Napoleon : Ludi Barakan

Iz ludnice u Poljskoj je pobegao opasan osuđenik Preminger koji  smatra da je  generalom Solomonove vojske  i sebe naziva ,,Barakan".Policija ne zna šta taj smera ali se uputio ka Ženevi.Dok tragaju za ludim beguncem, bivšeg  detektiva Napoleona proganja dvojnik.Ubeđen je da ga neko uhodi iako mu poznanici zabrinuto govore kako mu se to pričinjava.Misleći  da polako gubi razum, Napoleon odlučuje da ode na odmor, međutim  nepoznata žena mu se javlja u snovima sa porukom o opasnosti iz bliske budućnosti.Da li se Napoleonu Di Karlu zaista priviđaju stvari, ili ga neka sila navodi na trag ludog Barakana?

U trećem broju zaranjamo dublje u Napoleonov svet mašte i saznajemo nekoliko novih pojedinosti.Imaginarne prijatelje zaista smatra svojim projekcijama (fantazmima) ali to ne važi i za svet u koji povremeno odlaze.Taj svet nije samo u Napoleonovoj glavi , njegova individualna psiha je tek površinski deo/vrh ledenog brega ,nego predstavlja svojevrnu ravan postojanja kojoj mogu pristupiti ,,osetljive" osobe poput njega, Polet  i Alegre ( u narednim brojevima).Izgleda da na tom mestu osobe mogu međusobno komunicirati ali se ta komunikacija odvija na simboličan način, nikako direktno.Poruke iz te ravni se tumače kao snovi.Unutar tog sveta se nalazi i tzv,, savet mudraca" koji predstavlja praiskonske projekcije čovekovih davnih ribolikih predaka, što znači da Ambrozini sugeriše da se u najdubljim delovima kolektivnog nesvensog nalaze neljudski entiteti.

Zaplet je ponovo takav da Napoleon rešava slučaj tako što je  vođen sinhronicitetom, smisleno povezanim događajima među kojima nema uzročno poslednične veze (slučajnost) , ali ovog puta je inicijator događaja žena koja je predosetila opasnost.Pošto niko ne zna šta ludak Preminger tj. Barakan smera a promenio je lični opis tako da ga ni ne mogu prepoznati, Napoleon zaista nije mogao znati kako taj tip izgleda niti gde će i kada napasti nedužne.Poletina prekognicija ga je uputila na tačno mesto, nesvesno je uticala na njegovo ponašanje , doduše Napoleon je mislio da pati od amnezije.

Iako je naslov ,,Ludi Barakan" Ambrozini se u stripu  njime najmanje bavi .Osim što vidimo da je sišao sa uma i da planira  aktivirati eksploziv na aerodrumu, jer ,,vatra pročišćava " (šta god mu to značilo) nigde nema naznake nekog konkretnog motiva.Preminger je van svake sumnje opasan fanatik, a pride je naoružan, ali motivacija mu je na nivou   ludaka iz vica o trojici iz ludnice.
Đulio Kamanji se u ovo broju pokazao kao korektan crtač, ali opšti utisak je da njegov stil ne odgovara ovakvoj materiji.Konkretno, Kamanjijev stil je tipičan zanatski rad kakav se očekuje od prosečnog Boneli avanturističkog stripa.On je realističan sa uobičajenim kadriranjem scena tako da izuzev jednog kadra ,,Savet Mudraca" ništa drugo ne ostaje u pamćenju nakon što se strip pročita.U pokedinim kaiševima zanemaruje pozadinu,ostaje prazna, u korist krupnog prikaza lica.Dakle Kamanji nije  loš, nego prosečan.Ovakvom stripu najviše odgovara crtačko umeće Đampijera Kazertana zbog njegove sklonosti ka fantaziji, hororu i košmarima.Doduše, Del Vekiov noar štimung se takođe lepo uklopio u Ambrozinijev svet.

Ocena:

Kiša

Ororo Munro poznatija kao  Oluja je redovan član x-men počevši specijalnog  broja Giant Size X-men iz 1975. kojim je uveden novi tim u sastavu u kojem ga danas gotovo svi na svetu prepoznaju.Len Vin i Dejv Kokrum su osmislili zaista upečatljivu mutantkinju koja je sposobna upravljati metereološkim uslovima.Pojavljivala se u gotovo svim adaptacijama X-men stripova na malom i velikom ekranu, ali retko je dolazila do izražaja u ovom drugom.U filmovima je večito u pozadini, uvek sporedna uloga od svega nekoliko rečenica ako i toliko.E pa u ovom fan filmu iz 2016 je upravo ona u prvom planu.Scenaristkinja ovog kratkog ostvarenja Maja Glik, koja ujedno igra glavnu ulogu, je bila poprilično nezadovoljna tretmanom Ororo u bioskopskim blokbasterima i odlučila da pokrene kampanju na kickstarteru kako bi ostvarila svoj san. Evo šta je rekla o tome : ,,Dissatisfied with Hollywood's uninspired portrayal of the only "Superhero" who ever meant anything to me, and motivated by the need to create something big - I've written a short film about the amazing, uncanny, marvelous Ororo Murnoe ".

Događaji iz prošlosti su je vezali za lik Oluje , naročito kultna priča ,,Life-Death" koja je poslužila kao inspiracija za scenario koji su realizovali R.Zane Rutledge  i Jeff Stolhand . O čemu se radi u filmu?  Organizacija MNI sprovodi eksperimente nad mutantima kako bi ih ,,upodobili" (čitaj oduzeli moći odnosno lobotomizovali) za život sa običnim ljudima.Ororo je žrtva užasne procedure, pati od amnezije i sv lađe su joj potonule.Sama je , gonjena od svih ali nije bespomoćna.

Film koristi neke česte klišeove , grubijani iz mračne ulice i tako to,  ali uprkos tome uspeva da  za svojih kratkih 23 minuta solidno dočara traganje za identitetom.Ni ovde Ororo nema puno teksta, ali ima više nego dovoljno vremena da pokaže svoje stanje uma, tj. unutrašnju borbu za izgubljeno pamćenje i naravno fizički obračun sa plaćenicima MNI firme.Kostim je rađen po uzoru na viđenje Paula Smita iz 80-tih sa sve čiroki frizurom.

Legija - druga sezona

 Dejvid Haler, potencijalno najmoćniji mutant na svetu , se odjednom pojavio nakon gotovo godinu dana provedenih u nepoznatoj  letećoj kugli, ali bez sećanja na taj period.U njegovom odsustvu, Kralj Senki je harao svetom ostavljajući za sobom ljude u vegetativnom stanju.Mutanti iz Summerland-a su se udružili sa trećom divizijom kako bi pronašli i zaustavili tog parazita pre nego što se domogne svog tela koje je skriveno davnih dana. Svet oko njega se promenio, ali uprkos amneziji Dejvid smatra da je spreman da stane na crtu Kralju Senki, ali  nije sve onako kako izgleda njegovim kolegama.Od njih krije nešto veoma bitno, prećutkuje otkrovenje iz budućnosti i radi svima iza leđa.Šta li ovaj ludak zapravo smera?

Na prvi pogled nenaviknutima na nelinaearno pripovedanje prosečna epizoda  može delovati zbunjujuće ali stvar je jednostavna : redosled dešavanja unutar epizoda ispretumban pošto to doprinosi izneneđenju, jer neke radnje imaju jači efekat kada za njih gledalac naknadno sazna . Holi imao potrebu da istu stvar uradi i sa redosledom epizoda, pa to može izazvati frustraciju onih koji ne mogu sve konce da pohvataju i zapamte iste do naredne epizode ili ne bindžuju seriju.Veliki problem  ove sezone nije to, jer disciplinovani gledalac lako prevazilazi ovu zavrzlamu, dakle nije problem u tome kako pripoveda nego šta govori.Upravo to ŠTA je problem jer je zaplet tanak.Kada se izuzme sva stilizovana režija, ovde ostaje zaplet koji se mogao realizovati u manje epizoda, možda i upola.Mišljenja sam da bi Farukova potraga za telom komotno stala u pet epizoda umesto da se razvlači kao testo u ovih jedanaest komada.

Sve vreme se govori da je ovo trka, da Dejvid i D3 moraju po svaku cenu da pronađu telo Kralja Senki kako Faruk ne bi postao nezaustavljiv, ali nikako da vidimo samu potragu.Epizode prolaze tako što se Dejvid izležava u bazenu/komori dok meditirai  usput divani sa mutantima iz Summerland-a koji sad rade za D3.Tako barem ispada nakon inicijalnih epizoda pošto  druga sezona počinje dobro ali posle oko tri epizode pojavljuju se ,,filler" epizode koje potpuno ubijaju dinamiku serije.Ako ništa drugo jedna od tih ,,filler" epizoda je omogućila  Denu Stivensu da pokaže pun spektar glumačkih sposobnosti.U toj epizodi on tumači nekoliko verzija Dejvida (valjda iz paralelnih univerzuma) te glumi sve od skitnice, preko ,,zombifikovanog" pacijenta pa do korporativnog mogula i još mnogo više.

Leni odnosno Aubri Plaza je ove sezone manje relevantna , ispostavlja se da je bila samo marioneta Kralja Senki, pa shodno tome uloga joj je ograničena na džanki personu iz pilot epizode.Ponavljanje sličnih gestikulacija ume da dosadi pošto je zaplet oko nje baš tanak.Srećom pa se ne može reći isto za Navida koji se sasvim dobro snašao u ulozi Faruka/Kralja Senki.Ovg puta Faruk nije samo parazitsko strašilo iz halucinacija nego prerasta u zlikovca ,,sa one strane dobra i zla".Ovakav manipulator podseća na kreature iz Hannibal tv serije, nije teško zamisliti Faruka kao gosta na večeri kod Lektora kako ćaska sa docom i ćaska o psihičkom urnisanju protagoniste.Ali naravno treba imati na umu ko je čiji uzor, tako da je  Kralj Senki bez obzira na titulu ipak u senci Hanibala (pun intended).

Sporedni likovi iz prve sezone ,izuzev Sidni , su postali još sporedniji.Džin Smart kao Melani jedva da je prisutna, skrajnuta je kao i Ptonomy , a dvojac Keri i Keri su takođe manje prisutni.Ako su vas upravo ovih dvoje  zainteresovali, ne paničite , pošto je njihovo smanjeno pojavljivanje ipak maksimalno iskorišćeno kako bi se nastavila priča o međusobnoj zavisnosti.Klementova tj.Oliverova uloga se uglavnom svodi na marionetu tj. henchmena, fali mu onaj disko šmek i bit poezija iz prošle sezone. Od svih Sidni je ove sezone prošla i najbolje i najgore.Najbolje zato što je čitava jedna epizoda posvećena njenoj prošlosti i motivaciji a najgore jer upravo ta motivacija koju gledaocima gotovo da nabijaju na nos (ponavljanjem) sasvim olako pada u vodu ( ili slivnik-pećinu?) krajem sezone.

E moj Dejvide , obećanja sam tvojih sita.Marš bre više , otpala ti ... kosa.

Koren problema tankog zapleta i lošije razrade  je sigurno u tome što nema više od jednog  koscenariste ove sezone, jer prema wikipediji izgleda da su otpali svi osim  Nathaniel Helpern-a. Upravo taj tip je kriv za onu jednu (možda dve) kilave epizode iz prošle sezone.Crni Noa , kud baš njega da zadržiš?Velika je šteta pošto Holi definitivno ima šta da kaže, što se vidi po nekoliko odličnih dijaloga, ali ne ume ili ne stiže to da razradi.Zbog toga  zanimljive scene brzo nestaju , zatrpava ih  spor tempo i dosada.Gledajući pojedine epizode  nisam ostao imun na napad zevanja.

Druga velika falinka je to što se u seriji vrlo malo dešavanja objašnjava a do odgovora na rastući broj pitanja , veći je po epizodi, se nikako ne dolazi logičkim zaključivanjem.Šta je Dejvid radio godinu dana u onoj kugli? Da li je druga Sidni zaista iz budućnosti?Odakle Minotaur? Koja je svrha brkatih ženolikih ( not kidding) robota? Da li je poruka iz budućnosti zapravo halucinacija? Koja je tajna one pustinje? Ovako mogu postaviti stotinu pitanja ali nisam siguran da li će biti odgovora.Valjda će na kraju serije postojati neki ključ pomoću kojeg bi se mogla razrešiti ova zagonetka,ali za sada izgleda kao da je Holi digao ruke od objašnjavanja ičega.

The good , the bad and the batshit crazy.

Zapravo , digao je ruke od objašnjavanja svega osim onoga što je valjda najočiglednije gledaocima a tome ne mislim na one kratke pseudofilozofske inserte.Zaista mi nije jasno zbog čegau ovoj sezoni  postoji baš tolika potreba da se u scenariju naglašava da protagnosta  odudara od standarda  heroja.Pa valjda je svima još od prve sezone bilo jasno da je Dejvid ćaknut i prilično nasilan.Nije li za gledaoce  bilo dovoljan hint to što je Dejvid premlatio psihijatra zarad para za drogu, ili što je maltretirao sestru i tako to? Ni ostali nisu svetci, ipak je ta banda mutanata  prošle sezone tamanila operativce,  ali nisu ni blizu toliko opasni kao šizofreničar sa moćima ravnim Timiju iz Zone Sumraka (Its a good life). Pogotovo je opasan sada jer je ubeđen da nije lud, što nije nikakvo čudo pošto su ga  prijatelji i devojka  dugo kljukali lažima.

Ukupan utisak je pozitivan, ali kao što rekoh ovo je veliki pad u kvalitetu u odnosu na prvu sezonu pošto je serija otišla u  u style over substance smeru.Umesto da su se nastavili baviti radikalnim otklonom od normalnosti iz ugla mutanata, ova sezona  se petvorila u (anti)hero vs villain priču.

Ocena:

Konan Simerijanac : Crni Kolos

Ševatas, prgavi zamorijanac poznat kao  kralj lopova , je posle duge pripreme uspeo da provali u grobnicu u drevnom  gradu Kučtemesu.Zaslepljen gramzivošću nije ni slutio da će njegova pljačka  probuditi prastaro zlo.Ševasovom nesmotrenošću crni mag Kotan  se pod imenom Natok vratio među žive i raspalio strast  fanatičnih kotijanaca koji prete da osvoje Koradžu.Crne misli i noćne more pohode princezu Jasmilu koja sudbonosno  proročanstvo traži u drevnom kultu Mitre.Voljom Mitre ili pukim slučajem, Jasmila budućnost carstva polaže u ruke ratnika plaćenika, mrkog simerijanskog razbojnika znanog mnogima kao Konan.

Ovog juna meseca je tačno osamdeset i pet godina kako je ova priča iz pisaće mašine Roberta Hauarda ugledala svetlost dana u magazinu Weird Tales.Do sada je četiri puta adaptirana u strip , a ovaj najnoviji uradak je francuskog porekla.Mrki varvarin ponovo hara Stripotekom posle pune 33 godine odsustva.Upravo ovom pričom izdavačka kuća Glena(t) započinje seriju adaptacija Konanovih avantura.Razlog tome leži u činjenici da su autorska prava na Konana u evrokontinentalnom pravnom sistemu prešla u javno dobro, što znači da R.E.H. estate nije više isključivi držalac prava na te priče te francuzi , i ostali naravno, mogu da ih adaptiraju bez da plaćaju pomenutima uz navođenje imena autora, respectively. A sad,  kakav je francuski Konan ? kratak odgovor je korektan, duža analiza sledi.

Moram odmah da naglasim da mi izvorni ,,Crni Kolos" nije među boljim pričama o Konanu.Scenario je prilično formulaičan (ko je čitao Kralja Konana zna na šta mislim), ne razvija lik varvarina, ne odlazi se mnogo u susret onostranom, fali emotivni udarac, fali i bilo kakva dubla poenta itd...Iz čitave priče saznajemo ono što već znamo a to je da je Konan opak baja sa kojim se ne valja mešati pošto  izlazi i natprirodnim silama na crtu i da je pametniji nego što izgleda.

U poređenju sa američkom verzijom iz ,,Divleg Mača" (kod nas prvi tom, Darkwood izdanje velikih razmera) francuskom Konanu nedostaje horor atmosfera.Poređenja radi, Bjušemin i Alkalin pristup je znatno bolje dočaravao senovite drevne ruševine Kutčemesa. Ronan Tuloa ovo prikazuje kao  banalnu kopiju Egipta kojoj nedostaje misterioznost i kiklopske ruševine Hauardove mašte. Scenarista Vensan Briža izbegava korišćenje odlomaka Hauardove proze, pa ponegde izgleda kao da fale pojašnjenja.Na primer kod njih dvojice ispada kao da je Ševatas pukim slučajem upao u grobnicu a ne spominje se istraživanje po drevnim knjigama.Mada sa druge strane, Tuloa je prikazao Natoka odnosno Kotana kao zlosutnog drevnog faraona obavijenog crnilom, što mu dođe poboljšanje.

Crtačko umeće  Ronana dolazi do punog izražaja kada u scenama bitke, koja je ovde detaljnije obrađena nego kod amera.Ne samo da uspeva iz ptičije perspekitve prikazati sudar dve vojske nego ulazi u prilično krvave detalje divlje  borbe prsa u prsa.Tuloa ne štedi olovku dočaravajući masovnu koljačinu sa obe strane.Bjušema ispada puritanac naspram ovog nivoa krvoprolića i dvljaštva.Pored toga , Ronan ne beži ni od lascivnijih scena.Iako mu fali mraka, Tuloa makar ima krvi i erotike!

Ono glavno po čemu je francuski Konan drugačiji u onosu na američkog je vizuelni identitet. Konanov svet je ovde prikazan u pseudo-srednjevekovnom stilu naspram uobičajenog pseudo-starovekovnog koji mu više priliči.To ne smeta mnogo , barem sve dok Konan nije isukao mač i oštricu naspram glavnog zlikovca držao u ,,en gard" položaju što je besmisleno.Zbog čega bi se okoreli razbojnik u borbenom zanosu pridržavao kojekakvog viteškog kodeksa?

Drago mi je što je ovaj strip kod nas objavljen a još draže što je svetsku premijeru doživeo i  u Stripoteci.Moram priznati da mi  ova crno-bela varijanta deluje moćnije u odnosu na obojenu iz preview-a.Iako ova priča spada među Hauardove slabije uratke , ovako prikazanu vredi  pročitati uprkos falinkama.Interesantno je to što Glena(t) kao izdavač ne namerava da se pridržava istog vizuelnog identiteta Konana, budućim crtačima su ruke odrešene, tako da ima prostora za  iznenađenja u okviru ovog serijala.

Ocena:

Pacovi

Kako trenutno nema naročito dobrih novih  fan filmova , evo jedan od pre 14 godina koji zaslužuje pažnju. ,,Pacovi" je naslov kratke priče Frenka Millera koja je smeštena u neo noar svet ,,Grada Greha". prvobitno je objavljena 96-te u ,,Lost lonely and lethal" a kod nas u Darkvudovom izdanju ,,Cuga cice i cevi".Priča se vrti oko odbeglog naciste koji se krije od sveta u nekoj rupi od sobe.
             Rats: A Sin City Yarn from Pitch Films on Vimeo.

,,Pacovi " je snimljen 2004.godine, i mogu da kažem da je ovo prilično značajno ostvarenje u svetu fan filmova.Po čemu? Po tome što je anticipirao nekoliko reditelja koji su se proslavili po filmskim adaptacijama stripova.Grad greha je popularnost među širom publikom stekao nakon Rodrigezove istoimene adaptacije iz 2005.Ovaj film je pretekao Rodrigeza za godinu dana! Reditelj David Broka (Brocca) ne samo da je prvi koji se upustio u adaptiranje Grada Greha, nego je i pogodio metod kojim će kasnije reditelji poput Rodrigeza ili Snajdera adaptirati stripove za veliki ekran.Ovo što vidimo je shot-for-shot adaptacija, tj. table  stripa se koriste umesto storyborda pa se svaki kaiš snima kao kadar filma.Jedina razlika između Brokinog i Rodrigezovog pristupa je u budžetu, pošto je potonji raspolagao pozamašnom sumom, ali kako je ovo kratka priča to se i ne primećuje.
Kada je Miler priupitan da li je gledao ovaj film (interviju iz 2005) rekao je sledeće:  ,,Yeah, it was pretty sweet actually. It seemed like something someone did out of love".

Duga sutrašnjica

 ,,Metal Hurlant" odnosno Vrišteći Metal je kultni francuski antologijski strip magazin koji je izlazio od 1974 do 1987 godine i odatle potiče većina opštepoznatih evropskih sf stripova kada se izuzme britanski 2000 ad.Jeste li čuli nekad za Inkal , Ranxeroxa, Džeremaju, Drunu, ? E pa sve to potiče sa stranica ovog magazina.  Iako nije bio toliko dugovečan kao britanski parnjak, tokom  svojih nepunih trinaest godina je raspalio maštu mnogim piscima, crtačima rediteljima, slikarima i arhitektama širom sveta.

Tačno je da sajberpank žanra ne bi bilo bez novotalasnih pisaca naučne fantastike, ljudi poput Filipa Dika , Viljema Gibsona i Želaznija su stvorili osnovu i utrli put potonjim piscima.Dakle nesporno je da su oni kičma sajberpanka, napravili su mu skelet ali Žan Žiro mu je podario kožu.I to kakvu kožu! Megalopolis gigantskih razmera (gigalopolis?) strukturisan poput višespratnice sa pararelnim gradovima ,koji ujedno predstavljaju razne slojeve društva, na svakom spratu. To  je hiperindustrijalizovana budućnost koja na oko ne deluje blistavo niti utopijski nego staro i istrošeno poput matorih fabričkih postrojenja.Mebijus odnosno Žiro  je stvorio vrlo prepoznatljiv svet u kojem će se velike filmadžije od osamdesetih pa naovamo razmahati sa vrhunskim ostvarenjima poput ,,Blade Runner-a" Ridlija Skota, ,,Petog Elementa" Lika Besona i ,,Duha u oklopu" Masamunea Šira.Gde bi danas bio Lukas da nije drpio ideje iz Mebijusovih stripova i ilustracija za nesnimljenu adaptaciju ,,Dine" Hodorovskog?

Evo šta je Gibson rekao o tome:

"So it's entirely fair to say, and I've said it before, that the way Neuromancer-the-novel "looks" was influenced in large part by some of the artwork I saw in Heavy Metal. I assume that this must also be true of John Carpenter's Escape from New York, Ridley Scott's Blade Runner, and all other artefacts of the style sometimes dubbed 'cyberpunk'. Those French guys, they got their end in early."

E sad tu ima i druga strana medalje, konkretno mislim na scenario O`Benona autora kultnog ,,Osmog Putnika.O`Benon je napravio pastiš priču koja je koliko toliko poznata gotovo svakom ko je ikada čitao ili gledao krimiće, ispričana je na mnogo načina, dopunjavana i pomalo menjana ali suština ostaje ista jer ovo je ona stara ,,fatalna dama unajmljuje privatnog detektiva " priča.

Dakle dama izvusokog društva unajmljuje detektiva Pita Klaba da donese paket iz getoa koji vrvi od secikesa , pošto ona ne želi da ispralja svoje aristokratske ruke niti da rizikuje živu glavu među  barbama.Međutim, slučaj se malo zakomplikovao time što je baš ona u međuvremenu ubijena, ispostavlja se da je bila švalerka političara a u sve ovo se umešao i špijun sa druge planete.

Što se scenarija tiče, Obenonova pričica je solidna varijacija na temu  i baš zato odudara od Mebijusove genijalne vizije.Slično važi i za ostale kratke priče, ali njihov autor nije Obenon nego Mebijus/Žiro lično.Ovo su kratke priče sa obrtom na kraju u maniru Outer Limits-a i kratkih magazinskih sf ostvarenja.Neke su šaljive, poput robota koji misli da je gusar (Crnobradi i piratski mozak) i ,,Da li je čovek dobar", ali ni ostale nisu daleko mada je to više crni humor.
Naročito bi istakao ,,Približavanje Kentauriju" zbog hororičnog snoviđenja (a možda i nije?) uprkos autorovom nezadovoljstvu istim.To što genijalan crtež odudara od kvaliteta scenarija nije mana samo ove zbirke nego i ostalih.Pravo da kažem ,  po meni najbolji Mebijusov rad je kada sarađuje sa Hodorovskim pošto je rezultat takve kolaboracije remek delo na oba polja, likovno i scenaristički .Potreban je bio takav inovator u pripovedanju koliko je Žiro bio u crtanju da bi se stvorio ,,Crni Inkal".Pored svega ovoga  smatram da je ,,Duga sutrašnjica" ipak odlična zbirka za ljubitelje sf-a i stripa uopšte.Kod nas je izdata 2015 zajednički od strane Darkwooda i Čarobne knjige kao četvrta u ediciji ,,Moebius" . Inače ove kompilacije Mebijusovih stripova imaju dodatke u vidu propratnih tekstova u kojima Žiro objašnjava zamisao, inspiraciju i stvaralački rad iza svake od kratkih priča, tako da se u analizu ostalih priča nema potrebe upuštati jer je majstorova reč poslednja.

Ocena:

Punisher: Rođen

Za potrebe ove recenzije izdvajam strip ,,Panišer : Rođen" (Punisher :Born) kao posebnu celinu, što i jeste, u odnosu na strip ,,Panišer :U početku beše" čije ime nosi prvi tom  Punisher Max stripa u  izdanju Darkvuda.Upozorenje, slede spojleri!

BazaVeli Fordž je   mitraljezačko utvrđenje u Vijetnamu čiji je zadatak da prati kretanje Vijetkonga i brani od infiltracije na savezničko tlo.Na prvi pogled deluje kao obična vojna baza, međutim ovo je zapušteno utvrđenje gde vlada rasulo pošto baš tu  rok služe najgori od najgorih, bolesnici i otpadnici bez ikakvog cilja van rata.Nadzornik je okoreli alkos, retko je pri sebi pa su ludaci zavladali ludnicom.Tu su sadisti,drogoši, adrenalinski zavisnici, koljači raznih fela i naravno on koji je najgrđi od svih,čovek pred kojim sva bagra zaćuti, Kapetan Frenk Kesl. Iako mu je tek 22 godine stekao je reputaciju izuzetno ubojitog specijalca čiji su podvizi obavijeni velom tajne.Rat se privodi kraju, neki se vesele, oni bez perspektive  proklunju sudbinu i povratak u zajednicu a Kesl na mišiće pokušava da produži rat.On je sebe pronašao u ubijanju, to je zavoleo i iz petinih žila nalazi razloge da ostane u Vijetnamu.

To je ključna promena u karakterizaciji Punishera, ovo je veliki odmak od  Konvejovog tragičnog anti-heroja, ali to za potrebe ovog konkretnog stripa ispada nebitno.Ovde se ne radi o Punisheru.Kada to kažem ne mislim da Kesl nije prisutan , daleko od toga, niti da se ne bavi njegovim trejdmark ,,kažnjavanjem" izgrednika, nego da taj kasniji aspekat ličnosti je nebitan a da je priča  veća od njega samog.Zalazi se u nešto univerzalnije

Radnja je prikazana  iz vizure potporučnika Stivija, tipičnog regular joe lika sa kojim čitaoci mogu da se identifikuju.Stivi se nikako ne uklapa u opis vojnika prosečnog vojnika iz  Veli Fordža, on je sasvim običan klinac koji je u rat pošao sa razumljivim patriotskim pobudama, nimalo svestan noćne more koja će ga zateći.Stivi je došao očekujući poštenu borbu, onako kako su ga učili u školi i prikazivali na velikom platnu u bioskopu, međutim to ga nikako nije moglo pripremiti za surovu stvarnost.Stivi je verovao u idealizovanu ,,pravu Ameriku", ali kao što mu je prijatelj Anđeo natuknuo , to nikako ne postoji jer baš ovo što gleda je pravo stanje stvari.I to je Enisova poenta, kao entuzijasta za istoriju on naglašava upravo tu manje privlačnu stranu rata,prikaz oslobođen idealizacije.U tome Gart Enis nikako nije jedinstven kao autor, pogotovo ako se uzme u obzir književnost od Remarka pa nadalje, a bilo je i toga u stripovima, ali svakako ga vredi pročitati pošto ima šta da kaže.

Tema besmislenosti rata predstavljena u mnogim filmovima/stripovima/knjigama kroz Vijetnamski rat je na neki način postala opšte mesto . Kopolino remek delo ,,Apokalipsa danas" je alfa i omega svega što se o tome može reći uz uglavnom solidnu ,ponegde i odličnu , obradu i u drugim filmovima ili serijama bez obzira na realizam ili žanrovski pristup.Kako se naspram toga kotira Punisher: Rođen? Pa, drži se prilično dobro.Ovde je prikazana američka ratna mašinerija  koja sam stvara ratove koje vodi.To je vrlo jasno istaknuto u stripu, ali pored toga postoji nešto još zanimljivije , nešto što razdvaja ovaj strip od sličnih.Stvar je u tome što Enis pokušava da zađe u dubinu čovekovog poriva za ratom i to kroz Frenka Kesla.

Nešto neobično se dešava u glavi Kesla.Naime, pojavljuje se nekakav glas koji Keslu nudi da zauvek ratuje.Frenk jeste nemilosrdna mašina za ubijanje, ali on nije šizofreničar.Šta bi to moglo biti.Ovde se može primeniti više tumačenja.Prvo, možemo reći da je Frenk malo (više?) odlepio, da je to nekakva prolazna stvar usled iskustava rata.Drugo, može biti da je Frenk nekako uspostavio vezu sa  neistraženim delom psihe, sa samim bestijalnim porivom za ubijanjem pošto je već priznao sebi da ga upravo to ispunjava.A  treća, najzanimljivija , mogućnost je da se Frenku obraća nekakva natprirodna(ili možda prirodna?)  sila.Za ovu poslednju mogućnost itekako ima prostora, pošto se u stripu kroz Stivijeve misli  naslućuje postojanje  nekakve metafizičke sile pokretačice svih ratnih sukoba.Nešto što stoji iza svih ratnih dejstava, vojske, proizvođača oružija pa i iza samih vojnika.

Baš to je implicirano crtežom Derika Robertsona, koji je uradio zaista sjajnu stvar tokom ključne scene u stripu.Prekinuo je najžešći okršaj svih vremena na tačno određenom mestu kako bi ostavio prostor za tumačenje.Robertson je uover the top ekspilicitno nasilnom stripu napravio prostora za suštu suprotnost- za implikaciju.Ali naravno pre toga je još od prve stranice predstavio na vrlo realističan način ultra surovi svet Vijetnamskog rata, od pucnjava i koljačine do sitnijih detalja na uniformama.Kombinacija Enisovog scenarija i Robertsonove olovke donose jaku dozu akcije od početka do kraja.Kada se na to doda i Mauntsov  kolor, čitaoci zaista mogu da zarone u svet neprestanog rata u džungli.

Priča sa ovih stranica stripa nije vezana isključivo za Vijetnam i Vijetkongovce.Ovo bi se moglo dogoditi bilo gde i bilo kada.Ova dešavanja bi se mogla odvijati na svakom tarištu, sadašnjem prošlom ili budućem.Svuda se mogu naći likovi poput Stivija i Frenka .Zbog svega nabrojanog smatram ovu priču univerzalnom.Ujedno je i najbolja Punisher priča, ali kao što rekoh ona prevazilazi samog Punishera , pa i ostale Marvel Max stripove.Naravno , to ne znači da treba zaobići ostatak Enisovog ultra nasilnog  crno humorističkog  Punisher stripa.Darkvudovo izdanje je povoljno i kvalitetno pa treba ga uzeti makar zbog ovog stripa, a najverovatnije će vam se dopasti i ,,Na početku beše..."

Ocena: