Betmen : Ego

Nakon što je zaustavio Džokerov zločinački poduhvat, Betmen juri za cinkarošem preko koga je ušao u trag i stao na put Džokerovoj bandi.Na ono što će se potom desiti uopšte nije bio spreman. Tragedija će ga naterati da preispita svoju ulogu noćnog osvetnika.Psihofizički iscrplljen, jedva se dovlači kući ne sluteći da ga čeka najteža noć u životu.

Kako bi se pravilno razumeo ovaj strip Darvina Kuka, osvrnimo se malo na teoriju o arhetipovima psihologa Karla Junga. Prema Jungovoj teoriji ,,senka" je arhetip koji predstavlja nesvesne aspekte ličnosti u kojima ego sebe ne prepoznaje, odnosno od kojih se ego ograđuje.Bilo da su to  to pozitivne  ili negativne crte ,jednostavno rečeno, senka je celokupna nesvesna strana ličnosti.Potoje trenutci u životu kada ,,senka"  preplavi čoveka, obuzme ga u momentu šoka ili traume. Tome sleduje  borba ega i id-a nalik na zaplet iz romana ,,Doktor Džekil i G-din Hajd" međutim ni jedna strana ne može da pobedi drugu nego moraju živeti prisilan suživot.Zbog toga je Jung zagovaro integraciju ,,senke" tj.nesvesnog u ličnost čoveka.Ovo je jedan poprilično laički opis Jungove teorije ali to je i bazična premisa ovog stripa.
Dakle Betmen je šokiran ubistvima i samoubistvom koje je indirektno prouzrokovao i po povratku kući se nalazi oči u oči sa onime što ga pokreće tj. pokušava da izađe na kraj sa svojom senkom.Sve što se dalje dešava je prilično zanimljiva polemika između ega i id-a koja se završava Betmenovom reafirmacijom statusa kvo odnosno balansiranjem obe strane na tankom ledu.Dakle Kukova priča ne donosi ništa neviđeno niti temeljno menja paradigmu Betmena nego ga  produbljuje i oplemenjuje kao ličnost.

Kuk nije prvi koji je iskoristio ovaj motiv u stripovima o Betmenu, ali je svakako prvi kome je baš to glavna tema.Betmenova borba protiv sebe samog, ili možda je bolje reći susret sa id-om, je nešto što se krčkalo prilično dugo.Prvo se moglo videti kod pokojnog Lena Vina u trodelnoj sagi ,,The untold legend of Batman", koja ruku na srce nije naročito dobar strip ali predstavlja rekapitulaciju celokupne karijere pre-crisis verzije Betmena koja se itekako razlikuje od Betmena kakvog danas znamo pa je stoga preporučujem samo tvrdokornim obožavaocima DC stripova koje interesuje razvoj Betmena kao strip junaka.Potom to viđamo kod Milerovog Dark Knight Returns-a u nekoliko ikoničnih scena, mislim na Brusov unutrašnji monolog tokom gledanja reprize ,,Maske Zoroa" kao i scenu koja se odigrava u pećini nakon prvog susreta sa vođom mutanata.Tu se Betmenov id projektuje na džinovskog šišmiša.Sledeći strip u kome vidimo nešto slično je ,,Blind Justice"  scenariste Sema Hema ( pisao scenario za Bartonov film Betmen iz 89`) i crtača Denisa Kouvana.Tu Brusov id poprima izgled čudovišta koje liči na samog Betmena.Sličan oblik preuzima u Kukovom stripu.

Iako je Darvin Kuk predlagao ova strip DC-u još sredinom devedesetih, scenario je hvatao prašinu sve dok ga Mark Čarelo , idejni tvorac antologije Betmen : ,,Crno i Belo" , nije primetio i pozvao Kuka da to realizuje početkom dvehiljadite.Inače Kuk je devedesetih radio kao deo ekipe na kultnoj Batman The Animated Series i vidno je pod uticajem Brus Timovog stila.Pravo da kažem, teško je povući liniju  između ove dvojice baš zbog sličnosti stilova, ali činjenica je da Gotam u uvodnom delu stripa  Betmen: Ego odiše art deco stilom svojstvenim za Tima.Za Kukov stil važi isto što sam rekao i ranije komentarišući Parkera.Kuk je bio cartoonist u najboljem smislu te reči.Međutim ovde ga prvi put vidim kako obrađuje elemente horora i mogu reći da ih je izveo na sasvim zadovoljavajući način.U Kukovoj izvedbi ,,senka" poprima strašno obličije nalik bauku koji je izleteo iz sveta nemačkog ekspresionizma viđenog u filmu Kabinet doktora Kalgarija.Način na koji ono izvrće Betmenovu percepciju ima u sebi i pomalo Kirbijevskog pristupa, ako se obrati pažnja na kuglice energije u pozadini.Možda najzanimljivije od svega su table u kojima Kuk prikazuje razmrvljeni život Brusa Vejna van kostima Betmena.Obzet svojom monomanijom o borbi protiv zločina, Brusova svakodnevnica je površna i isprazna.On istinski živi samo kad je pod maskom, sve ostalo je šarada.
,,Ego" ne spada u zapostavljene stripove mada smatram da nije dovoljno pominjan. Doživeo je više izdanja od kojih je najznačajnije ,,Batman : Ego and other tails" koje je  kompilacija nekoliko Kukovih stripova o Betmenu o kojima ovde nije bilo reči ali zaslužuje toplu preporuku

Ocena:

Osmi putnik : Uzorak

 Ove godine je četrdeseta godišnjica kultnog Osmog Putnika! Tim povodom je prošle godine Tongal u saradnji sa 20th Century Fox raspisan konkurs za kratke filmove po uzoru na ovu filmsku franšizu.Održani su izbori pa potom uži izbori i na kraju je odabrano  šest ostvarenja koja su uz finansijsku podršku snimljena i ove godine u aprilu puštana preko IGN-a.Tehnički, ovo nisu fan filmovi pošto su rađeni po porudžbini produkcijskih kuća.Valjaju li šta?


Po meni ovi kratki filmovi ne da  ne nude ništa novo nego  su obične  reciklaže već viđenih  ( i bolje snimljenih!)  scena iz celokupe franšize.Među njima se jedino ističe ,,Uzorak", ali ne po inovativnosti nego jednostavnosti i efikasnosti.Rediteljka Kesley Taylor je znala šta hoće da postigne i kako da to izvede.Uprkos banalnom sinopsisu ovaj filmčić ipak nudi više od drugih ,naizgled ambicioznijih, ostvarenja pobednika takmičenja i  po kvalitetu je bliži tv produkciji pošto  naspram njega ostali deluju kao stdentski filmovi.Eh, umalo da zaboravim , ima na kraju obrt koji ni ja nisam očekivao.

Hoksford

 Prošle godine sam pisao o prilično zanimljivom fan filmu snimljenom prema stripu ,,Dobrodošli u Hoksford" Bena Templsmita. Taj kratki film je svakako među najboljima koje sam video, a da li se isto može reći i za sam strip? Čitajte i saznajte.

Hoksford je na prvi pogled privatni ruski supermax zatvor koji naseljavaju isključivo najgori krvoloci tj.nepopravljivi osuđenici od kojih je društvo diglo ruke.Strip prati baš takvog novog pridošlicu , Rejmonda Delgada,,Krona". Međutim uprkos papirologiji i prvidno bezbednoj instituciji sa obezbeđenjem naoružanim do zuba, nešto baš i nije na mestu.Upravnik i zaposleni se čudno ponašaju a psihijatrima je zabranjen pristup bivšim pacijentima.Na insistiranje, doktorka konačno uspeva da razgovara sa Delgadom, ali on je vidno šenuo i po svoj prilici ne dobija lekove.Sumnja raste a pun mesec se bliži.Ispostavlja se da ovo nije običan zatvor nego leglo vukodlaka.Ima li lovina neke šanse protiv lovaca?

Prvo što će čitaocima bosti oči , osim naslovne strane, su likovi Glavni problem je što likovi i nisu baš ličnosti koliko nabacane gomile kilišeova.Gotovo da nema ništa što protagonistu izdvaja od mora psiho-ubica iz slešera i trilera od poslednjih nekoliko decenija. Templsmit nije razradio neku patološku individu nego je njegov Rej Delgado zapravo samo ček lista psihičkih boleština od kojih pate ikonični filmski zlikovci.Te je malo ,,mamin sinčić" poput Bejtsa, pa onda odlazi u krajnost Hanibala,potom halucinira i zamišlja metamorfozu ala Crveni Zmaj itd.Ni ostali nisu mnogo bolji, to su  naprosto likovi iz viceva o piromanima. kanibalima,nekrofilima itd.U jednoj sceni se bukvalno  izvodi onaj crnjak o okupljanju takvih. U svakom slučaju, Delgado odnosno ,,Kron" je uprkos pojedinim one liner-ima razočarenje jer se ispostavlja da iza njegovog buncanja o božanskim moćima ne stoje nikakve natprirodne sile.U ovom aspektu je istoimeni  kratki fan film ispao mnogo bolji jer se tamo sugerisalo da je ,,Kron" ipak više nego što se na prvi pogled čini.Ovo je za sada jedini slučaj ,,fan filma boljeg od izvornog stripa" na koji sam naišao.

 Može se reći da ovaj Templsmitov survival horor najviše podseća na igricu ,,The Suffering" ali samo po atmosferi, bez raznih strašila inspirisanih metodama egzekucije i protagoniste koji teži iskupljenju.Osim kratkotrajne misterije s početka, ovde se i ne dešava ništa drugo izuzev klanja, proždiranja i bežanja. Čini se da je  poenta (ako je ima) priče kako ljudi mogu biti veća čudovišta od bilo kakvih natprirodnih beštija, mada i to deluje tanko.U svakom slučaju, Ben Templsmit je mnogo bolji crtač nego što je scenarista.

Pošto sam već rekao da veći deo stripa otpada na frentičnoj jurnjavi po zatvoru, nije nimalo čudno što  Templsmit koristi svoj ,,motion blur" efekat prilikom ovakvih scena.Prosto rečeno, on u tim kaiševima razmaže boje i zamagli konture likova.Slično je radio u stripu Fell, ali ovde on zapravo koristi tu tehniku kao pokrivalicu za praznu pozadinu.Primetićete da osim prigušenog svetla ,zidova, koridora i  čeličnih vrata , ništa drugo ne figurira u pozadini.Templsmit pribegava i uveličavanju likova kako bi pokrio tu prazninu, tako da blurovanjem pokušava da nadomesti zbrzani rad.No, sa druge strane, Templsmit vrlo efektno  portretiše čudovišta, i u tom smislu ni ovde nije omašio.Stl mu je mešavina karikaturalnog i grotesknog, u korist ovog drugog.Pošto je istovremeno i kolorista on ume da obasja jakim emocijama svojih likova, tako da ima nekoliko mesta na kojima se čini kao da zamućena svetlost izbija iz pojedinih likova u momentima izrazito jakih osećanja.Ben Templsmit  se donekle može posmatrati kao horor verzija Boba Živkovića, s tim što Živković ipak više pažnje posvećuje detaljima .

Welcome to Hoxford je razbibriga, stripovski ekvivalent generičnoj survival horror  igrici za prilike kada hoćete da odmorite mozak od svakodnevnih problema.Solidan crtež vadi tanak zaplet, nije ovo loše ali nije ni za preporuku.

Ocena:

Hellboy : The Troll Witch

 Ko nije gledao novi Hellboy film, bolje  ga ne gleda! Don' teven think about it! Ozbilno kažem.Ako je nekome smetao del Torov Hellboy , sada može od blata da ga pravi.Bolje pogledajte ovaj kratak animirani film.Ovo je adaptacija kratke priče ,,The Troll Witch"u režiji Erika Staforda.Kod nas je taj strip  izdao  System comics u ,,Hellboy:Veštica Trol i druge priče". Adaptacije Hellboy-a su malobrojne a ovo je svakako najbolja među njima.  O čemu se radi?
Hellboy se zaputio u Norvešku ako bi rešio neokoliko zverskih ubistava.Kad kažem rešio, mislim ,,rešio"na njegov način tj. nabasao na čudovište, makljao se sa istim i razbio mu tikvu kamenom ručerdom.U svakom slučaju, ovog puta stvari stoje malo drugačije pošto će se Hellboy naći licem u lice sa vešticom iz lokalnih mitova.

Legende o mračnom vitezu : Maska

Krajem osamdesetih godina je obnovljeno čitalačko interesovanje za superherojskim žanrom a pogotovo za Betmenom.Tada je pokrenuta nova edicija tzv,,Legende o mračnom vitezu" (Legends of the Dark Knight) koja je imala za cilj , barem u početku , da reinterpretira ključne događaje i zlikovce iz Betmenove dotadašnje istorije ali u stilu Year One stripa.Dakle ovo je još jedan vid peglanja kontinuiteta i definitivno raskršćavanje sa tzv ,,bronzanim dobom" američkog stripa. Što je interesantno, ekipa koja je revidirala kontinuitet odnosno osvežavala bet-mitologiju se sastojala velikim delom od scenarista koji su bili najznačajniji za uspostavljanje iste tj. starog kontinuiteta. Pa tako imamo veterane poput Denisa O`Nila, Hauarda Čejkina,Gila Kejna  zajedno sa tadašnjim mladim nadama kao što su bili Grent Morison,Gart Enis itd .U početku su sve priče bile koncipirane kao višedelne, sa izuzetkom pojedinih single issue-a  , a kasnije su se pretvorile u crossover-e i svašta nešto.Bilo kako bilo, većina tih prvih stripova iz ove edicije  se smatra uspešnima,što se vidi iz činjenice da su sakupljane u trejdove i višestruko reprintovane, pa ih često možete videti na raznim best of listama koje su manje više identične.Mišljenja sam da su pojedini često navođeni stripovi  sa tih spiskova , iz ove edicije i van nje, precenjeni pa ću tokom godine praviti osvrte na Betmen stripove za koje smatram da su neopravdano skrajnuti ili barem niže kotirani od pojedinih izvikanih dela.Pa tako počinjem ovu seriju postova sa maltene zaboravljenim naslovom a to je ,,Maska" od Brajana Talbota.Ako se neko sada začudio , evo ponoviću: da Brajan Talbot je pisao i nacrtao dvodelni strip o Betmenu! O čemu se radi? Čitajte dalje i saznajte.

Betmen se budi u bolničkom krevetu, okružen je doktorima koji mu govore da je on zapravo skitnica i težak alkos koji se oblači u kostim od smeća i priživljava fantaziju o borbi protiv zločina.Da li je bolnica nekakavo priviđenje ili je njegov dosadašnji život bio halucinacija? Sa jedne strane možemo da poverujemo u to da su svi Betmenovi doživljaji samo fantazija alkoholičara koga život nije nimalo štedeo.Svi ti stripovi jesu na kraju krajeva samo izmaštani događaji, pa njihova nerealnost je više nego očekivana.Ali sve se ovo može rastumačiti i kao plan očajnog sina pokojnog krimosa koji je namamio i kidnapovao Betmena pa ga više meseci kljukao halucinogenim drogama i smestio u lažnu bolnicu.Pri tome je glumio psihijatra ne bi li ga izludeo.
Čitava ta ,, it was all in his head " ideja uopšte nije nova, ali način na koji ju je Talbot upotrebio je prilično zanimljiv.U stripu se halucinacije toliko međusobno prepliću da je teško razlučiti šta je zapravo stvarno a šta ne jer su tragovi koji navode na zaključke varljivi.Dakle, bez obzira što je ideja već viđena, autor je očigledno znao šta je hteo i , što je najbitnije , umeo je  da to ostvari.

Nešto slično je pokušao Dag Menč u storiji ,,Lovina" (Prey) gde je pokušao modernizovati  Huga Stjendža , no scenaristički gledano taj strip je prilično loš.Karakterizacija Strejndža je promašena i potpuno nelogična a plan sulud.Talbotov zlikovac koji glumi psihijatra zvuči ubedljivije od Menčovog Strejndža koji bi ,između ostalog, to trebao biti.Verovatno je stvar u tome što je Talbot zaista imao  konsultanta radeći ovaj strip, potpisan je u prvom delu, pa je zato nastup lažnog doktora ubedljiviji .U svakom slučaju recimo da su  Betmen stripovi  iz 70-tih bili smisleniji od ,,Lovine" iako autori nisu pokušavali da budu preterano realistični.Malo je reći da je taj  strip DC retroaktivno izbacio iz kontinuiteta time što je kasnije Mat Vagner preradio prvi susret Betmena i Strejndža u ,,Batman and the Monster Men".

Talbot je umešno iskombinovao akciono i goteskno, on po potrebi lako pređe sa adrenalinskih kadrova na neke vrlo hororične prizore.Od svih koji su prikazali Betmena u teškim situacijama i mračnim trenutcima mislim da nisam video Brusa Vejna ovako psihofizički razorenog kao u ovom stripu  tokom boravka u  lažnoj (?) bolnici.To otiđenje pred sopstvenim likom, neverica  i užas u očima se ne zaboravlja tek tako.A  halucinacije su naročito  jezive.Video sam maltene bezbroj varijacija ubistva Vejnovih roditelja, ali ovo što je Talbotu palo na pamet je zaista košmarno.Treba istaći i užasnu  viziju raspadajućeg postapokaliptičnog Gotama.Da li sesije sa lažnim doktorom razobličavaju lažnu stvarnost ili uništavaju predstavu postojećeg sveta je nebitno.Podjednako je jezivo.Zanimljivo je kako kod  Talbota ljudske figure očas posla poprime neke primitivne majmunolike odlike.Čitajući ,,Masku", stekao sam utisak da Talbotov stil tu prikazan najviše asocira  na radove Ričarda Korbena. ,,Maska" je izašla u Legends of the Dark Knight 39 i 40 davne 92` i reprintovana  četiri godine kasnije , za sada samo jednom, u trejdu Batman : Dark Legends.

Ocena:

Mort Sinder

Mort Sinder je kultni argentinski strip Alberta Breće  i Hektora Osterhelda  iz šezdesetih godina prošlog veka koji prati doživljaje Ezre antikvara i naslovnog besmrtnika .Ovaj večiti čovek je preživeo sve vekove, prisustvovao gotovo svim velikim trijumfima i porazima kroz istoriju a ipak za čitaoca ostaje enigma.Ko je zapravo Mort Sinder i šta mu omogućava stalni ciklus rađanja i umiranja? Na ova pitanja teško da ćete naći odgovore pošto prastari Mort o tome ćuti.Naslućuje se postojanje izvesnih sila,ali ako tražite izvestan odgovor onda kucate na pogrešna vrata.Iako je sporedan lik u sopstvenom stripu Mort je učesnik gotovo svih poznatih ratova,mnogima je bio prijatelj i slamka spasa u nedaćama, ali je pre svega svedok svekolikog čovečanstva.
 Morta Sindera je domaća publika imala prilike da upozna na stranicama Stripoteke tokom sedamdesetih godina prošlog veka , a prošle godine je Darkvud izdao celokupne avanture u odlično  opremljenom tomu sa tekstualnim dodacima o autorima.

Alberto Breća bio vanserijski samouki genije i antikonformista, iako mu se stripovi danas svrstavaju u klasike treba naglasiti da tu nema klasike u smislu pridržavanja tradicije niti je iko posle njega ovakav stil duplirao i uveo i glavni tok.Iz tekstualnih dodataka ovom izdanju možete videti da se Breća borio protiv ,,svetog pisma" crtanja, tj.olovke, pa je crtao onime što je smatrao da odgovara svakom stripu (pa i tablama) ponaosob.Primera radi , Mort Sinder jeste crno-beli strip,  međutim on  nije crtan olovkom na belom papiru nego umakanjem žileta(!) u belu boju i potom crtanjem po crnoj hartiji.Otuda  neobičan odnos između svetla i tame gde svetlo deluje kao slaba varnica koja tinja u sveprožimajućem mraku.

Za razliku od ,,Izveštaja o slepima" Breća ovaj strip nije crtao u stilu koji podseća na apstraktno slikarstvo,doduše ima nagoveštaja, nit je kao ,,Ktulu Mitovi "tako da ovde crtež ne služi više kao islustracija teksta odnosno nije nalik slikovncici nego se ipak drži ,,pokreta u slikama" tj.suštine stripa kao umetnosti.Prethodna dva stila ne smatram nimalo lošima, čak suprotno , nego naglašavam razliku i time potvrđujem Brećino odbijanje da robuje stilu. Posebno bih istakao poslednju priču  ,,Bitku za Termopil" gde Breća pokazuje izvanrednu umešnost u prikazivanju bitke spartanaca i presijanaca.Nadmašio je sam sebe praveći epsku masovku u vidu spleš table.

U Mortu Sinderu se u pojednimim epizodama  desilo isto što Mebijusovom i O`Benonovom  stripu ,,The Long Tomorrow" , a to je da izuzetan crtač zasenjuje scenaristu.Hektor Osterheld je između Eternauta i strip albuma Če osmislio nekoliko odličnih horor priča sa naglašenim iracionalizmom koje potpuno odgovaraju ovoj fazi Brećinog stila.Teško je reći ko se kome prilagođavao ali rezultat je svakako fenomenalan. Međutim  posle uvodne dve priče tj . ,,Faraonovog Dara " i ,,Ljudui olovnih očiju" vidi se da Osterheld pokušava da isprati  isprati Brećin stil sa podjednako dobrim pričama , i nekoliko puta mu je to pošlo za rukom , ali  strip počinje da luta.  Umesto da ostane u horor žanru koji se po prirodi stvari nameće kao najbolje rešenje iz uvodne dve epizode,  ili ako je baš morao da eksperimentiše da je makar ostao u nekoj vrsti mračne fantastike, on pokušava da bude i krimić i sf .Sa jedne strane to ima smisla pošto je naslovni junak proživeo puno toga, svedočio je svim epohama.Svi ti doživljaji bi se mogli dovesti u okvire različitih žanrova  pa bi i mogao da priča o svemu pomalo.Sa druge strane, koliko god to dobro zvučalo ipak realizacija nije takva, pošto su horor priče ovde ipak bolje napisane od skoro svih ostalih (poslednja je izuzetak).Dakle problem je Osterheldova neujednačenost jer sjajne horor priče prate prosečne sf i krimi priče, ali srećom one su tek mali deo ovog  stripa

Ocena:

Atlas Oblaka

 Režija: Lili Vačovski, Endi Vačovski, Tom Tikver
Scenario : Lana Vačovski, Endi Vačovski, Tom Tikver
prema romanu Dejvida Mičela

Šest različitih priča smeštenih u  isti broj drugačijih vremenskih perioda se međusobno prepliću pred očima publike i zahtevaju barem malo mentalnog  napor da se uhvati osnovna nit koja ih povezuje.Razbacanost segmenata to otežava, pošto se ne smenjuju priča za pričom kao epizode nego se mešaju delovi tih šest poglavlja.A o čemu se zapravo radi?Pa kada se maksimalno pojednostavi ide otprilike ovako .U svakom periodu imate neke talčitelje i potlačene.Ovu prvi su prikazani kao krupni kapitalisti, ovi drugi su robovi/sluge/nejaki ili pak obično građanstvo.,,The weak are meat and the strong love to eat".U svakom od datih perioda, od devetnaestog veka pa sve do postapokalipse, malobrojni su se usprotivili  ovakvom poretku i svi su oni kroz istoriju povezani.Ta iskra pobune se nastavlja iz generacije u generaciju, neki likovi su  potomci pređašnjih a neki deluju kao reinkarnacije istih ili su na neki način inspirisani delima predaka (film,muzika, književnost itd...).Izrabljivači naizgled uvek uspevaju da nadjačaju pobunjenike, međutim vremenom se dolazi do toga sa je upravo ta kapitalistička industrija trajno zagadila Zemlju.Pobunjenici su uspeli da zbrišu sa planete, ostavivši je u rukama izrabljivača.Među njima deo je vremenom devalvirao u primitivne kanibale ,a prosvećeniji deo je shvatio greške svojih predaka  i istažuje prošlost kako bi pronašli ostatke nekadašnje civilizacije da bi stupili u kontakt sa odbeglim pobunjenicima i pridružili im se na udaljenom / boljem svetu.

A zašto se baš  zove ,,atlas oblaka "? Unutar filma to je kompozicija mladog i zaboravljenog kompozitora Frobišera .Ta kompozicija je zamišljena kao sekstet, dakle za šestoro izvođača što se poklapa sa šest segmenata priče koji čine celinu. Frobišeru je bio inspirisan snovima, a snovi su prikazani kao jedna od niti koje povezuju generacije likova.

Atlas Oblaka nije žanrovski homogen , može se reći da se sastoji od šest različitih filmova.Počinje kao avanturistički,  pa se pretvara u  dramu, a drama u triler, iz trilera u komediju, potom sf distopiju  i konačno postaapokalipsu. Dvojac Vačovski , braća ili --- (ubaciti pojam pošto autor ne zna šta su zbog promene pola), su realozovali svaki deo u skladu sa pravilnostima tog žanra.Sf jurnjava u distopijskoj korpokratskoj budućnosti je podjednako ubedljiva kao komedija o staračkom domu/zatvoru .Glumačka ekipa da bi se prilagodila zamisli autora mora da tumače nekoliko verzija istih likova odnosno .Tom Henks i Hjugo Viving se naročito ističu po svojim transformacijama, dok su ostali manje interesantni.Posebno bih izdvojio Vivingovo tumačenje odurne matore glavne sestre iz staračkog doma pošto tu nastupa kao omatorela sestra Rečed iz kultnog ,, Leta nad kukavičijim gnezdom" .U sf segmentu ima nekoliko akcionih scena koje po koreografiji  liče na Matriks, ali taj film je u svakoj kategoriji bolji od ,,Atlasa oblaka" i  ostavlja ga u prašini .

Koliko god da se Atlas Oblaka šepuri vizuelno  i narativno , najveći problem je što se ispod te žanrovske hibridizacije i nelinearnog narativnog stila krije vrlo naivna poruka.Ispada da su izrabljivači samodovoljna kasta koja je kriva za sve društvene probleme sa kojima se likovi suočavaju.A  gde je druga strana priče? Gde su potrošači u svemu tome? Zar bi ta šačica pojedinaca mogla da bude to što jeste bez ostalih učesnika u prometu? Jedni ne idu bez drugih , a ovi drugi nisu ni pomenuti.Takođe nema ni osvrta na društveno ekonomske poretke koji omogućavaju rad toj  vrsti kapitalista, niti njihove promene korz istoriju.Dejvid Mičel po svemu sudeći nije ni pokušao da napravi  valjanu kritiku poretka nego je na sasvim površan način  uperio prstom u ,,zle kapitaliste" i dreknuo: ,,Oni su krivi za sve !". Toga je bilo i u mnogim drugim filmovima, ali oni nisu pretednovali da se pozabave analizom istih.Na primer , sličnu površnu kritiku možemo pronaći u filmu ,,Maska Zoroa", pa i u svim interpretacijama istog jer je to neraskidiv deo te priče, međutim Zoro je samo akciona avantura, obična zabava koja ni ne pokušava da bude nešto drugo. ,,Atlas oblaka" upravo  pokušava da bude nešto više  i na tome pada pošto je rezultat pretenciozna priča koja nije mnogo odmakla od naivnosti Zoroa. Inače , da ne ispadne da napadam Zoroa, smatram da je ,,Maska Zoroa" bolji film od ovog.

Drugi veliki problem je u dužini filma, pošto traje tri sata.Kao da gledaoci nisu dovoljno zbunjeni pričama koje idu bez reda , nego ih treba zamajavati čitava tri sata Zar je zaista potrebno toliko vremena da bi se prikazalo nešto sa tako jednostavnom premisom? Ovo je zapravo problem izvornog romana pošto je  ,,Atlas oblaka" bestseler cigla od skoro 600 stranica. U suštini , svi problemi filma su zapravo problemi Mičelovog romana a tandem Vačovski se sa time izborio koliko je mogao. Ako ništa drugo, ,,Atlas oblaka" nije naporan film uprkos minutaži, u svakom segmentu se dešava dovoljno toga da drži pažnju, film je gledljiv ali nije za preporuku.


Ocena: