Fotofobija je domaći horor strip objavljen u okviru edicije ,,Moderni Srpski Strip" izdavača Komiko.Ko je obratio pažnju na njihova izdanja sigurno je negde primetio ovaj naslov ili ga je možda pomešao sa istoimenom zbirkom sasvim drugog autora sa kojim ima malo toga zajedničkog osim domaćeg porekla, horor žanra i malog tiraža.O čemu se ovde radi? Najbolji siže je komentar Dejana Ognjanovića na zadnjoj korici ali ukratko recimo da poslednji čovek na Zemlji proživljava pakao boreći se sa svetlošću i samim sobom.Ukoliko niste do sada pročitali ovaj strip, šta čekate? Zalihe su na izmaku, pa trk do knjižare ili još bolje do izdavača.Sleduju spojleri, pa svi koji nisu čitali neka preskoče ostatak teksta.
Dez insistira na svojoj istančanosti čula, ne samo na najočiglednijem tj. prefinjenom vidu koji ne podnosi svetlost nego i sluhu pošto uspeva da čuje kapi vode sa slavine udaljene nekoliko kvartova, a to je čitaocu jasan signal da se radi o manijakalnoj ličnosti poput Poovih likova Roderika Ašera i neimenovanog protagoniste priče ,,Izdajničko srce".Pošto iz toga sledi da je Dez nepouzdan narator to baca sumnju na uvodni segment stripa odnosno postavku ove priče kao ,,priče o poslednjem čoveku na Zemlji" i navodi čitaoca da prokljuvi šta se zapravo dešava.Dez je izmučeni tip koji na svaki mogući nači pokušava da izbegne svetlost i donekle sopstvene misli, onosno odbacuje sve što ima i najmanji predznak samospoznaje što se vidi iz obračuna sa sopstvenim superegom ( kritički nastrojeni dvojnik u ogledalu).Sa Ašerom ima najviše sličnosti na prvi pogled zbog hiperosetljivih čula i sklonosti ka zatvaranju u zatamljene prostorije kao posledicu toga, ali pri kraju postaje jasnija njegova veza sa drugim pomenutim likom tj. ubicom.Postoje trenutci kada kroz Dezove oči naziremo nekakve obrise ljudskih senki, takođe se vide Dezove šake kako posežu za oštrim predmetima, i baš tada nastupa prekid u naraciji.Dakle jasno je da narator sakriva događaje, sa jedne strane od sebe samog (jer ih izbacuje iz sećanja) a sa druge od očiju čitaoca.
A šta Dez sakriva?Od čega beži? Dez beži od savesti, pošto on nije poslednji čovek na svetu nego ludi psiho ubica koji je pobegao iz institucije zatvorenog tipa.Ono što iz petinih žila pokušava da sakrije od čitaoca i sebe samog su sećanja na ubistva a bekstvo od savesti je beg od istine koju odbija da pojmi.Upravo to je razlika između kraja Poovih priča i Vitkovićeve ,,Fotofobije", jer kod Poa manijak na kraju doživljava katarzu priznavanjem zločina policiji i samom sebi dok Vitkovićevog Deza nadmudruje policija i nikad ne dolazi do samospoznaje tj. za Deza nema spasa.
Vitković kao crtač pokazuje da vlada crno-belom formom kao što vlada žanrovskim obrascima kao pisac.Fotofobija je strip koji se čita u jednom dahu jer od početka grabi čitaoca i vodi ga kroz priču frenetičnim kaiševima koji jurcaju brzinom protagonistinih sumanutih misli.Mirne i mračne ulice naizgled opustelog grada su čista suprotnost hiperaktivnom ludaku koji beži od svetla i sveta.Vitkovićev stil vešto prenosi osećanja teskobe i unutrašnjeg razdora izubijanog neurotičara.Velika je šteta što nema više objavljenih radova ovog autora u nas, osim kratkih stripova rađenih sa grupom ,,Momci" iz stare strip revije ,,Strip Manija", koja je devedesetih dogurala do sedmog broja, i davno rasprodatog sf stripa ,,Cruciform : Defiance" pored još nekoliko fanzina i omanjih magazina. Nimalo nisam iznenađen činjenicom da mu je bibliografija na bedeteci (francuski stripovi) bogatija od domaće, jer se strip tamo mnogo više ceni nego ovde.Tome u prilog govori i činjenica da je ,,Fotofobija" nastala krajem devedesetih a tek 13 godina kasnije se našla u domaćem izdanju.Zahvaljujući Komiku ,,Fotofobija" ipak nije ostala da tavori u mraku kao njen protagonista.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар