Sudija Dred: Zakon Smrti

Mirnu noć u Megasitiju 1, višemilionskom gradu iz dalekog 22.veka, narušava do tada neviđena  pošast.Iz paralelne dimenzije su se probila košmarna bića ,,mračne sudije" koji seju smrt gde god hode.Niotkuda su se pojavila  njih četvorica :Smrt, Strah, Mortus i Oganj, poput konjanika vesnika propasti.Oni liče na izopačene varijante surovih futurističkih policajaca poznatih kao ulične sudije   iz Megasitija.Pravda koju dele je apsurdno pojednostavljena.Za ove ,,mračne sudije" je sam život zločin jer po njihovom izopačenom viđenju samo živi čine zločine .Vođa ovih nezvanih gostiju iz druge dimenzije je sudija Smrt, jezivo biće mrtvačkog izgleda koje predstavlja suprotnost šampionu reda Sudiji Dredu.

Sudija Dred nije toliko ličnost koliko otelotvorenje ,,pravde" koju sprovodi policijska država Mega Siti 1. Specijalizovanoj policiji odnosno uličnim sudijama prioritet nije zaštita života i tela nego održavanje reda po svaku cenu.Na prvi pogled se može činiti kako oni štite građane od kriminalaca i natprirodnih napasti poput ovih mračnih sudija , međutim  sudije Megasitija  to zapravo rade kako bi odbranili fašistički poredak koji ih je proizveo samo za tu svrhu.Te sudije nisu samo ljudi koji vrše službu poput redovnih policajaca, oni bukvalno nemaju sopstveno ,,ja"/život izvan uniforme. Toga su lišeni radi maksimalne efikasnosti na poslu.Poređenja radi, Dred je sušta suprotnost od Robokapa u smislu da on ne predstavlja pobedu duše pojedinca nad sistemom nego pobedu sistema nad čovekom.Čitalac će za njega navijati dok čisti bagru sa ulica  jer je to klasična postavka za junaka ali ne treba smetnuti sa uma da on zapravo brani fašistički poredak.Čar ovog stripa je baš u toj ironiji.

Za razliku od stripa ,,Dan kada je zakon umro", ovo nije jedinstvena  epska saga od početka do kraja nego zbirka kratkih priči iz Britanskog strip magazina 2000 AD.Zajedničko im je da sve potiču iz pera scenariste Džona Vagnera i crtača Brajana Bolanda.U devet priča oni nas vode kroz distopijski svet budućnosti sa karakterističnom dozom sarkazma i crnog humora.Strip počinje sa dva susreta Sudije Dreda i Sudije smrti, dok ostale pružaju uvid u Dredovu  svakodnevnicu koja  je veoma surova a u isto vreme  urnebesna. Pojavljuju se teme poput besmislenosti rata, tačnije svođenje istog na vrstu gladijatorske borbe kakvu su zamišljali pojedini vojnici iz Remarkovog dela ,,Na zapadu ništa novo", potom ravnodušnost organa državne uprave oličene u ,,Službi za kiseonik"  na dobrobit  građana i mnoge druge.Kroz te kratke priče se vidi da je ovaj  strip u suštini odlična satira i sprdnja  britanskih autora na račun kulture i svetonazora uvezenih iz SAD-a i njihove masovne kulture.

Razlog uspešnosti avantura   Sudije Dreda kao ne leži samo u kratkim satiričnim pričama Džona Vagnera, nego velikim delom u crtačkom umeću autora i strip-crtača Brajana Bolanda.Pošto je redosled priča nakon susreta Sudije Dreda  i Smrti drugačiji od redosleda objavljivanja, ovde se vidi grafička evolucija njegovog lika od kasnih sedamdesetih do ranih osamdesetih godina prošlog veka kada je dobio svoj najupečatljiviji,mnogi bi rekli ikonični, izgled.Bolandov stil je realističan sa veoma naglašenim dubokim senkama koje njegovim kreacijama daju veoma dramatičnu pojavu.To je jedan vrlo specifičan vid grafizma koji ističe sve vrline crno-bele tehnike i istovremeno stvara efekat koji bi se kolorisanjem izgubio.

Ocena: