Mini serijal od 6 brojeva je završen, intrige i ubistva tajne organizacije na čijem člelu je bio gradonačelnik Montreala Mejson su razotkrivene, makar delimično. Dakle, glavni negativac je poražen. Pa čime se onda bavi ovaj specijalni broj stripa o neobičnom isledniku Joriku Malatesti?
Kao i prethodne misterije, tema ovog broja je utemeljena na stvarnim slučajevima, ali ovog puta nije reč o serijskim ubistvima. U pitanju je nešto mnogo gore, radi se o eksperimentisanju sa elektrošokovima na živim ljudima, i to mentalno obolelima. Kakav li to monstrum obavlja frankenštajnovske eksperimente nad pacijentima?
Odgovor na ovo pitanje je iznenađujuć. Nije to delo nekog ludog naučnik niti je tajna organizacija nego država u sprezi sa psihijatriskim ustanovama. Kroz Jorikovu priču iz mlađih dana upoznajemo njegovog starog prijatelja šizofrenika Kalerva. Malatestin kratak boravak u institutu Allan Memorial je bio presudan za njegovu buduću profesiju . Bizarna smrt Kalerva je podstakla Jorikaa da istraži mnogobrojne slučajeve u kojima su pacijenti tog instituta nakon ,,terapije" ostali u gorem stanju,teško oštećenog uma ili pak vegetiraju.Ispostavlja se da je to sve deo široke zavere SAD-a kojom rukovodi CIA koristeći se zakonskim prazninama na teritoriji Kanade.
Radnja specijalnog izdanja se odvija nakon završetka mini-serijala gde na trenutke vidimo deo njegovog mogućeg ishoda . Jorik će pre ili kasnije završiti u ludari, pa ovu i potencijalne nove avanture pripoveda iz retrospektive, time strip dobija jaku noar (film noire) atmosferu. Istraga se ovde prikazuje realiistično, sporijim tempom , što znači da nema momenta u kojima bi drugi fiktivni forenzičari sve kockice složili i rešili čitav slučaj odjednom u trenutku inspiracije . To nikada ne prerasta u dosadu jer strip povremeno ubrzavaju potere i akcione scene koje ne manjkaju.
Junak ovog stripa nije čovek od akcije, Asperegerov sindrom ga često sputava, pa zbog toga mora da se oslanja na pojedine sporedne ličnosti koje su vičnije tom pozivu.Lavern je ovde odsutna, ali njen položaj jake ženske ličnosti popunjava agentkinja Ređina.Njeno prisustvo daje stripu šmek špijunskih trilera.
Glavni nedostatak stripa je Bonanov neujednačen crtež jer je na nekoliko mesta nedorađen.Ponegde ima viška kadrova , time ne odaje utisak amaterizma nego crtača koji je previše žurio . Jedno je nesporno a to je da Dr Morgue kao strip uspeva da pronađe zanimljive slučajeve iz stvarne prakse obradi ih na način koji prijatno odudara od ustaljene šeme proceduralnih kriminalističkih serija i stripova.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар