu je negde kao Džesika po izvedbi.Svakako je mnogo bolji od one dosade nazvane Deffenders. Panišer nije postavio nove standarde, niti je dotakao one već postavljene ali je makar solidna serija.

Ocena:

The iMom

The iMom je kratak sf film režiserke i scenaristkinje Arijele Martin iz 2014.godine.Radnja je smeštena u  bliskoj budućnosti , u vreme kada su se na tržištu pojavile humanoidne  robotizovane dadilje nazvane iMom.Uz svaki iPhone i iPad ( iPaid?) i-kakoveć očigledno postoji potreba za sofisticiranim surogat ljudima.Ovde vidimo jedno tipično veče u porodičnom domaćinstvu budućnosti (koje isuviše liči na sadašnjost) kada roditelji nemaju vremena za sopstvenu decu i brže bolje svaljuju obavezu na androida-bebisiterku.U ostalom šta bi moglo poći po zlu?
 
Ona je svakako programirana po predviđenim algoritmima, od nje se očekuje da kao i sve mašine obavljaju iste zadatke iznova i iznova.Jedina razlika je što ovaj android u odnosu na ostale mašine ipak ima veštačku inteligenciju stvorenu po uzoru na čovečiju.Upravo tu leži kvaka, tu  u samoj zamisli da nesavršena bića proizvode sintetička bića po uzoru na sebe same.Ne znam šta vi mislite , ali kada se uzme u obzir za kakva su dela ljudi sposobni zar nam zaista trebaju sintetičke kopije? Ovaj interesantan kratak film svoju poruku nadovezuje na Jevanđellje po Mateju, naročito na deo besede koji se odnosi na lažne proroke i plodove drveta (Po plodovima njihovim poznaćete ih).Implikacija da je android plod čovekovog drveta dovoljno govori.Izlišno je reći da nije sve baš tako crno-belo.Zar ne?
U svakom slučaju, obrt baš i nije neočekivan, nije teško zaključiti šta će se desiti nakon jedne ključne scene.Naravno neću pokvariti iznenađenje.
Film bi mogao da prođe kao  malo kraća epizoda Zone Sumraka ili Outer Limits-a, Matilda Brown se prilično potrudila da dočara neemocionalnost mašine.