Režiser: Zek Snajder
Scenario: Kris Terio i Dejvid Gojer
Velike eksplozije, praćene visokooktanskim akcionim scenama su neizbežan deo superherojskog žanra, ali retko kada film dodorije neke realne posledice istih.Kostimirana božanstva biju svoje bitke u centru grada,bacaju automobile, ruše zgrade ostavljajući krš i lom za sobom, a smrtnicima šta bude.Gotovo nikad se ne postavlja pitanje odgovornosti jer izgleda kao da izvanredna pretnja (najčešće invazija vanzemaljaca) opravdava masovno uništenje. Film se dotiče silne koleteralne štete koju je Supermen prouzrokovao ,,spašavanjem" Metropolisa,prikazuje se bitka sa Zodom iz perspektive običnih ljudi ,strah i traume preživelih građana i potonji animozitet prema vanzemaljcu u ljudskom obličiju jer su na kraju krajeva mnogi od toga pretrpeli znatnu psihofozičku štetu.Među svedocima velike bitke se našao i milijarder Brus Vejn/Betmen.Prizori eksplozija,rušenja zgrada i zapomaganje bespomoćnih građana su u njemu razvili veliko ogorčenje i strah od moćnih tuđinaca poput Supermena.Dovoljan je samo jedan takav da sprovede neviđenu diktaturu i zavlada svetom, što se i pojavljuje u Vejnovim noćnim morama.
Takvo stanje javnog mnjenja ide u korist Lutorovim namerama koje nam nisu do kraja jasne, pa čak i posle čitavog filma.Naime, veoma je očigledno da Lutor (Džesi Ajzenberg) vodi kampanju protiv Supermena iz senke, organizuje pokolje i potplaćuje svedoke sve u cilju blaćenja svog protivnika.Računa na to da Supermenu presudi naslovna strana.Istovremeno koristi priliku da bi stekao sve veća ovlaščenja među korumpiranim političarima ,sumnjičavim obaveštajnim i vojnim službama .Dotle je sve jasno i to zaista liči na plan stripovskog Lutora koji sebe smatra istinskim herojem, ali kako se film približava završetku tako se niti plana sve više rasipaju pa na kraju izgleda da prouzrokuje haos bez ikakvog vidnog razloga osim anarhije radi nje same.Da nije toga bilo mogo bih i zanemariti Ajzenbergovu promašenu ulogu.Zlikovci u ovakvim filmovima najčešće i nemaju najuverljivije motive.Kada se stavi crno na belo, zar je Lokijev plan iz Osvetnika zaista nešto bolji ili drugačiji?Isto je pravio dogovor sa vanzemaljcima zarad sticanja moći . Zbog toga je gluma i dobra interpretacija negativca vrlo važna.Tu Ajzenberga pada.Ovaj tip više liči na kombinaciju nekog modernog mogula društvenih mreža/IT industrije sa ludakom džokerovog kalibra nego na proračunatog beskrupuloznog biznismena Leksa Lutora.Zbog toga je njegova uloga veliki promašaj.
Ideološke razlike su u stripovima oduvek bile osnov raskola između Betmena i Supermena zbog njihovih različitih metodi borbe protiv kriminala.Ovde u pojedinim scenama uviđamo njihove različite poglede ali bez trunke debate koja bi trebala da ih prati.Te scene nisu loše,kadriranje je veoma dobro ali se naprosto vidi da su nedovršene jer su bez te rasprave veoma banalne.Ovo je zapravo borba između mladog idealiste i ciničnog veterana .Razgovor u tim scenama je veoma minimalistički i svodi se na nategnute mačo izjave Nedostaje im suština ,a to su zanimljivi dijalozi poput onih iz ,,Povratka Mračnog viteza" ili sličnih iz kasnijih stripova, tako da u filmu ispada da se dvojica glavnih likova ne podnose zbog priča i ogovaranja iz čaršije. Fizički obračun je nužan pratilac ovog raskola.i on se uvek svodi na to da Betmen uz intenzivne pripreme ,domišljatu strategiju i skupoceno futurističko naoružanje uspeva da makar privremeno savlada nadmoćnijeg ali nespremnog Supermena.To je manje više solodno pretočeno na filmsko platno.
Betmen koga glumi Ben Aflek je fanatični borac protiv zločina gonjen dubokom traumom.Godine bavljenja tim poslom i brojna loša iskustva su ostavili dubok trag.On je ogorčeni krstaš koji živi u samoizgnanstvu i često je na ivici moralnog ambisa.Internetom su kružili mnogi tračevi povodom toga što Aflek tumači Betmena, ali upravo on i Ajrons u ulozi ciničnog Alfreda su se pokazali kao najbolji među glumačkom ekipom.Aflek je vrlo uspešno odigrao ulogu mračnog viteza izmučene psihe.Obžavaoci naročito treba da obrate pažnju da koreografiju u stilu popularnih Arkham igrica.Kavil je kao Supermen u ovom filmu nedorađen i čini se da je u zapećku.Osim glume u montažama u kojima se prikazuje kako spašava ljude od elementarnih nepogod širom sveta,njegova uloga je takva da izgleda kao sporedna ličnost u sopstvenom filmu.Supermen je ovde više predmet tumačenja za razne medije nego učesnik.
Gal Gadot je zanimljiva u ulozi Wonder Woman, lepo je iskombinovala manire strankinje trgovca antikvitetima aristokratskog porekla sa hrabrom amazonkom ratnicom.Upravo sa njenom pojavom pri kraju počinju zaista epske scene konačnog obračuna.Njena uloga je kratka, pa je mnogo ostalo nedorečeno ,prava šteta što nije više učestvovala u filmu.
Pošto Marvel/Disney trenutno hiperprodukuje filmove superherojskog žanra, poređenje DC/Warner Bros sa njima je neizbežno.Betmen protiv Supermena: Zora pravde je svakako veoma mračan i pesimističan film.Može se gledati kao nihilistički odgovor na Marvelove šarene, često luckaste letnje blokbastere, što i nije nimalo čudno imajući u vidu dosadašnje DC filmove poput ,,V kao Vendeta" , ,,Nadzirači", ,,300" i naravno Noulanova Betmen triologija.DC-jev najveći problem u ovom filmu nije toliko nedostatak humora koliko sama zamisao da treba da podražavaju Marvel praveći film čisto kao odskočnu dasku za kasnije nastavke. Scenaristi Terio i Gojer su sklopili frankenštajnovsku priču od nekoliko različitih stripova,poput skorašnjih DC animiranih filmova, i previše su se rasplinuli u nadi da će se sve to nadovezati na kasniju seriju filmova umesto da su se potrudili da adaptiraju makar jednu od tih stripova kako treba.Ovako su od nekoliko natprosečno dobrih priča dobili sasvim prosečnu superherojštinu na nivou Marvelovih Iron man 2 i 3,dva Thor-a i sl.Dakle ovo nije loš film, pogotovo ne toliko koliko su ga mnogi opljuvali, prosečan je a mogao je biti mnogo bolji.Velika je graška DC-a što pokušava da ide Marvelovim stopama umesto da su nastavili sa adaptiranjem zaokruženih celina, jer su tu mnogo jači.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар