Strah od pada

THE SANDMAN Fear of Falling from Alejandro Alberola on Vimeo.

Da li ste padali u snu? Odgovor je verovatno da, pošto je ovo jedan od najčešćih snova. Kao i kod svih snova , postoji puno tumačenja ovog padanja.Recimo da se uglavnom svode na nesigurnost.Da li je to tačno tumačenje , ako tako nešto uopšte postoji , ili ne je pitanje za neko drugo mesto.Ovde ćemo se baviti strahom mladog glumca Toda.Strah od pada mu se preliva iz snova u javu.Tako to biva iz noći u noć , međutim sledećeg puta kada usni,  susrešće neobičnog saputnika.

Ovaj kratak film Alehandra Alberole  je inspirisan istoimenim kratkim stripom  Nila Gejmena i  Kenta Vilijamsa . Prvobitno je objavljena u Vertigo Preview  a kasnije je sakupljena u šestom po redu trejdu  Sendmena  pod nazivom ,,Skaske i promišljanja" koje u domaćem izdanju izdao Darkwood 2013. god.

,,Strah od pada"  je snimljen pre hvaljenog filma ,,Restoran 0-24" , koji je po mom mišljenju još uvek jedan od  najboljih fan filmova a ujedno najbolja adaptacija Sendmena. ,,Strah od pada " je zbog  kratko i koncizno obrađene teme poslužio kao idealan predložak za podjednako kratki nezavisni film. Reditelj se opredelio za direktnu adaptaciju stripa, kadar po kadar, a posebno treba istaći animaciju Karlosa Kalderona.On je  praznjikavu pozadinu stripa zamenio snolikim ambijentom polarne svetlosti.

Ukoliko pratite ovaj blog, pogotovo izbor fan filmova, onda znate da je ovo već treći fan film posvećen Sendmenu.Takođe možete zaključiti  da mi je i ovaj promakao , pa sam ga pronašao čitave tri godine od premijere . Mea culpa. U svakom slučaju, zanimljivo je što kultni Sendmen nema zvaničnih big budget adaptacija a nezavisne su sve brojnije.Ovaj film nije emitovan na festivalima,koliko znam, ali ga je pohvalio sam Nil Gejmen.Treba li vam bolja preporuka?

Mehur

 Režija : Čak Rasel
 Scenario : Čak Rasel i Frenk Darabont

Mehur (Blob) je pušten u bioskope 1988. kao još  jedan rimejk  američkih sf/horror filmova iz pedesetih godina prošlog veka.Koliko god ponekad  mislimo da rimejk mora , po nepisanom pravilu , biti gori ili barem slabiji od originala, setimo se da je upravo  taj  talas rimejkova iz osamdesetih iznedrio remek dela poput Karpenterovog ,,Stvora" (The Thing, 1982) i Kronenbergovog filma ,,Muva" (The Fly, 1986).Ta predrasuda o lošim rimejkovima je novijeg datuma, pošto su noviji filmovi te vrste često osrednje mamipare koje prevare  gledaoce na konto stare slave izvornih filmova.Raselov ,,Mehur" (Blob) to nije, mada najavljena nova verzija u režiji Sajmona Vesta bi mogla biti. You have been warned. No , ajde sada da se bacimo u samu , nezajažljivu , materiju Mehura.Figurativno, naravno.Niko normalan se ne bi zaista bacao u ovo, kada bi zaista postojalo.

Premisa je jednostavna. Jedne večeri meteor padne u sasvim običan gradić u SAD-u.Ništa tu ne bi bilo neobično da se iz istog meteora nije ispilelo stvorenje nalik na gigantsku amebu koje jede sve pred sobom.Malo po malo ono ulazi u gradić i nastupa sveopšta panika.Stanovnici malog mesta ne uspevaju da se odbrane od vanzemaljske napasti ali  u pomoć im  stižu specijalci iz tajne službe. Da li su agenti i naučnici zaista došli da pomognu ili je nešto drugo posredi?

Kao i pomenuti filmovi, radnja ,,Mehura" se vrti oko istoimenog stvorenja. Mehur je ogoljen nagon za hranom. Ovo je masa koja proždire sve pred sobom. Staro , mlado, bogato, siromašno, kuso i repato itsl.Ono ne bira obroke niti pravi pauzu između njih.Kada kažem proždire ne mislim da grize nekakvim čeljustima, mehur  prosto svari sve čega se dotakne upijajući i povećavajući sopstvenu masu.Mehur  u sebi nema ništa humano niti životinjsko, ono je uništiteljski nastrojena amorfna masa. Ovakvo čudovište je nepatvoreno  zlo, bez ikakvih iskupljujućih kvaliteta.

Poreklo ove monstruozne amorfnosti je različito u odnosu na film iz 1958. Prvobitno je Mehur potekao iz svemira, učauren u asteroid koji je pao na Zemlju.Sličnu scenu vidimo početkom ovog filma ali kasnije se ispostavlja da Mehur nije potekao iz svemira nego iz državne labaratorije  ...
Vidi se da je scenario pisan za gledaoce koji nisu toliko naivni da poveruju kako pretnje uvek dolaze  spolja.Ovo je pisano za trezveznije gledaoce koji su prozreli te perfidne taktike vlastoržaca kojima oni često  izmišljaju spoljne neprijatelje da bi učvrstili svoju vlast unutar države.Ovde , konkretno, idu i korak dalje pa eksperimentišu na sopstvenim građanima.Ovi tipovi u skafanderima nisu nikakva konjica , ne  dolaze u pomoć nemoćnim stanovnicima gradića već na njima isprobavaju biološko oružije .Oni su poput   straže konc logora na čelu sa ludim naučnikom, dakle tipovi koja vam ne žele ništa dobro a sve grozote čine krijući se iza  parola o nauci i bezbednosti.
 Ko je ovde  istinsko čudovište,  mehur ili ljudi koju su ga proizveli i pustili na svet?

Čitava ta zavera ne bi bila otkrivena niti , zaustavljena da nije bilo Brajana Flega  koga je glumio Kevin Dilon. Prvobitno je to bio samo neki običan problematičan mladić , crna ovca koja  se igrom slučaja nalazi u ulozi junaka.Ovde je Fleg sve osim slučajan, pošto njegovo nepoverenje prema autoritetu i borba protiv istih upravo isteruje istinu na čistac i raskrinkava zaveru tajnih službi.On je tipičan vuk samotnjak američke kinematografije.U njemu se prepoznaje arhetip pobunjenika , tj.bitanga sa zlatnim srcem koji se bori protiv korumpiranog kolektiva.

Raselov film je scenaristički manje  ambiciozan od Kronenbergovog i Karpenterovog , ali Blob ima puno jako kvalitetnih old school efekata.Ljigavi pipci, puzajuća sluzava masa koja obuhvata  glumce u membranu a potom ih vari naživo , kiselina koja rastvara iste na  užas svih prisutnih , velik  bodycount itd. Pored ovoga ima i pregršt  akcionih scena ,  sukobljavanja sa monstrumom, jurnjave, eksplozija itsl.Sa izvornim filmom ne preporučujem da se zlopatite, umesto toga pogledajet ovaj  film jer je za razliku od verzije iz 58`  sve ovo  prošlo test vremena.

Ocena:

Krv i blato

Pre deset godina se na Jutjubu pojavio kratak film studija Reticonfilm, danas Feyray animation. Ovog fan filma se verovatno sećate kroz maglu ako ste malo stariji korisnik interneta, ako niste evo sjajne prilike da se upozate sa ,,Blood and Mud : a Batman tale" . Verovali ili ne , pre WB dvodelnog animiranog filma The Dark Knight Returns , postojale su još tri adaptacije čuvenog stripa istog imena .Prva je u vidu kratkog segmenta  epizode  Legends of the dark Knight tj. 19. epizode crtane serije The New Batman Adventures. Ovo je druga po redu adaptacija, i ujedno prvi fan film napravljen prema  kultnom stripu.

 

Čitanjem stripa primetićete ,,neuredan" stil (bez čistih linija, kontura)  , dok toga nema u zvaničnoj animiranoj adaptaciji . To je tako jer je ekipa WB animacije je shot-for-shot  prenošenjem stripa Milera ,Džensona i Varlijeve  morala da ispegla crtež.Ovaj kratki  animirani film  Tijaga Micalopulosa i Karoline Romano  ne vrši korekturu nad stilom stripa, verniji je originalu jer ne beži od grotesknosti likova .Poređenja radi, vođa mutanata je ovde razularena zver naspram filmske verzije gde liči na  običnog vođu huligana.

Koliko god da su verni 3d modeli, ,,Krv i blato"  ipak ima jedan lako uočljiv nedostatak.Zaparaće vam uši amaterizam glumaca - glasova likova.Nije toliko loše da bi film učinilo negledljivim, ali moglo je to i bolje.Za ovakve poduhvate nije dovoljan samo entuzijazam, potrebno je i umeće.Eh da su ga glumci imali koliko i animator sveukupan utisak bi bio utoliko jači.U svakom slučaju ovo je neopravdano skrajnut fan film pošto se jako retko pominje, a  nema ga zavedenog  ni na IMDB-u ! Ko hoće , može pogledati i novu verziju sa ubačenim glasovima iz WB animiranog filma.Meni je draža ova izvorna , uprkos nesavršenosti.

Magični Vetar : Fort Ghost

 Vrač iz plemena Sijuksa traga za duhovnim naslednikom.Vizije ga dovode do mesta užasne nesreće na železnici.Pronalazi jedinog preživelog , vojnika na izdisaju.Godinama kasnije, taj vojnik pati od amnezije i nosi ime   Magični Vetar .On odlazi kako bi saznao svoju prošlost a istovremeno jedan odvažan reporter iz Čikaga istražuje sumnjivog biznismena.Putevi ove dvojice se ukrštaju i uzburkaće duhove prošlosti.

Magični Vetar u sebi nosi mnoge suprotnosti ali kao ličnost nije podeljen.On je vrač plemena Sijuksa zvani Magični Vetar a istovremeno je Ned ,bivši vojnik američke vojske.Sa jedne strane , to scenaristi Đanfranku Manfrediju dozvoljava određena preimućstva.Veza sa mističnim mu potpomaže horor elemente stripa, pošto Ned/Magični Vetar može po potrebi da bude medijum i tumač natprirodnog.Sa druge strane, on je čovek od akcije.Uvek spreman da potegne oružije i , kad treba , potamani krvnike i dušmane.To je baš neobična kombinacija u Boneli stripovima gde su protagonisti u jednoj od ove dve krajnosti.Pogledajte samo Dilana i Zagora.No ovakva karakterizacija Magičnog Vetra  ima i očigledne nedostatke.On je čovek dve suprotne  kulture koji se isuviše lako opredelio u korist potonje.Tokom ove uvodne priče, on je tip koji traga za svojom prošlošću.Vremenom mu naviru sećanja, ali njih ne prati nikakvo kolebanje.Ipak je proveo najveći deo života u ,,civilizovanom" svetu, pa je baš zato teško razumeti činjenicu da se ponaša kao rođeni indijanac.Isto tako je teško razumeti odsustvo unutrašnjeg sukoba između nekadašnjeg vojnika Neda i sadašnjeg vrača Magičnog Vetra.Ipak su to dva vrlo različita pogleda na svet.Ne idu ruku pod ruku, a Magični Vetar ih misteriozno objedinjuje.Da li je on zaista spojio nespojivo ili je ovo Manfredijev propust?

Magični Vetar nije sam , pošto mu se pridružuje novinar Vili Ričards zvani Po.Takav mu je nadimak zbog sličnosti sa čuvenim piscem Edgarom Alanom.On je po mnogo čemu tipičan Boneli sajdkik.Niži je od protagoniste, manje vičan akciji , uglavnom je tu zbog humora  ( na svoj i tuđi račun) itd.Po je racionalističi nastrojen, tako da često kontrira iracionalnosti protagoniste.Po je i pokretač ove priče, pošto je ovo ipak njegova istraga o aferama bogatuna Hauarda Hogana.Po uviđa da je Hogan znao pre vremena o izgradnji železnice kroz Severnu Dakotu i da je kupio zemlju dok je bila bezvredna. Istu je prodao kada je znao da će propasti.Slučajnost? Malo sutra.Taj se dobrano obogatio od veza sa vlašću.Bavio se svakakvim mutnim poslovima a angažovao je poručnika Lomaksa da se reši svedoka i pretvori to u nesrećan slučaj.Dakle Hogan je tipski lik, beskrupulozni bogataš koji otima zemlju u periodu divljeg zapada.On nije razvijen kao ličnosti koliko  služi da bi naglasio razliku između plemenitih ,,divljaka" tj. indijanaca i pojedinih belaca sa jedne strane i korumpiranih kapitalista i ,,kulturnog " društva  sa druge strane.Međutim, Magični Vetar se ne obračunava sa njim u ovoj priči , nego sa Lomaksom.

Lomaksa grize savest jer je pobio svoju četu zarad para. Ta griža savesti nastupa u obliku duhova pokojnih vojnika.Proganjaju ga sa vremena na vreme.Baš u tim trenutcima dolazi dolazimo do  horor elementa ovog stripa.Ne zove se ovaj strip "Fort Ghost" (Utvrđenje duhova) bez razloga. Možemo pojednostaviti stvar i reći da su ti duhovi projekcija nečiste savesti, ali samo do momenta kada oni popričaju sa Magičnim Vetrom.I to se može otpisati kao halucinacija zbog Nedove amnezije, ali tada bi halucinacije dvojice likova bile suviše slične.U ovom stripu natprirodno zaista postoji a nemirni duhovi su došli da poravnaju stare račune.
Tokom svega ovoga najviše dolazi do izražaja crtež španskog umetnika Hosea Ortiza.Njemu potpuno leži ovaj "weird west" žanr jer je on majstor westerna i horora.Od prve table , čitaocima je jasno da ih čeka poseban ugođaj.Ortizove mutne linije zamagljuju granice između prašnjavih gradova i tajanstvenog sveta onostranog.Ovde nećete videti neke ispeglane čistunce kao u idealizovanim vesternima tj. filmovima sa Džon Vejnom u glavnoj ulozi , nego realističnije i samim tim  prljavije grubijane.Ortiz je posvetio veliku pažnju detaljima i verno dočarao taj period, uz žanrovsku obradu naravno.Može se slobodno reći da je podigao Manfredijev korektan (ok/ništa posebno) scenario u sasvim solidnu uvodnu epizodu.Bez ovakvog crteža bi to bila samo obična šablonska , zaboravljiva , vestern priča.

Ovim stripom je pre 22.godine izdavačka kuća Boneli započela prvi redovan "weird west" serijal oslobođen naivnosti tipa :  ,,Zagore , pazi metak! Hvala, Čiko! Naravno, bilo je i drugih ozbiljnijih stripova poput Kena Parkera, koji ne spada u ovaj podžanr, kao i pojedinih epizoda Teksa Vilera koji se mogu podvesti pod ovaj podžanr, ali ništa ovog tipa.Neki smatraju da je ovaj serijal  kao celina najbolje od Bonelija.Da li je to tako? Proverite sami.

Ocena:

Džoker

Režija: Tod Filips
Scenario :Tod Filips i Skot Silver

Nemoć je grozna.Potpuno, apsolutno, stoprocentno nemoćan i beznadežan slučaj zvani Artur Flek je verovatno najveći gubitnik na planeti.Gizdavi anoreksični tip koji se na jedvite jade trudi biti klovn iako se po svom svedočanstvu nikada u životu nije radovao.Depresivan i očajan do bola ali nekako pokušava da uveseljava druge .Otužan  hodajući skelet od čoveka  čiji glas podrhtava dog ga maltene svi gaze.Ako ništa drugo , Artur je toliko nebitan čovek da  opravdava svoje prezime Flek. Sitna mrlja u sveopštoj prljavštini Gotama.Uprkos tome on ipak sanja o karijeri komičara , o slavi, o trenutku kada će pronaći svoje mesto pod reflektorima šoubiznisa.Naravno, san je jedno a odurna stvarnost sasvim nešto drugo.Prolaznici ga urnišu,poslodavac pritiska, terapija mu se ukida zbog rezanja gradskog budžeta a japiji ga gaze. Kao da to nije dovoljno, nego ovaj nesretnik ima i neobičan neurološki poremećaj.Njemu stres izaziva napad smeha.Dakle , smeje se kada mu uopšte nije do smeha.To je smeh gori od suza. Zamislite da se takvom čoveku desi jedna katastrofalna nedelja ,da se nanižu događaji koji bi za mnoge bili  preko praga podnošljivosti.Kao što rekoh, nemoć je grozna a čovek će učinit baš sve da je nadjača.Artur Flek je pribegao ubistvu onih koje smatra tlačiteljima. To je njegova priča in a nutshell.Ali, ne lezi vraže, ne završava se sve na tome.Njegov ludački performans je naišao na ciljnu publiku.O tome ćemo kasnije.

Ukoliko nakon gledanja ovog filma imate jak ,,deža vi" , znajte da je to s  dobrim razlogom.Tod Filipsov film je u sebi objedinio elemente iz nekoliko filmova snimljenih u periodu od polovine sedamdesetih do početka osamdesetih godina dvadesetog veka.Najočigledniji u ovoj mešavini su Skorcezeovi filmovi ,,Taksista " (1976) i ,,Kralj Komedije" (1983).Robert Deniro čak igra ulogu sličnu drugopomenutom filmu, ali ovog puta uloga ludaka pripada drugome.
Priča o Arturu Fleku je očigledno nadahnuta protagonistima ovih filmova, kao i stvarnim ludacima koji su poslužili kao inspiracija za iste.Nije nimalo slučajno  što Flek u jednom trenutku piše u dnevnik ,,I hope my death makes more sence than my life". To je iz dnevnika Artura Brimera, marginalca koje je pokušao ubiti političara kako bi postao slavan. Sa druge strane, U Filipsovom filmu možete primetiti i scenu nalik onoj sa Čarlsom Bronsonom u metrou  iz Majkl Vinerovog filma ,,Želja za smrću" (1974).I taj je inspirisan stvarnim obračunom.Dakle Filipsov film crpi inspiraciju iz tog perioda 70-tih godina, pa tako možete videti Gotam koji liči na betosku džunglu naseljenu svim vrstama socijalne patologije tipičnim za ovakve filmove.Mračno i prljavo mesto u kojem je čovek čoveku vuk.

Filipsov film je očigledan derivat tog perioda i estetike, što nije loše.Drago mi je što je DC konačn prestao imitirati Marvel i vratio se autorskom filmu.I to baš ovim filmom u godini kada se obeležava 80 godina Betmena.Džoker ima u sebi sasvim dovoljno originalnosti da nije rip-off ali ima i nešto što ga izdiže iznad nivoa solidnog derivata.Naravno , mislim na izvanrednu  glumu  Hoakina Feniksa.


Nikolson ga  je tumačio  kao poludelog  gangstera, Ledžer kao  anarhistu a Feniksov Džoker je pobesneli marginalac.Na prvi pogled , Hoakin Feniks je sušta suprotnost Džokeru kakvim ga publika doživljava.Pre svega mislim na gledaoce filmova/tv serija, konzumente igrica itsl.A da li je to zaista tako?Ako zagrebemo malo dublje u Džokerovu prošlost, jednu od njih, doćićemo do sličnog ako ne i goreg gubitnika iz Alan Murovog i Brajan Bolandovog stripa ,,Ubistveni Vic" (The Killing Joke ).Ali ni to nije suština ovog kopanja.Feniksov Džoker koliko god da odudara od slike u glavi koju svako ima kada čuje reč ,,Džoker" on ipak odlično ispoljava jednu jako bitnu karakteristiku koja ukazuje na samu suštinu lika Džokera kao takvog.Ne , ne mislim na kostim i šminku mada oni jesu bitni za njegov izgled.Govorim o idolatriji uništenja.Džokerova glavna odlika je ta potreba i ushićenje koje doživljava uništavanjem poretka u apsolutnom smislu , kakav god bio.On to postiže zločinima, uglavnom masovnim ubistvima ili podjednako masovnim uništenjem.Hoakin Feniks kao Džoker nije kriminalni genije, on je izazvao haos sasvim slučajno ali ga je oberučke prihvatio jer je u njemu po prvi put u životu pronašao sebe.Njegov ples  je sredstvo kojim to saopštava  publici.Po tome je specifičan u odnosu na ostale glumce koji su tumačili ovu ulogu. Svaki put kada prouzrokuje haos, ona zapada u stanje nalik transu. Destruktivnost praćena ekstatičkim plesom, tako  ovaj Džoker izlazi na kraj sa egzistencijalnim teretom koji ga pritiska.Stalno naglašavam da je ovo Feniksova interpretacija  Džoker umesto Filipsov iz prostog razloga što je Hoakin samoinicijativno ubacio taj ples.Improvizujući, on je ukapirao  suštinu lika.Pronašao je srž Džokera.Ako još niste ubeđeni, evo vam jedan redak primer toga u stripu.Redak je zbog toga što Džoker svoju ekstazu u stripovima najčešće pokazuje gromoglasnim ludačkim smehom

Siguran sam da  su mnogi zaboravili  ovo, a najveći broj ni ne zna o tome.Crtež koji vidite sa leve strane je iz davne 1983. tj iz 366.broja Betmena , priča "The Joker is wild!" Daga Menča i Dona Njutna.Kod nas je izdata dve godine kasnije u 469.broju Eks Almanaha (,,Džoker je podivljao").

Džokerov ples je takođe odraz  razvoja ličnosti .U početku je taj ples  spor , pokreti su gotovo pantomimičarski  a kasnije sve živahniji do konačnog nastupa pred širim masama.Tu dolazimo do druge strane pomenute idolatrije uništenja.Grupe kivnih  građana upravo Džokera stavljaju na pijedastal.To su gomile skrajnutih,izrabljivanih, gaženih i ekstremno besnih ljudi.Koliko zaista moraš biti ugnjetavan da bi u ludom ubici video vođu? Problematično je što film jako malo vremena posvećuje upravo njima. Vide se samo u pozadini.Vidimo da žive bedno,da pljušte otkazi jer grad kreše budžet, da je nemaština tolika da su se razvili mutirani pacovi(!) itsl.Na tu vatru je dodao ulje Tomas Vejn sa njegovim bahatim nastupom, nazivajući ubedačene ,,klovnovima". Međutim film ne ulazi u pojedinačne priče ovih nesretnika niti se naročito bavi osionošću i bahatošću gradskih čelnika.Mi možemo samo iz okolnosti naslutiti šta oni misle, i uočiti koliko je apsurdno i opasno pretvoriti ludaka u simbol pobune jer za razliku od njih vidimo čitavu priču tzv Džokera.                The joke is on them.

Hoakin Feniks nosi čitav film ali poruka je namenjena upravo pomenutima . Prst je uperen u bahate kapitaliste sa jedne strane a sa druge besne i razočarane ljude  koji su se iz nemoći okrenuli sumnjivom psihopati . Uzdigli  su ludaka. Sve će to rulja pozlatiti.

Ocena:

Punisher : Kraj

Panišer je , metaforički gledano , van svake sumnje jedan od sinova kapetana Ahaba.Čitav  literarni arhetip monomanijaka je zasnovan na Ahabu, ako se ne varam.Slične kreacije sam navodio i ranije, tipovi poput Solomona Kejna,Sudije Dreda, Rolanda od Gileada pa i Betmena (uglavnom).Kao takvom, sudbina mu je davno zapisana.Umreće goneći predmet svoje nemoguće larger than life misije.U slučaju Frenka Kesla to je potpuna osveta nad svim teškim kriminalcima.On zna vrlo dobro da je to nedostižno, ali uprkos tome korača putem popločanim leševima ka nemogućoj osveti.Ali šta ako , igrom apokaliptičnih slučajeva, nemoguće nekako postane moguće? Šta ako svet zaista ode u tri lepe, pa Keslu bude omogućeno da pobije apsolutno svu bagru?

Iako je Gart Enis  svoj čuveni Punisher Max strip započeo tek 2004.godine  , i naredne četiri godine gradio narativ koji je vodio ka zacrtanom cilju u šezdesetom broju ,,Valley Forge, Valley Forge "  2008.godine kojim je zaokružio Keslovu priču, on se zapravo sam kraj tj. ishod stripa skicirao u ovom jednopucu 2004.godine.Panišer je oduvek bio osvetnik sa jednim ciljem poput sile prirode koja lovi krimose. Što reče Enis ,, izuzetno jednostavna ličnost za pisanje scenarija ". Pošto je shvatio da je Keslova  ličnost oblikovana  strahotama ratovanja , Enis je to na fenomenalan način preispitao u stripu Panišer : Rođen, i  doveo Frenka  na vrata jedne sasvim druge vrste baraba.Nešto mnogo gore , zlikovci nad zlikovcima. Uperio je Panišera kao pušku u sve ratne huškače/profitere/kapetane vojne industrije /vlastodršce iz senki i povukao je obarač.

Panišeru sasvim odgovara ona maksima ,,Neka bude pravde, makar svet propao".Pa tako je sve zaista propalo u nuklearnom ratu između SAD i Kine, a Frenk Kesl putuje ozračenom pustarom od sveta u potrazi za krivcima.Bez obzira što je ta sačica gnjida u skrivenom bunkeru jedina preostala ljudska zajednica, Frenk Kesl neće ni trepnuti dok ih sve ne pobije.Ovom masovnom ubici se ukazala prilika da ostvari san, da  zaista  sprovede  svoju totalnu retribuciju nad čovečanstvom.

Ričard Korben je kao crtač nadaleko poznat po svom radu u horor žanru stripova.Iako ovo nije horor strip, njemu ne manjka strave i užasa.Kad gledate postapokaliptične filmove, ili čitate stripove, pred vama zjapi praznina tj. svet bez ljudi.Gde su ti ljudi nestali? No bodies? Korben ne pokušava da ublaži apokalipsu, ne beži od očiglednih posledica globalnog pomora.Korben prikazuje pejzaž  masovne kosturnice svetskih razmera nad kojom gori nebo.Zaboravite na pojam ekološke katastrofe , jer ovo to prevazi.To je jedan mrtav svet, spaljen do temelja.

Kesl je po svom opisu vrlo jeziv tip, a matorac kojeg Korben dočarava je sve to pa na kub.Prizor matorog Panišera , dobrano ozračenog i raspadnutog kako sprovodi osvetu u vidu krvavog pira je baš jeziva .Korbenov rad je najbolji kada se usresredi na mali broj likova, jer toko masovnih scena kuburi sa perspektivom.To se vidi pri kraju stripa, a treba istaći da mu pucnjave nisu baš jača strana ali on to nadoknađuje krupnim planom Kesla i pozama ala Rambo.Držim da je dužina najveći nedostatak ovog stripa.Kraći je nego što bi trebao biti, pa je Enis primoran da pri  kraju guši radnju sa puno objašnjavanja.Treba imati u vidu da je to najmanje do njega, koliko do urednika u marvelu.Da nije ograničenog formata  , ovo bi verovatno bio  odličan strip, ali i ovakav je više nego solidan.Kratak , jasan i precizan koliko i Panišerovi metci.

Ocena:

Probrani Betmen stripovi

Kao što rekoh , ove godine se osvrćem na neopravdano zapostavljene Betmen stripove.Ovo nije top lista, tako da stripovi nisu rangirani prema značaju nego mom ličnom izboru najzanimljivijih pojedinačnih  (single issue) Betmen stripova iz prošlog veka.Izbegao sam tzv. ,,značajne pojedinačne brojeve" koje možete sretati po raznim top listama kao i često navođene nagrađivane epizode , pa sam odabrao četiri manje poznata a odlična stripa iz redovnih serijala tj.Batman i Detective comics (većinom).

Demon iz Gotove vile

Mnogo tga se može reći o O`Nilu i Adamsu, bilo ko da se iole udubio u analiziranje Betmena će ubrzo shvatiti zbog čega su nezaobilazni.Ne samo da su reformatori koji su raskinuli sa kempom i spasili strip junaka  sigurne  propasti, nego su ga vratili korenima.Ako pogledamo prve brojeve Betmena , dela Boba Kejna i Bila Fingera,  ustanovićemo dve bitne stvari.Kao prvo , Betmen je oduvek bio detektivski strip pošto se protagonista prvenstveno bavio razrešavanjem ubistava i gonjenem zločinaca.Međutim , Betmenov svet nije racionalan poput sveta Šerloka Holmsa.Betmenove avanture su ga često dovodile u susret natprirodnih zlikovaca kao što su vampiri,vukodlaci itsl.Dakle, Betmen koncipiran kao borac protiv zločina, prirodnih i natprirodnih. Kao drugo, ovaj strip je scenaristički i crtački bio u velikom zaostatku za tadašnjim mejnstrim stripom.Pronađite i sami se uverite kako izgleda rani Betmen u poređenju sa Princom Valijantom,Flešom Gordonom,Popajem i drugima.Betmen je bio treš i zbog toga se te rane avanture retko spominju u smislu umetničkog dometa.Njihov značaj se iscrpljuje u prvim pojavljivanjima antagonista ili sporednih likova, nikako u likovnim  dostignućima.Kejn je vremenom popravio stil a bilo je solidnih crtača posle njega , ali niko kao Nil Adams.On objedinjuje dinamičke kadrove, relističniju anatomiju, saspens i sf sa hororom na dotad neviđen način u DC stripovima.O`Nilovi scenario i propratni tekstovi su pojačavali atomosferu gotskog horora koju je Adams vratio na velika vrata.Iz njihovog opusa se može izabrati baš mnogo kvalitetnih stripova koji se i dan danas odlično drže jer su položili najteži ispit, a to je  ispit vremena.Od vih odabrao sam strip ,,Demon uz Gotove vile" jer najbolje pokazuje pomenute tendencije.Naslovna strana kao omaž Bobu Kejnu  a unutra gotska priča sa motivom mrtve drage.Objavljeno u Batman 227.

Noć progonioca

Kada je Nil Adams, na insistiranje fanova , prešao iz Brave and the Bold na glavni Betmen serijal, onda je njegov Betmen postao definitivni Betmen.Svi crtači su stilove prilagođavali i ravnali po uzoru na Adamsa, pošto je bio neverovatno popularan.
Noć progonitelja je primer jednostavne a vrlo uspešne priče.Betmenov pohod je  motivisan osvetom koja se temelji na traumi proživljenog ubistva roditelja.Zakleo se da se takvo delo neće ponoviti, ali svedoci smo da je uprkos svoj opsesiji i nadljudskim naporima Betmen gledao sličnan prizor nekoliko puta u karijeri.Šta bi bilo kada bi mu se slična scena odigrala pred očima?To se zapitao Stiv Englehart i razultat je ova fenomenalna kratka priča u kojoj Betmen progoni ubice i uteruje im strah u kosti.Adamsov uticaj je jasno uočljiv kod braće Amendola  koji su Betmenovom lovu na ubice dali vrlo mračan ton.Ovo je prva priča o Betmenu koja se uopšte upustila u psihologizaciju protagoniste, u njegovu otvorenu ranu iz detinjstva.Darvin Kuk je nacrtao rimejk pod nazivom ,,Deža vi" koja je reprintovana u  Batman : ,,Ego and other tails"   koji toplo preporučujem. Objavljeno u Detective comics 439.

Ne večeras

Betmen i ostali kostimirani tipovi se u stripovima nekako uvek nađu baš tamo i tada kada su potrebni, zar ne? A šta se dešava ako građani nisu ovce , kako najčešće ispadaju u takvim stripovima, nego sasvim stvarni i sposobni ljudi ? Ima li potrebe za Betmenom  u takvom svetu? Ovu šaljivu avanturu nam donose Harlan Elison i Džin Kolan.Elison je tokom svoje bogate karijere napisao scenario za dva Betmen stripa, kratke priče od kojih je druga reprintovana  u Crno i Belo 2 , pa čak i za jednu epizodu tv serije iz šezdesetih koja nije snimljena ali je adaptirana u strip.Objavljeno u Detective comics 567.

Slučaj  hemijskog sindikata

Slučaj hemijskog sindikata je naziv prvog Betmen stripa ikada.Hteli to priznati ili ne , scenario za Betmenovu prvu avanturu  je  prepisan iz The Shadow magazina.Pažliviji čitaoci su sigurno upoznati sa time, ako nisu evo i mog kratkog osvrta na  korene mračnog viteza. U svakom slučaju, ova pričica je reprintovana mnogo puta u raznim antologijama, pravljeno je mnogo rimejkova ali nisam zbog toga izdvojio ovaj broj.U ovom rođendanskom broju se nalaze dve odlične reinterpretacije koje su radili ozbiljni igrači iz sveta američkog mejnstrim stripa. Mislim na koautore poput  Marva Vulfmana i Džima Aparo-a i dvojac Alan Grant i Norm Brejfogl.Iza sebe imaju mnogo zasluga u stripovima, a ovde možete videti velikane na delu.Objavljeno u Detective comics 627.

Nastaviće se.