Uncharted

Popularna franšiza vieo igara Uncharted ove godine puni jedanaesti rođendan, obožavaoci odavno dišu za vratom Holivudu da snimi filmsku adaptaciju i aktivno pišu peticije sa željom da vide Nejtana Filiona u ulozi imenjaka mu Nejtana Drejka.Ovog leta im se želja makar delimično ispunila pošto je reditelj Alan Ungar snimio profesionalni fan film sa sve Filionom u željenoj ulozi  Drejka modernog  lovca na blago.

Iako je najavljen film u režiji Šona Levija, prema sinopsisu se nazire da neće biti adaptacija nego nekakav prikvel ,mnogi su sa pravom ogorčeni jer film kasni  i izgleda da neće imati mnogo veze sa izvornim avanturama.Ovih petnaest minuta su svakako povod za radovanje, pošto bi uz minimalnu doradu mogli da prođu kao početak tv serije.Ungar je posvetio pažnju detaljima i uspešno pretočio gameplay mehaniku u filmsku koreografiju a Nejtanu Filionu se ostvario san , pošto je makar na kratko glumio voljenog protagonistu iz avanturističkih igara. Indijana Džons se  davno penzionisao , Lara Kroft se osavremenila  a sada stiže  Nejtan Drejk da zauzme svoje mesto pod suncem, doduše ne na veliki ekran.Delovalo je kao da ovog leta neće biti nekih novih fan filmova vrednih pažnje. svi koje sam isticao su od ranije, ali Nejtan Drejk je uleteo na scenu i uzburkao javnost.

Nesalomivi

 Režija: M.Najt Šajmalan
Scenario: M. Najt Šajmalan

Iz nekog meni nepoznatog razloga kod nas naslov filma Brajana De Palme  ,,Untouchables" prevode kao ,,Nesalomivi" umesto ,,Nedodirivi".Bilo kako bilo , ovo je pravi ,,Nesalomivi" tj ,,Unbreakable" od m.Najt Šajmalana.
Kada je voz iskočio iz šina i slupao se  , skoro svi putnici su nastradali na licu mesta.Svi osim jednog Dejvida Dana. Nakon što je nekim čudom izbegao smrt, Dan počinje da preispituje svoj život.Vrlo brzo će pronaći misterioznu poruku koja će iz korena promeniti njegov svet.Neko misli da je Dejvid Dan više od čoveka.

Dok marvel nastavlja da pumpa svoje repetativne blokbastere, evo jedan primer odličnog manje poznatog filma iz perioda kada je ta superherosjka filmska groznica tek uzimala maha.Vredelo je ponovo ga odgledati a nadam se da će najava za Mr Glass privući pažnju na nepravedno skrajnutog ,,Nesalomivog". Gledano iz današnje perspektive kada su bioskopi prezasićeni supergaćešama, ovaj film tera kontru superherojskim filmovima.Ovde  nema spektakularnih borbi i eksplozija, nema jurnjava ni cgi efekata,nema  kostima ni high-tech sprava a pogotovo nema crossover-a. Ništa od toga nema a uspeva da vrlo lako nadvisi ostvarenja koja su time krcata.Kako to? Pa tako što ima onaj najbitniji sastojak koji fali na marvelovoj fabričkoj traci filmova- ima dobar scenario.Šamalanova priča je prvi samostalna post-moderna superherojska priča u ovom filmskom žanru.Ovo je jedna od onih priča za koje bi Gart Enis rekao ,,I find most superhero stories completely meaningless. Which is not to say I don’t think there’s potential for the genre – Alan Moore and Warren Ellis have both done interesting work with the notion of what it might be like to be and think beyond human, see Miracleman, Watchmen and Supergods".Dakle ovo je priča o realnim posledicama nadljudskih sposobnosti po čoveka kao pojedinca i društvo, ali od  pomenutih ,,Nesalomivi" se ipak razlikuje po tome što njegova pojava nema  planetarne ili čak masovne posledice nego se sve odražava u mikrokosmosu u kojem se kreće nekolicina likova iz filma. Upozorenje, slede spojleri!

Dejvid Dan je bivši ragbista koji radi kao obezbeđenje na stadionu gde je nekad igrao, a čitavog života nije bio  svestan svog dara,  mada se implicira je to selektivno zaboravio iz straha i čuđenja u kome se našao nakon saobraćajke.Upravo u tim trenutcima  neverice i skepse ka  teoriji nekog ludog trgovca umetninama se Brus Vilis ističe kao protagonista.U ovoj ulozi Vilis pravi popriličan raskorak od uloga kakvih je imao posle filma ,,Umri muški".Ovde on nije sirovi akcioni lik, nego deprimiran everyman kome se porodični život raspada pred očima. Teško je zamisliti da je  sudbina baš njega  predodredila za ulogu  heroja, ali okolnosti ga upućuju na takav zaključak.Tačnije, na to ga upućuje jedan čovek sa naizgled suludom teorijom, Elajža Prajs.

Elajža Prajs, koga glumi Semjuel L.Džekson, odnosno g-din Stakleni je definitivno najinteresantnija originalna tvorevina koju sam video u filmovima ovog žanra.Tip koji je rođen sa retkom bolešću od koje su mu kosti izuzetno krhe posle čitanja superherojskih stripova vremenom počinje da intuitivno razrađuje teoriju po  kojoj bi po principu  suprotnosti /dualizma mogao postojati čovek koja je njegova antiteza: nesalomiv. Međutim, za Elajžu je ovo više od puke teorije, to je njegov životni poziv pa može se reći i privatna religija.Stakleni je toliko  dogmatizovao mitske ideje iz stripova da bi bez te konačne potvrde , sve što je ikada radio bilo promašeno jer njegovo mesto pod suncem ima smisla jedino kao suprotnost heroju.Ovaj trgovac umetninama je opsednut time do te mere da je počeo izazivati masovne nesreće kako bi pronašao tog hipotetičkog supermena. Koliko god sve to zvučalu suludo, uprkos svemu ipak je uspeo pronaći takvog, ali ne treba zaboraviti da u filmu ništa u vezi sa Dejvidom nije potpuno jasno i nedvosmisleno.Na kraju , sve što smo videli bi mogla biti puka puka mentalna obmana, fantazija preživelog koju pothranjuje ludak.

Šajmalanov,,Nesalomivi" za razliku od ostalih ostvarenja ovog žanra pokušava na diskretan način da se udubi u srž superherojskog mita.G-din Staklo nikako ne greši time što te stripove naziva modernom mitologijom, jer uprkos pop kulturnom poreklu oni crpe inspiraciju upravo iz drevnih mitova.Dovoljno je samo pogledati sposobnosti kojima raspolažu ovi nadljudi i uporediti ih sa poznatim mitologijama starog sveta.Pa neki od njih su i diretkno uzeti odatle (kao Tor iz ekipa iz Asgarda), drugi su poslužili kao inspiracija (herkul/supermen).Ovako se može nabrajati nekoliko dana, ali poenta priče je da postoji nekakva mitska svest o nadljudima koja se kao nit provlači kroz istoriju i da je sebi našla mesto u stripovima.Naravno, mitovi kao i sve druge priče preuveličavaju sposobnosti svojeg protagoniste, ali ispod te hiperbole leži istina a to je da postoje ljudi čije sposobnosti prevazilaze granice mogućeg. Dejvid  nije ni približno snažan kao Supermen, ne može dizati zgrade i tako to ali ipak je snažniji i izdržljiviji nego bilo ko drugi među običnim ljudima.Suštinski on je poput retkih fenomena koje uglavnom viđamo na tv emisijama, jedan od onih real life superhuman tipova.

Iako su se američki stripovi  bavili ovom tematikom od osamdesetih, često nazvano dekonstrukcija ili post-moderni pristup odnosno kod nekih začetak grim`n` gritty ere , Šajmalanov film je ipak prvo takvo ostvarenje na velikom platnu koje se ne oslanja na stripovski predložak.Bez obzira što se ne oslanja na postojeće, ipak je u film inkorporisao nekoliko klasičnih odlika superherojskog stripa.Primetna je upotreba boja koje sugerišu karakter likova na sceni, Dejvidove stvari su uglavnom zelene ,  Elažine ljubičaste a od raznih izgrednika crvene onosno narandžaste.Takođe treba primetiti detalje poput toga da se Stakleni najčešće nalazi pored staklenih predmeta u kojima mu se vidi odraz.A tek ona scena kada se Dejvid u kišnoj kabanici izvlači iz bazena tako da mu se kabanica pored nogu vijori poput plašta, pa to je ništa manje nego ikonični prikaz junaka. Bilo da volite ovaj žanr ili ne , svakako preporučujem ovaj blast from the past.

Ocena:

Dylan Dog : Preko Praga

Ko je imao priliku da čita ,,novog" Dilana, brojevi nakon što je urednik postao Roberto Rekijoni, sigurno je zapazio da je taj dugo očekivani period preporoda ovog stripa ipak samo marketinška navlakuša.Dilan kakvog danas viđamo na kioscima se sve više udaljava od svoje suštine, od strave i užasa iz početnih epizoda koje su ovaj strip  proslavile.Međutim kavi god bili ali novi brojevi , ovaj strip ipak nastavlja da se štancuje.To je sudbina takvih serijala, a može se reći i kletva , mada ne mora biti sve u vezi toga toliko crno.I kod takvih dugovečnih stripova se javljaju biseri baš zato što se vremenom menjaju scenaristi i dolaze neki novi pisci. Evo šta je Paola Barbato imal da kaže po tom pitanju u epizodi ,,Preko praga" koja je kod nas  objavljena pre 9 godina.

Sklavi se još davnih dana pozabavio sa problemom ,,večitih junaka" iz on-going serijala, Dilana je ostavio mesmirizovanog u zoni sumraka  da proživljava noćne more starih avantura(Poslednji čovek na zemlji)  a Zagora u večnom lovištu gde su mu nagrada beskonačne nove avanture (Demon ludila),  tako da Barbatova po tom pitanju nije inovativna.Njena vizija ovog problema nije toliko vezana  sudbini junaka, nego odnos pisca/pisaca sa svojim tvorevinama.Izgleda da je njoj upravo ta ,,on-going"  činjenica ovog serijala izvor inspiracije za ovu epizodu.Odavde pa nadalje će se moje tumačenje ,,Preko praga" razlikovati od teorije prezentovane u uvodniku i izvodniku ovog izdanja. Ekipa iz Veselog četvrtka se drži teoorije sa sajta  stripovi.com po kojoj ova priča predstavlja koliko je Barbatova u svom radu sputana od strane urednika i uprave  izdavačke kuće SBE.Paola je to demantovala u razgovoru  na kraju stripa. Po meni ova epizoda ne predstavlja vapaj scenaristkinje sputane uredničkom palicom, nego vezanost autora i čitalaca za jednog strip junaka.

Od samog početka stripa postaje jasno da je na operacionom stolu Dilanov stalni pratilac, a da to nisu Gručo i Blok,nego  niko drugi do autor stripa tj. sveznajući narator.Dok traje veoma mučna i nepredvidiva operacija, neimenovani autor/večiti narator se priseća određenih trenutaka sa Dilanom, Gručom i Blokom, koji čekaju pred operacionom salom.Kroz ta ,,sećanja" mi zapravo gledamo autorovu polemiku sa samim likovima.Ambijenti u kojima se naši junaci nalaze tokom ,,sećanja" predstavljaju goruće probleme ,,on-going" stripa.Recimo, mračna šuma je stranputica/ ćorsokak u kome se scenaristi nađu nakon toliko različitih Dilanovih noćnih mora.Kako izmisliti nešto sveže nakon dvesta i kusur brojeva (danas tristo) ? E baš tu dolazimo i do najintrigantnijeg dela stripa, tj .dvorana ogledala koja prikazuje  ,,obmane" (čitaj skrivene istine).Tu Barbatova u potpunosti ogoljava likove.

Dilan je prikazan kao krpena lutka, sav ušiven i sputan jer ga suštinski scenarista vuče kroz mnoge moderne epizode.Kada je Dilan zadnji put samostalno rešio slučaj umesto što je prepuštao da se sve rasplete mimo njega? U novijim pričama on je samo katalizator radnje, ali nikako pokretač. A Gručo? Šta mi znamo o njemu mimo zbijanja šala? Ima li nekoga ispod te maske komičara ? Barbatova sugeriše da je Gručo pred užasima stvarnosti sebe ubio , ostavivši samo tu masku veselog  pajaca ispod koje viri kostur.Ili možda hoće da kaže kako on i nije ličnost nego pokretni vic ispod kojeg je skelet od čoveka. A tek Blok, koji je u pričama Barbatove najviše propatio, pa on se ispod smirene ljušture  iznutra raspada.
Naravno , u Dilanovim avanturama/morama najgore od svih prolaze njegove ljubavnice.Ovde su sve objedinjene u jednu ličnost, koja neodoljivo liči na njegovu majku pošto je Sklavi davnih dana ustanovio Dilanov edipovski kompleks.Nju Dilan redovno ostavlja na kraju svake avanture ili je zadesi gora sudbina poput smrti.Kako god da se okrene, za ,,devojku meseca" nema srećnog kraja pošto nikad ne uspeva da učvrsti vezu sa Dilanom.Ovde je konkretno pisac napujdao džinovskog pauka na nju , i tu   sledi rečenica koja je po meni ključ ovog broja : ,,Zar nije ljubav ta koja pokreće svet? Zar nije ljubav ta koja sve vrti,vrti...kao ogromna mašina za mlevenje mesa?"

Posle ove izjave sve kockice se uklapaju. Autor i čitaoci ne žele da se ostave Dilana, neće da ga puste u ponor, kao na početku broja.Potreba za Dilanom dovodi do novih avantura  što znači da svakog meseca  mučimo i teramo da proživljava nove noćne more zarad naše nezajažljive želje za novim brojevima.Pisac odnosno čitalac je najveće čudovište pošto uporno nastavlja da mrcvari strip junake iz želje za razonodom.Zato se u dvorani ogledala otkriva kako  narator ima glavu Gorgone a u ogledalu lik đavola i pride kontroliše džinovskog pauka koji razdire ljubav između Dilana i  ,,devojke meseca". Love, love will tear us apart again! Naravno, ovo moje  je samo jedno od mogućih tumačenja višeznačne epizode.

Dakle, scenarista je  na aparatima, urdeništvo pokušava da ga reanimira a mrtav Dilan kioscima hara! Pa koliko strip serijala može da se pohvali ovakvim meta epizodama? Eto, umesto da se po ko zna koji put secira glavni lik, ovde se na operacionom stolu našao  sam pripovedač.Iako je tek devetnaesta epizoda Dilan po redu u ediciji Veselog Četvrtka, ova epizoda je po kvalitetu uz malobrojne druge pri vrhu te edicije.

Ocena:

Napoleon : Ludi Barakan

Iz ludnice u Poljskoj je pobegao opasan osuđenik Preminger koji  smatra da je  generalom Solomonove vojske  i sebe naziva ,,Barakan".Policija ne zna šta taj smera ali se uputio ka Ženevi.Dok tragaju za ludim beguncem, bivšeg  detektiva Napoleona proganja dvojnik.Ubeđen je da ga neko uhodi iako mu poznanici zabrinuto govore kako mu se to pričinjava.Misleći  da polako gubi razum, Napoleon odlučuje da ode na odmor, međutim  nepoznata žena mu se javlja u snovima sa porukom o opasnosti iz bliske budućnosti.Da li se Napoleonu Di Karlu zaista priviđaju stvari, ili ga neka sila navodi na trag ludog Barakana?

U trećem broju zaranjamo dublje u Napoleonov svet mašte i saznajemo nekoliko novih pojedinosti.Imaginarne prijatelje zaista smatra svojim projekcijama (fantazmima) ali to ne važi i za svet u koji povremeno odlaze.Taj svet nije samo u Napoleonovoj glavi , njegova individualna psiha je tek površinski deo/vrh ledenog brega ,nego predstavlja svojevrnu ravan postojanja kojoj mogu pristupiti ,,osetljive" osobe poput njega, Polet  i Alegre ( u narednim brojevima).Izgleda da na tom mestu osobe mogu međusobno komunicirati ali se ta komunikacija odvija na simboličan način, nikako direktno.Poruke iz te ravni se tumače kao snovi.Unutar tog sveta se nalazi i tzv,, savet mudraca" koji predstavlja praiskonske projekcije čovekovih davnih ribolikih predaka, što znači da Ambrozini sugeriše da se u najdubljim delovima kolektivnog nesvensog nalaze neljudski entiteti.

Zaplet je ponovo takav da Napoleon rešava slučaj tako što je  vođen sinhronicitetom, smisleno povezanim događajima među kojima nema uzročno poslednične veze (slučajnost) , ali ovog puta je inicijator događaja žena koja je predosetila opasnost.Pošto niko ne zna šta ludak Preminger tj. Barakan smera a promenio je lični opis tako da ga ni ne mogu prepoznati, Napoleon zaista nije mogao znati kako taj tip izgleda niti gde će i kada napasti nedužne.Poletina prekognicija ga je uputila na tačno mesto, nesvesno je uticala na njegovo ponašanje , doduše Napoleon je mislio da pati od amnezije.

Iako je naslov ,,Ludi Barakan" Ambrozini se u stripu  njime najmanje bavi .Osim što vidimo da je sišao sa uma i da planira  aktivirati eksploziv na aerodrumu, jer ,,vatra pročišćava " (šta god mu to značilo) nigde nema naznake nekog konkretnog motiva.Preminger je van svake sumnje opasan fanatik, a pride je naoružan, ali motivacija mu je na nivou   ludaka iz vica o trojici iz ludnice.
Đulio Kamanji se u ovo broju pokazao kao korektan crtač, ali opšti utisak je da njegov stil ne odgovara ovakvoj materiji.Konkretno, Kamanjijev stil je tipičan zanatski rad kakav se očekuje od prosečnog Boneli avanturističkog stripa.On je realističan sa uobičajenim kadriranjem scena tako da izuzev jednog kadra ,,Savet Mudraca" ništa drugo ne ostaje u pamćenju nakon što se strip pročita.U pokedinim kaiševima zanemaruje pozadinu,ostaje prazna, u korist krupnog prikaza lica.Dakle Kamanji nije  loš, nego prosečan.Ovakvom stripu najviše odgovara crtačko umeće Đampijera Kazertana zbog njegove sklonosti ka fantaziji, hororu i košmarima.Doduše, Del Vekiov noar štimung se takođe lepo uklopio u Ambrozinijev svet.

Ocena:

Kiša

Ororo Munro poznatija kao  Oluja je redovan član x-men počevši specijalnog  broja Giant Size X-men iz 1975. kojim je uveden novi tim u sastavu u kojem ga danas gotovo svi na svetu prepoznaju.Len Vin i Dejv Kokrum su osmislili zaista upečatljivu mutantkinju koja je sposobna upravljati metereološkim uslovima.Pojavljivala se u gotovo svim adaptacijama X-men stripova na malom i velikom ekranu, ali retko je dolazila do izražaja u ovom drugom.U filmovima je večito u pozadini, uvek sporedna uloga od svega nekoliko rečenica ako i toliko.E pa u ovom fan filmu iz 2016 je upravo ona u prvom planu.Scenaristkinja ovog kratkog ostvarenja Maja Glik, koja ujedno igra glavnu ulogu, je bila poprilično nezadovoljna tretmanom Ororo u bioskopskim blokbasterima i odlučila da pokrene kampanju na kickstarteru kako bi ostvarila svoj san. Evo šta je rekla o tome : ,,Dissatisfied with Hollywood's uninspired portrayal of the only "Superhero" who ever meant anything to me, and motivated by the need to create something big - I've written a short film about the amazing, uncanny, marvelous Ororo Murnoe ".

Događaji iz prošlosti su je vezali za lik Oluje , naročito kultna priča ,,Life-Death" koja je poslužila kao inspiracija za scenario koji su realizovali R.Zane Rutledge  i Jeff Stolhand . O čemu se radi u filmu?  Organizacija MNI sprovodi eksperimente nad mutantima kako bi ih ,,upodobili" (čitaj oduzeli moći odnosno lobotomizovali) za život sa običnim ljudima.Ororo je žrtva užasne procedure, pati od amnezije i sv lađe su joj potonule.Sama je , gonjena od svih ali nije bespomoćna.

Film koristi neke česte klišeove , grubijani iz mračne ulice i tako to,  ali uprkos tome uspeva da  za svojih kratkih 23 minuta solidno dočara traganje za identitetom.Ni ovde Ororo nema puno teksta, ali ima više nego dovoljno vremena da pokaže svoje stanje uma, tj. unutrašnju borbu za izgubljeno pamćenje i naravno fizički obračun sa plaćenicima MNI firme.Kostim je rađen po uzoru na viđenje Paula Smita iz 80-tih sa sve čiroki frizurom.

Legija - druga sezona

 Dejvid Haler, potencijalno najmoćniji mutant na svetu , se odjednom pojavio nakon gotovo godinu dana provedenih u nepoznatoj  letećoj kugli, ali bez sećanja na taj period.U njegovom odsustvu, Kralj Senki je harao svetom ostavljajući za sobom ljude u vegetativnom stanju.Mutanti iz Summerland-a su se udružili sa trećom divizijom kako bi pronašli i zaustavili tog parazita pre nego što se domogne svog tela koje je skriveno davnih dana. Svet oko njega se promenio, ali uprkos amneziji Dejvid smatra da je spreman da stane na crtu Kralju Senki, ali  nije sve onako kako izgleda njegovim kolegama.Od njih krije nešto veoma bitno, prećutkuje otkrovenje iz budućnosti i radi svima iza leđa.Šta li ovaj ludak zapravo smera?

Na prvi pogled nenaviknutima na nelinaearno pripovedanje prosečna epizoda  može delovati zbunjujuće ali stvar je jednostavna : redosled dešavanja unutar epizoda ispretumban pošto to doprinosi izneneđenju, jer neke radnje imaju jači efekat kada za njih gledalac naknadno sazna . Holi imao potrebu da istu stvar uradi i sa redosledom epizoda, pa to može izazvati frustraciju onih koji ne mogu sve konce da pohvataju i zapamte iste do naredne epizode ili ne bindžuju seriju.Veliki problem  ove sezone nije to, jer disciplinovani gledalac lako prevazilazi ovu zavrzlamu, dakle nije problem u tome kako pripoveda nego šta govori.Upravo to ŠTA je problem jer je zaplet tanak.Kada se izuzme sva stilizovana režija, ovde ostaje zaplet koji se mogao realizovati u manje epizoda, možda i upola.Mišljenja sam da bi Farukova potraga za telom komotno stala u pet epizoda umesto da se razvlači kao testo u ovih jedanaest komada.

Sve vreme se govori da je ovo trka, da Dejvid i D3 moraju po svaku cenu da pronađu telo Kralja Senki kako Faruk ne bi postao nezaustavljiv, ali nikako da vidimo samu potragu.Epizode prolaze tako što se Dejvid izležava u bazenu/komori dok meditirai  usput divani sa mutantima iz Summerland-a koji sad rade za D3.Tako barem ispada nakon inicijalnih epizoda pošto  druga sezona počinje dobro ali posle oko tri epizode pojavljuju se ,,filler" epizode koje potpuno ubijaju dinamiku serije.Ako ništa drugo jedna od tih ,,filler" epizoda je omogućila  Denu Stivensu da pokaže pun spektar glumačkih sposobnosti.U toj epizodi on tumači nekoliko verzija Dejvida (valjda iz paralelnih univerzuma) te glumi sve od skitnice, preko ,,zombifikovanog" pacijenta pa do korporativnog mogula i još mnogo više.

Leni odnosno Aubri Plaza je ove sezone manje relevantna , ispostavlja se da je bila samo marioneta Kralja Senki, pa shodno tome uloga joj je ograničena na džanki personu iz pilot epizode.Ponavljanje sličnih gestikulacija ume da dosadi pošto je zaplet oko nje baš tanak.Srećom pa se ne može reći isto za Navida koji se sasvim dobro snašao u ulozi Faruka/Kralja Senki.Ovg puta Faruk nije samo parazitsko strašilo iz halucinacija nego prerasta u zlikovca ,,sa one strane dobra i zla".Ovakav manipulator podseća na kreature iz Hannibal tv serije, nije teško zamisliti Faruka kao gosta na večeri kod Lektora kako ćaska sa docom i ćaska o psihičkom urnisanju protagoniste.Ali naravno treba imati na umu ko je čiji uzor, tako da je  Kralj Senki bez obzira na titulu ipak u senci Hanibala (pun intended).

Sporedni likovi iz prve sezone ,izuzev Sidni , su postali još sporedniji.Džin Smart kao Melani jedva da je prisutna, skrajnuta je kao i Ptonomy , a dvojac Keri i Keri su takođe manje prisutni.Ako su vas upravo ovih dvoje  zainteresovali, ne paničite , pošto je njihovo smanjeno pojavljivanje ipak maksimalno iskorišćeno kako bi se nastavila priča o međusobnoj zavisnosti.Klementova tj.Oliverova uloga se uglavnom svodi na marionetu tj. henchmena, fali mu onaj disko šmek i bit poezija iz prošle sezone. Od svih Sidni je ove sezone prošla i najbolje i najgore.Najbolje zato što je čitava jedna epizoda posvećena njenoj prošlosti i motivaciji a najgore jer upravo ta motivacija koju gledaocima gotovo da nabijaju na nos (ponavljanjem) sasvim olako pada u vodu ( ili slivnik-pećinu?) krajem sezone.

E moj Dejvide , obećanja sam tvojih sita.Marš bre više , otpala ti ... kosa.

Koren problema tankog zapleta i lošije razrade  je sigurno u tome što nema više od jednog  koscenariste ove sezone, jer prema wikipediji izgleda da su otpali svi osim  Nathaniel Helpern-a. Upravo taj tip je kriv za onu jednu (možda dve) kilave epizode iz prošle sezone.Crni Noa , kud baš njega da zadržiš?Velika je šteta pošto Holi definitivno ima šta da kaže, što se vidi po nekoliko odličnih dijaloga, ali ne ume ili ne stiže to da razradi.Zbog toga  zanimljive scene brzo nestaju , zatrpava ih  spor tempo i dosada.Gledajući pojedine epizode  nisam ostao imun na napad zevanja.

Druga velika falinka je to što se u seriji vrlo malo dešavanja objašnjava a do odgovora na rastući broj pitanja , veći je po epizodi, se nikako ne dolazi logičkim zaključivanjem.Šta je Dejvid radio godinu dana u onoj kugli? Da li je druga Sidni zaista iz budućnosti?Odakle Minotaur? Koja je svrha brkatih ženolikih ( not kidding) robota? Da li je poruka iz budućnosti zapravo halucinacija? Koja je tajna one pustinje? Ovako mogu postaviti stotinu pitanja ali nisam siguran da li će biti odgovora.Valjda će na kraju serije postojati neki ključ pomoću kojeg bi se mogla razrešiti ova zagonetka,ali za sada izgleda kao da je Holi digao ruke od objašnjavanja ičega.

The good , the bad and the batshit crazy.

Zapravo , digao je ruke od objašnjavanja svega osim onoga što je valjda najočiglednije gledaocima a tome ne mislim na one kratke pseudofilozofske inserte.Zaista mi nije jasno zbog čegau ovoj sezoni  postoji baš tolika potreba da se u scenariju naglašava da protagnosta  odudara od standarda  heroja.Pa valjda je svima još od prve sezone bilo jasno da je Dejvid ćaknut i prilično nasilan.Nije li za gledaoce  bilo dovoljan hint to što je Dejvid premlatio psihijatra zarad para za drogu, ili što je maltretirao sestru i tako to? Ni ostali nisu svetci, ipak je ta banda mutanata  prošle sezone tamanila operativce,  ali nisu ni blizu toliko opasni kao šizofreničar sa moćima ravnim Timiju iz Zone Sumraka (Its a good life). Pogotovo je opasan sada jer je ubeđen da nije lud, što nije nikakvo čudo pošto su ga  prijatelji i devojka  dugo kljukali lažima.

Ukupan utisak je pozitivan, ali kao što rekoh ovo je veliki pad u kvalitetu u odnosu na prvu sezonu pošto je serija otišla u  u style over substance smeru.Umesto da su se nastavili baviti radikalnim otklonom od normalnosti iz ugla mutanata, ova sezona  se petvorila u (anti)hero vs villain priču.

Ocena:

Konan Simerijanac : Crni Kolos

Ševatas, prgavi zamorijanac poznat kao  kralj lopova , je posle duge pripreme uspeo da provali u grobnicu u drevnom  gradu Kučtemesu.Zaslepljen gramzivošću nije ni slutio da će njegova pljačka  probuditi prastaro zlo.Ševasovom nesmotrenošću crni mag Kotan  se pod imenom Natok vratio među žive i raspalio strast  fanatičnih kotijanaca koji prete da osvoje Koradžu.Crne misli i noćne more pohode princezu Jasmilu koja sudbonosno  proročanstvo traži u drevnom kultu Mitre.Voljom Mitre ili pukim slučajem, Jasmila budućnost carstva polaže u ruke ratnika plaćenika, mrkog simerijanskog razbojnika znanog mnogima kao Konan.

Ovog juna meseca je tačno osamdeset i pet godina kako je ova priča iz pisaće mašine Roberta Hauarda ugledala svetlost dana u magazinu Weird Tales.Do sada je četiri puta adaptirana u strip , a ovaj najnoviji uradak je francuskog porekla.Mrki varvarin ponovo hara Stripotekom posle pune 33 godine odsustva.Upravo ovom pričom izdavačka kuća Glena(t) započinje seriju adaptacija Konanovih avantura.Razlog tome leži u činjenici da su autorska prava na Konana u evrokontinentalnom pravnom sistemu prešla u javno dobro, što znači da R.E.H. estate nije više isključivi držalac prava na te priče te francuzi , i ostali naravno, mogu da ih adaptiraju bez da plaćaju pomenutima uz navođenje imena autora, respectively. A sad,  kakav je francuski Konan ? kratak odgovor je korektan, duža analiza sledi.

Moram odmah da naglasim da mi izvorni ,,Crni Kolos" nije među boljim pričama o Konanu.Scenario je prilično formulaičan (ko je čitao Kralja Konana zna na šta mislim), ne razvija lik varvarina, ne odlazi se mnogo u susret onostranom, fali emotivni udarac, fali i bilo kakva dubla poenta itd...Iz čitave priče saznajemo ono što već znamo a to je da je Konan opak baja sa kojim se ne valja mešati pošto  izlazi i natprirodnim silama na crtu i da je pametniji nego što izgleda.

U poređenju sa američkom verzijom iz ,,Divleg Mača" (kod nas prvi tom, Darkwood izdanje velikih razmera) francuskom Konanu nedostaje horor atmosfera.Poređenja radi, Bjušemin i Alkalin pristup je znatno bolje dočaravao senovite drevne ruševine Kutčemesa. Ronan Tuloa ovo prikazuje kao  banalnu kopiju Egipta kojoj nedostaje misterioznost i kiklopske ruševine Hauardove mašte. Scenarista Vensan Briža izbegava korišćenje odlomaka Hauardove proze, pa ponegde izgleda kao da fale pojašnjenja.Na primer kod njih dvojice ispada kao da je Ševatas pukim slučajem upao u grobnicu a ne spominje se istraživanje po drevnim knjigama.Mada sa druge strane, Tuloa je prikazao Natoka odnosno Kotana kao zlosutnog drevnog faraona obavijenog crnilom, što mu dođe poboljšanje.

Crtačko umeće  Ronana dolazi do punog izražaja kada u scenama bitke, koja je ovde detaljnije obrađena nego kod amera.Ne samo da uspeva iz ptičije perspekitve prikazati sudar dve vojske nego ulazi u prilično krvave detalje divlje  borbe prsa u prsa.Tuloa ne štedi olovku dočaravajući masovnu koljačinu sa obe strane.Bjušema ispada puritanac naspram ovog nivoa krvoprolića i dvljaštva.Pored toga , Ronan ne beži ni od lascivnijih scena.Iako mu fali mraka, Tuloa makar ima krvi i erotike!

Ono glavno po čemu je francuski Konan drugačiji u onosu na američkog je vizuelni identitet. Konanov svet je ovde prikazan u pseudo-srednjevekovnom stilu naspram uobičajenog pseudo-starovekovnog koji mu više priliči.To ne smeta mnogo , barem sve dok Konan nije isukao mač i oštricu naspram glavnog zlikovca držao u ,,en gard" položaju što je besmisleno.Zbog čega bi se okoreli razbojnik u borbenom zanosu pridržavao kojekakvog viteškog kodeksa?

Drago mi je što je ovaj strip kod nas objavljen a još draže što je svetsku premijeru doživeo i  u Stripoteci.Moram priznati da mi  ova crno-bela varijanta deluje moćnije u odnosu na obojenu iz preview-a.Iako ova priča spada među Hauardove slabije uratke , ovako prikazanu vredi  pročitati uprkos falinkama.Interesantno je to što Glena(t) kao izdavač ne namerava da se pridržava istog vizuelnog identiteta Konana, budućim crtačima su ruke odrešene, tako da ima prostora za  iznenađenja u okviru ovog serijala.

Ocena: