Bezgranično

Režija: Nil Burger
Scenario: Lesli Dikson

Edi Mora je pre svega lenčuga a potom pisac u pokušaju čiji opstanak zavisi od taga da li će se okanuti hvatanja zjala i početi da radi nešto konkretno, pa makar to bilo pisanje nekoliko stranica teksta pre nego što izdavač digne ruke od njega .Tako je srećom ili nesrećom jednog dana naleteo na nesuđenog šuraka koji je ujedno i diler  i sasvim slučajno došao do neobične pilule koja mu omogućava da koristi mitskih sto procenata mozga.Život mu se promenio dok je trepnuo i u maniru pustih želja mnogih studenata ,,uveče prelistaš i ujutru zablistaš" uspeo je da u jednom dahu napiše veći deo knjige i preokrenuo je svoju finansijsku situaciju.Edi je preko noći postao finansijski mag, ali ta novostečena pamet ima svoju cenu.Borba ka vrhu je nemilosrdna,stekao je prijatelje i neprijatelje a pri tome kriminalci koji su gonili i ubili šuraka sada love njega.Da li će uz svu tu pamet uspeti da se iskobelja iz njihovih kandži ?

Edi Mora pod dejstvom superdroge NZT-48  navodno treba da bude genijalac, ali kada malo bliže pogledamo šta radi i kako se ponaša, ubrzo dolazimo do zaključka da nije tako.To što on govori brzo i frlja se sa različitim tehnožargonom i ekonomskim izrazima je samo obmana, bujica reči koja stvara privid znanja i ostavlja utisak na neuke.Lako je praviti se pametan pred nekim ko ne razume o čemu pričaš niti šta pričaš.Scenaristina ograničena mašta se vidi i iz toga što je svaki dopingovani pametnjaković postao nekakav biznismen ili špekulant tj. čovek sa šemom za zaradu.Zašto se niko od njih nije posvetio nauci ili umetnosti? Takođe bode oči to što ovi tipovi pod dejstvom NZT-48 svi imaju nekakvo hiperpamćenje, a dešava se da izvode stvari za koje nemaju dovoljnu potporu.To se vidi u sceni kada se Edi Mora pretvara u kung fu borca samo po osnovu toga što je pokrete nekad gledao na tv-u.Edi nikada ranije nije izvodio te pokrete, nije mogao zapamtiti nešto što nikad nije radio ,pa puko prisećanje sa tv-a mu tu ne bi trebalo biti od pomoći, a pogotovo je apsurno što ga prisećanje filmske koreografije čini borcem.

Najveći nedostatak ovog filma je u tome što on suštinski i nema druge likove osim protagoniste, pošto su svi ostali toliko slabo razrađeni da maltene i nisu neki likovi.Osim što tokom čitavog trajanja gledamo solidnu glumu Bredlija Kupera , ostalima je dato vrlo malo prostora i pri tome rade sa vrlo praznim scenarijem čiji su likovi tanki poput flis papira.Džaba je ovde De Niro kada mu je Karl Van Lun sveden na karikaturu starog biznismena.njegova uloga se manje više svodi na to da  gledaocima natrlja na nos zaključak do kojeg bi trebali sami da dođu  : ,,Džaba ti svo to znanje kad nemaš iskustvo". Ostali su još manje prisutni od njega pa ih ne vredi ni pominjati.

Iako film počinje sa čovekom na ivici samoubistva i neizostavnim flešbekom koji nas uvodi u istoriju propasti Edija More,najinteresantniji deo njegove (naizgled) propasti je pretrčan onog momenta kada se na vrlo jeftin način izvlači iz razularenog provoda i potencijalnog ubistva.Umesto da se scenarista Dikson makar malo pozabavio istragom ubistva, kojeg se protagonista ni ne seća zbog pomračenja svesti kao posledice superdroge, on preko toga prelazi mrtav ladan i to u korist banalnog podzapleta o uterivaču dugova.Isto se dešava i sa onim profesionalnim ubicom koji tek povremeno goni Edija iako zna dobro ko je i šta je.Diksonov scenario naprosto je ubija sav  suspence filma a Burgerova mlaka režija mu u tome dodatno potpomaže.

Dakle ,,Bezgranično" nema šta da ponudi od likova i zapleta a pogotovo ništa povodom glavne premise, tj. percepcije nekoga ko navodno koristi mitskih sto posto mozga .To stanje se svodi na nešto malo vizuelnih trikova.Zar svi treba da padnemo ničice pred nekoliko jarkih svetala i zumiranja kamere?Kada se podvuče crta ovo je zaista duplo golo, i teško je zamisliti tok misli nesretnika koji je ovo hteo pretvoriti u tv seriju koja je ,gle čuda, podjednako neuspešna.Limitless je ispao vrlo limited.

Ocena: