Torpedo knjiga 1

 Torpedo 1936  je definitivno najkontraverzniji strip koji se pojavio na domaćem tržištu davnih dana u Stripoteci. O čemu se radi? Radi se o dvojici  plaćenih ubica iz Čikaga  , o Luki Toreliju i njegovom pratiocu Raskalu iz perioda velike depresije.Torpedo je starinski američki sleng kojim su se označale plaćene ubice iz tokom tog perioda.Ovaj strip je nastao tokom osamdesetih godina kao čedo dvojice španaca, Enrikea Abulija i Jordija Berneta.

Isuviše je lako okarakterisati Luku Torelija kao amoralnog.Takav opis ne govori dovoljno o njegovoj ličnosti.Toreli je potpuno svestan egoista, zapravo tip koji je vođen isključivo svojim najnižim prohtevima ( iz ugla moralnih) koji nazire isto ,,animalno " , zapravo isuviše ljudsko, ponašanje u svima koji ga okružuju.Naprosto svestan je činjenice da se iza svih ljudskih motiva, uključujući one uzvišene/moralne, krije isto samoljublje , isti nagon koji njega pokreće, bez obzira što se taj nagon odražava naspram specifičnosti osobe.Prosto rečeno on je neskriveno sebičan preko svake mere i svestan da su to svi ljudi bez obzira što to skrivaju. To skrivaju iza svakakvih vrednosti i autoriteta, dok je Toreli pobuna protiv svih autoriteta. To se najlakše nazire iz priče o njegovom postanju ,,To su bili dani" kada je odabrao put kriminalca uvidevši hrabrost u pobuni protiv pandura/autoriteta.U ovom stripu su sve ličnosti od autoriteta prikazane ironično, kao suprotnost onome što bi trebale biti. Policajac umesto oličenjenja reda i zakona kao običan batinaš u uniformi, sveštenik koji propoveda o pokornosti i skromnosti kao drzak i samoljubiv, sudija i advokati pa i ceo sudski postupak kao obična predstava za mase. Zato je tu Torpedo da obara te autoritete sa pjedestala i svede ih na pravu-ljudsku meru.Nesreća po njih je u tome  što Torpedo argumente daje metcima.

Enrike Abuli  je započeo karijeru prevodeći krimiće na španski.U njima je  je van svake sumnje pronašao inspiraciju za ovog sirovog plaćenog ubicu Torpeda.Enrike Abuli  naprosto briljira u kratkoj formi.Pravo je umeće osmisliti ovoliko surove priče prepune crnog humora i satire i nizati ih jednu za drugom bez mnogo ponavljanja ,,gegova".To mu je uglavnom uspelo, međutim ima izvesnih manje uspešnih priča na ovih 220 strana.To su priče u kojima je scenarističko rešenje  ponovljeno iz prethodnih priča (recimo srećnik koji stalno preživljava sačekuše) ili je rasplet suviše prost.Srećom reč je o malom broju takvih u ovoj prvoj knjizi.
Čisto da ne bude zabune , treba naglasiti da je ovo ultra seksistički, ultra mizantropski , rasistički i nihilistički over the top strip kakav se retko pronalazi.Tematski, ima itekako sličnosti sa Rankseroksom, doduše bez naučne fantastike i distopije, ali za razliku od njega Torpedo ne ide u pravcu apsurda.Torpedo je mnogo konkretniji i siroviji u svojoj isporuci žestine.

Strip počinje sa dve kratke priče koje je crtao Aleks Tot, ali na sreću svih nakon njega (jer je Tot bio isuviše slabog stomaka za ovaj strip) dalji rad preuzima Jordi Bernet.Njegov stil crtanja je kao stvoren za ovaj strip.Bernet savršeno dočarava stilizovanu varijantu epohe velike depresije, noar atmosferu crnila i beznađa, svet surovih gangstera i fatalnih radodajki.Bernet ispoljava onu bitnu karakteristiku istinskih strip majstora, a to je crtež koji govori sve.Dakle kada bi se sklonili balončići sa tekstom i samo gledao crtež, samim gledanjem se može proceniti emotivno stanje likova i samim gledanjem se može shvatiti priča. Svoje likove crta kao karikature, ali kao što rekoh one su same po sebi jasne.Od dripaca i klošara, preko zavodnica i mafijaša do nemilosrdnih ubica ledenog keza i strašnoga lica.Nasilje i seks nikad nisu bolje izgledali zahvaljujući Bernetovom umeću kojem se divio i velikan američkog stripa Vil Ajzner. Zar vam treba bolja preporuka za ovo veoma povoljno uzdanje System Comics-a?

Ocena:

Stripovi koje sam čitao letos

Ovo su neki od stripova koje sam letos čitao a za koje nemam interesovanja da napišem pune recenzije.Razlog je u tome što su ovi naslovi uglavnom svi slabi ,sa malio izuzetaka.

X-23: Izgubljena nevinost (Marvel) - ovo je zaista jedan od najgorih stripova koje sam pročitao u poslednjih nekoliko godina. A zašto je to tako? Likovi su izuzetno plitki (jedva ih mogu nazvati likovima), radnja je neverovatno predvidiva i izraubovana i povrh svega crtež je potpuno sterilan.Stvarno ovakav plastičan i bezizražajan prikaz ljudi davno nisam video ni u ovim mainstream američkim stripovima. Da ih je uragan odneo u prva dva broja, ostao bi podjednako ravnodušan.Ako nekog iole interesuje postanje X-23/Laure Kini , onda im je bolje da to pročitaju na vikipediji.Nimalo se nešalim, čitajući faktografske podatke svako bi u svojoj u glavi ovo zamislio bolje nego što je ispalo na papiru.
Ocena: 4/10

X-23 : Meta Iks (Marvel)- Nastavak prethodnog stripa,sa  razlikom  da je za divno čudo čitljiv.Posle onog užasnog stripa, teško mi je poverovati da su ovo napisala ista dvojica , tj. Krejg Kajl i Kristofer Iost.Koncipirano je kao triler sa beguncem, ima dozu saspensa , likovi su i dalje slaba strana ali su bar smisleni.Takođe za razliku od prethodnog, crtač je bolji.Majk Čoj se pokazao kao dobar zanatlija, svakako nećete videti nešto što već niste, u smislu kadriranja i izraza, ali je miljama daleko od sterilnog Bilija Tena.
Ocena: 6/10

Crna Kapuljača : Ničija ubistva (Archie / Dark Circle) -Svircinski je solidno izgurao prvih 11 brojeva, nakon čega su usred serijala napravili ribut zbog prodaje i ovih pet brojeva imenovali ,,Drugom Sezonom". Ovog puta je Svircinski potpuno podbacio sa ubacivanjem vrlo jednodimenzionalnog negativca i previše pojednostavljenom pričom.Nimalo ne liči na dotadašnji pristup stripu.Ovaj  profesionalni ubica ,,Niko" oko koga je gradio famu u jedanaestom broju je razočarenje.Običan ,,zao sam jer sam zao" tip negativca, čista protivteža glavnom liku ali sam po sebi isprazan.Hetindžer je ispao vrlo neuverljiv, bez obzira na misteriju u vezi prethodnog nosioca crne kapuljače.Crtač Greg Skot se pokazao kao dobra zamena za Gejdosa, ali ni to ne vredi kada je priča suviše slaba.
Ocena: 5/10

Dart Mol (Marvel)- Nije me mrzelo da potražim i pročitam sve stripove u kojima se Dart Mol pojavljuje i reći ću sledeće: ne postoji  dobar strip o istom.Sa izuzetkom Sina Datomira koji je zapravo adaptacija nesnimljenih epizoda serije Rat Klonova.Ovaj strip je velik promašaj.Kulen Bun (Kulen Ban? Stvarno , wtf?) nimalo nije shvatio kakvu je priliku imao.Neverovatno je kako je ličnost kao Dart Mol , sa takvim potencijalom uništena još od kada je osmišljen. Luk Rosov crtež je sve što se očekuje od modernog digitalnog marvela.Fini kadrovi, ništa spektakularno, ali ni to ne vredi pored predosadnog  ,,scenarija".
Ocena: 5/10

Dylan Dog : Novi Život (Veseli Četvrtak)-Očekivali ste novi period u istoriji Dilana? Nešto izvanredno? ,,Novi život" uprkos naslovu to nije.Ali ne očajavajte, ovo je sasvim solidan Rad Ambrozinija.Prodaja duše đavolu je vrlo česta tema u hororu, uprkos izlizanoj temi  Ambrozini drži pažnju. Na prvi pogled epizoda može biti pomalo konfuzna, ali pažljivijim čitanjem kockice uglavnom leže na mestu.u svom uobičajenom maniru, Ambrozini ostavlja ponešto nedorečenim.
Ocena: 7/10

Putevi mržnje

,,Dobri" i ,,zli", crni i beli, ovakvi i onakvi, pripadnici ove ili one ideologije/pokreta/vere / kluba /države / bilo kakve zajednice svodi se na isto tj. ,,mi" i ,,oni".Kanda je borba i netrepeljivost latentna funkcija svake podele među ljudima. To je i tema ovog kratkog animiranog filma iz 2010 godine. Kroz borbu dvojice pilota takmaca mi vidimo baš to.Da li nam film nudi nekakvo objašnjenje? Pa, ne baš.S druge strane, to i nije naročito bitno jer je ovo ipak samo jako dobra stilska vežba. Ovaj kratak film poljskog autora Damjana Nenova (Damian Nenow) pršti od visokooktanske akcije i prilično dobre  cell-shading animacije koju je radio zajedno sa ekipom iz Platige Image S.A. Inače to su isti ljudi koji su radili animaciju za sve tri Witcher igrice, nekoliko igranih filmova i nekoliko nagrađivanih kratkih filmova.

      

Beli Bizon

 Divljeg Bila Hikhoka muče noćne more u kojima ga goni ogromni  beli bizon.Pokušavajući da se reši tih mora, on putuje na zapad kako bi ulovio tu mitsku zver.Međutim, on nije sam u lovu na neman, jer mu se pridružuje indijanski poglavica Ludi Konj, kome je oduzeto ime i koji je prognan iz plemena jer nije uspeo da zaštiti svoju ćerku niti selo od te zveri.Obojica traže iskupljenje i obojica su prepušteni na milost i nemilost nepojmljivih sila prirode.

Zašto  Hikhok sanja belog bizona? Nije susretao sa takvim ranije, jeste on između ostalog i lovac ali opet kažem nije video baš tu beštiju niti je znao za napade na indijanska plemena.Ako pažljivo posmatramo Bilovo ponašanje tokom čitavog filma, odgovor se nazire.Divlji Bil je očigledno čovek koji je mnogo toga zgrešio u životu. Prati ga loš glas, stari neprijatelji i gomila mrtvih koje je za sobom ostavio.Vidi se da on beži od svoje prošlosti, menja ime ali ne samo to.Bil pokušava da se promeni, mnogo je mirniji nego ranije. Izbegava obračune, hoće da se pomiri sa indijancima i povrh svega odriče se koristi u ime viših moralnih principa.Dakle divlji Bil je pokajnik.Kada se priča posmatra iz tog konteksta, onda je lov na belog bizona pokušaj iskupljenja. Prizori ove nemani mu se javljaju u snovima, proganjaju ga dok joj ne izađe na crtu. Izgleda da on u obračunu sa belim bizonom vidi moguće iskupljenje, šansu da okaja grehove. Sličnu stvar traži i Ludi Konj.Njemu nije samo osveta na umu, već i strah od toga šta mu čeka ćerku sa one strane.Više puta je Bil u toku filma izjavio da je taj bizon ,,pakleni nakot" (hellspawn). To potvrđuje indijanac Ludi Konj kada kaže da je bizonovo krzno potrebno da zaštiti pokojnu ćerku od paklenih muka  na onom svetu.Takođe je rekao da se boji, ali ne bizona. Čega se legendarni revolveraš divlji Bil Hikhok tako uplašio? Uplašio se smrti, tačnije toga šta ga čeka posle.U njegovom slučaju izgleda da važi ono staro iz epskih pesama, ,,ne bojim se nikoga do Boga".Mada to nije izustio tokom filma, indicije koje sam naveo ukazuju na to.
Kraj filma dovodi u pitanje Bilovo iskupljenje. Za razliku od Ulika Kel Drome iz prethodnog posta o sw-u, Bil Hikhok ostaje sam, napušten od svih i nekoliko meseci kasnije strada u obračunu.Kao što rekoh, njegovo iskupljenje je pod znakom pitanja.

Beli Bizon je u filmu prikazan kao mitska zver .Ma kakva zver, ovo je zverina! Ovo je krznati tenk, sa gotovo demonskim licem koji ruši sve pred sobom.Ovo je sila prirode, odnosno otelotvoren gnev prirode jer su ljudi maltene istrebili bizone.Može se reći da on simbolizuje izumiranje bizona kao vrste.Očigledno obzirom na ogroman zid od bizonskih kostiju pored kojeg prolazi voz pri početku filma.S razlogom je beo kao avet/smrt.Ovaj bizon je duplo  veći od stvarnih bizona, izgleda kao da je pobegao sa ostrva lobanja gde vlada King Kong.Nimalo čudno obzirom da je to mehatronična naprava koju su pravili stručnjaci za specijalne efekte koji su radili i na jednom od manje uspelih King Kong filmova.Bizon nije naročito ubedljiv, ali kadriranje i muzika čine čuda i koliko toliko  pokrivaju nedostatke ovog mehaničkog strašila.Obzirom na to kako se pojavljuje u snoviđenjima, proganja žrtve u toku noći, izaziva avale i tera strah u kosti, ova neman više priliči horor filmovima.Šteta što ga reditelj Džon Li Tompson nije baš najbolje upotrebio u filmu.Konkretno nije bio siguran šta hoće od toga jer uvodni segment sa bizonom spojluje grandiozni obračun na kraju, a i ima i onu nespretnu scenu gde bizon izaziva lavinu koja je mogao snimiti mnogo bolje.A tu su  i onih nekoliko mutnih scena pokolja u indijanskom selu.Ričard Sejl je u svom istoimenom romanu, po kojem je i sniman ovaj film, to drugačije zamislio.Tamo bizon nije toliko krvoločan, ali se vidi da su ti segmenti zamišljeni kao hororični.

Po pitanju žanra , Beli Bizon je zaista čudna tvorevina.To je jedna mešavina creature feature filmova sa vesternom.Ameri to zovu weird western , ali nama sa ovog podneblja je najbliža analogija atmosfera iz hororičnih epizoda Zagora.Čitaoci Velikog Bleka će u ovome prepoznati inspiraciju za kultnu i nadrealnu epizodu ,,Besmrtni Bizon".
Ako ga posmatramo kao vestern, zaista je atipičan film.Ovde nema stilizovanih obračuna kao u špageti- vesternima, nema dugačkog odmeravanja protivnika niti  junačkih poza. Obračuni su rađeni realistički.Međutim, ovde je najinteresantniji deo sam dijalog među likovima.Nema onih doteranih, izraubovanih novgovorskih izraza, nego se likovi služe zaista slikovitim žargonom koji više odgovara stvarnom lokalnom govoru tog perioda.Debata između Bila i Ludog Konja u pećini je vrhunac scenarija. Zaista je zanimljivo čuti kako obojica prožimaju ,,belu istinu" i ,,crvenu istinu", pogotovo trenutak kada mu Bil jasno i nedvosmisleno kaže zašto će se indijanci maknuti sa istorijske pozornice. Očekujte mnogo crnog humora u filmu.

Čarls Bronson prilično dobro tumači omatorelog Hikhoka pokajnika.Vešto se snalazi u svim pomenutim trenutcima filma, i  na sreću svih trudi se da ne ispadne neki badass tip jer baš takav ne treba u ovom filmu.Slično se može reći i za Vila Sampsona u ulozi Divljeg Konja.Interesantno je to što saputnik divljeg Bila, Čarli Zejn koga tumači Džek Vorden zapravo malo mlađi od Bronsona.Zanimljivo je iz razloga što Vorden u  filmu potpuno ubedljivo glumi starkelju veterana. Niko od pomenutih nije naročito briljirao ali su solidno odglumili.

Beli bizon je kao što rekoh stvarno atipičan vestern snimljen pri zalasku tog žanra krajem sedamdesetih godina prošlog veka.Uprkos  nedostatcima koje sam naveo, ,,Belog Bizona" vredi pogledati zbog zanimljivih dijaloga i koliko toliko interesantne mitske namani, a ako ništa drugo onda zbog neobičnosti.

Ocena:

Džedajske priče : Iskupljenje

Iskupljenje je epilog Rata Sitova tj. poslednji strip iz serijala Džedajske Priče od  izdavača Dark Horse.Ta edicija će kasnije postati poznata kao osnova mitologije i hronologije univerzuma Ratova Zvezda kroz Knights of the old Republic ( popularni KOTOR) igrice i brojne druge stripove. Za razliku od ostalih stripova iz ove edicije, ,,Iskupljenje"  je drama primetno sporijeg tempa i manjeg opsega. Ovde nema skakanja iz bitke u bitku, niti ubrzanog nizanja događaja za događajem. Ovo je  priča  o sudbini Ulika Kel Drome i nekolicine likova iz stalne postavke pomenutog serijala.

Nomi Sanrajder predvodi zasedanja saveta, očigledno je postala prezauzeta i zanemaruje ćerkinu obuku.Vima je stalno prisutna , doduše uvek u pozadini. Stariji učitelji joj često govore da će postati dobar džedaj ali nikako da otpočne sa obukom. Naravno , dete je impulsivno po prirodi i stoga ona odlazi u neke samostalne akcije i kasnije pokušava da pronađe nekog ko će je obučiti umesto majke. Od svih mogućih učitalja ona bira baš Ulika Kel Dromu, ratnog zločinca o kojem ne zna ništa drugo osim činjenice da je nekada davno bio druga velika ljubav njene majke. Čim ga je keva volela on ne može biti loš čovek (uprkos vođenju rata u kojem su milioni izginuli ), zar ne ? Kada bi iza ovoga stajala makar nekakav argument zasnovan na  optimističnoj dzedajskoj  mambo-džambo nazovi ideologiji , imalo bi nekakvog smisla . Obzirom da nema traga promišljenosti ovo je jedna od naročitih mana Andersonovog scenarija.Dakle Vima je u tom momentu neuverljiva. Ostavljam na strani to što je igrom slučaja pronašla baš jedinog tipa u galaksiji  koji bi mogao znati gde se Ulik krije.The Force works in mysterious ways. Khm..pogotovo kad vadi pare iz džepova...khm.

Sa druge strane, Ulik je pobegao na Rhen Var gonjen krivicom i duhovima prošlosti. Džedajima se ne može vratiti, a pored toga još za vreme Ratova Sita mu je oduzeta moć, tačnije izgubio je vezu sa silom.Omatorio je , mada nije olupina, i odlučio da nakon godina lutanja i bezuspešne potrage dođe baš tu da bi pobegao od svih i kopnio do smrti.Međutim tokom boravka na opustošenoj planeti on pronalazi novu snagu , novu volju za životom i mogućnost iskupljenja u novoj učenici Vimi. Ulikovo iskupljenje je sa jedne strane u oslobađanju od osećanja krivice, stvar je u odvezivanju iliti principu  nevezivanja utemeljenom u budizmu koji je u uprošćenom i  izmenjenom obliku osnova  džedajskog učenja. Doduše ova varijanta koja se protura u sw-u više naginje ka zenu nego ostalim podvrstama/školama budizma .Dakle Ulik  je shvatio da je u prošlosti bilo šta je bilo i da tu nema pomoći i da može samo da utiče na buduće ponašanje.Očigledan ideal džedaja je stoički mudrac. Ali čitava stvar se ne bi tako odigrala da Vima nije u njemu tražila taj potencijal za iskupljenjem. Dakle ona je uporna da se i takav čovek može preobratiti, u Ulikovom slučaju vratiti  , ,,svetlosti".  E tu je kritičan momenat u Andersonovoj priči u kojem pokazuje da je savladao osnovnu poruku stare triologije Star Wars filmova. Vima je za Ulika , kao surogat oca, uradila isto što i Luk Skajvoker za Dart Vejdera.Upornim naivnim/detinjim optimizmom je od njega napravila dobrog čoveka jer takav u  u svakome čuči.Slagao se ja sa time ili ne , to je osnovna  i vrlo jaka poruka pomenutih filmova iz stare triologije.

Ovde se pojavljuje i Silvar, ratnica koja potiče od rase humanoidnih divljih mačaka slikovito nazvanih Cathar.Ona je prilično ogorčena po prirodi i besna na Ulika jer ga smatra  odgovornim za smrt njenog partnera. Kroz ovih nekoliko brojeva vidimo kako ona pokušava da odagna potrebu za osvetom tako što odlazi u lov, nadajući se da će ,,opravdanim ubijanjem" zasititi svoju želju za krvlju Kel Drome.Međutim ništa ne uspeva sve do sudbonosnog sukoba sa zakletim neprijateljem, kada Ulik uspeva da ogoli iracionalnost Silvarinog osvetničkog pohoda i odagna njenu želju za osvetom.Tu dolazi do izražaja Ulikova stoička priroda koju sam spominjao kao ideal džedaja.Konkretno on Silvar suočava sa time da postoje stvari izvan njene vlasti.Na kraju kada se Uliku dogodi isto što i njegovom učitelju Arki, Vima Sanrajder ne posrće u ključnom  trenutku.Vidi se da ona više nije samo šegrt.Tamo gde je Kel Droma iz mlađih dana zastranio, Vima Sanrajder  pokazuje da je usvojila bolji stav i suočava se sa time poput pravog džedaja.

Kevin Džejms Anderson je u epilogu Džedajskih priča ispravio sve manjkavosti ranijih nastavaka koji su rađeni sa Vičovim mlađim i manje bitnim bratom.Naravno, nije napravio ništa neviđeno u sw franšizi ali je sasvim solidno obradio glavnu misao ranije triologije i obogatio ličnosti koje je Tom Vič samo ovlaš dodirnuo.Može se reći da je Anderson pretvorio Vičove skice u osobe.
Nije samo scenario poboljšan u ovom stripu , nego i crtež.Zanimljivo je i to što se stil Kristijana Goseta poprilično popravio, odnosno razvio  u razmaku od nekoliko godina. On je crtao neke od ranijih  brojeva iz ovog serijala, konkretno sam početak priče o Uliku Kel Dromi.Gosetov rad je inspirisan japanskim animiranim filmovima i igranim filmovima Kurosave.U ,, Iskupljenju" vidimo mladog Goseta koji je usavršio svoj stil i prešao na veće table nasuprot fiksnom broju istih koji ga je ranije gušio.Inače Goset je odgovoran za inovativne dizajnove svetlosnih sablji, idnividualizovane drške i naročito duplu sablju , prvobitno smišljenu za  Eksara Kuna, koju će nekoliko godina kasnije proslaviti Dart Mol.Takođe treba napomenuti da je on tvorac Rajlota, planete prepoznatljivih tvileka iz potonjih nastavaka stripova i igrica  ratova zvezda.

Ocena:

Jevanđelje iz zabiti

          
 Backwater Gospel je kratak diplomski film Boa Mathorna i saradnika. U pitanju je kratak animirani film rađen u tehnici koja podseća  na stopmotion efekte.Pogrebnik je poslednja osoba koji iko želi da vidiu ovoj zabiti, ali i u životu uopšte.O ovom konkretnom pogrebniku kruže lokalne priče/tračevi ali i legende koje kazuju da on možda i nije ono za šta se izdaje.Možda uopšte nije čovek? Možda je nekakva avet koja sa sobom nosi smrt!
Bilo kako bilo, puko prisustvo ovog (ne)čoveka izaziva opštu paniku u učmalom mestašcu. Jedino se muzičar lutalica sprdači sa tom pojavom i  sa lokalnim propovednikom. On se  ne pokorava  (praznim ?) pričama meštana niti propovednikovoj volji.

Ovde vidimo kulminaciju jakog uticaja propovednika, strahova i sujeverja na prostodušne seljake. Čitavog života su naviknuti da prihvataju reči ,,autoriteta" zdravo za gotovo , bez propitivanja, bez razmišljanja, bez mozga.Bez ovog poslednjeg ostaju zbog sebe samih dok ih  pogrebnik tiho odmerava.
Ovo je prilično dobra priča o zaluđenosti odnosno fanatizmu u svakom obliku (verski,sujeverje,ideologija , politika)  i negativnim posledicama istog po život celokupne  zajednice.

Jedno doba jedna priča : Pariski Dželat

Le Storie , ili Jedno doba jedna priča po naški, je relativno nova edicija izdavačke kuće Serđo Boneli koja je započeta krajem  2012.godine. SBE je kao izdavač poznat po mnogim dugovečnim serijalima poput Zagora, Dilana Doga, Teksa i sl. , a u poslednje vreme su se pozabavili i mini serijalima poput Kasidija, Lukasa i sl. dok je ova edicija zamišljena na potpuno drugačiji način. U pitanju je antologijski serijal stripova gde je svaka sveska  celina za sebe tj. jedinstvena priča na koju nam donose čitaocima uveliko poznati autori koji su se proslavili na pomenutim dugovečnim serijalima. Jedno doba jedna priča je suštinski otklon komercijalnog izdavača SBE ka autorskom stripu.

Prvi broj ovog serijala počinje sa dvojcem Paola Barbato i Đampjero Kazertano i njihovom pričom iz perioda Francuske revolucije. Reč je  o Jakobinskoj diktaturi, najkrvoločnijem period revolucije kada je ubijeno preko 25 000 ljudi, ali iz ugla dželata Anrija Sansona.Faktografski gledano ovde nije rečeno mnogo o samoj revoluciji, čitav broj protiče bez mnogo  nabrajanja činjenica i datuma.Revolucija je ovde u drugom planu , ona je  samo pozornica za  ličnu dramu. Ovo je zapravo romansirana priča o pariskom dželatu Anriju Sansonu i Maksimilijanu Robespjeru.

Anri Sanson je jedinstvena ličnost među bonelijanom.Sa jedne strane on je veoma omražen i prezren  zbog svog posla, ali uprkos svemu on je veliki čovekoljubac i najhumaniji pojedinac svog doba.Zvuči paradoksalno, zar ne? Otkud dželat da bude humanista? Svetina ga vidi kao običnog koljača ali on je  osoba koja samo pruža smrt, nije taj koji osuđuje druge na smrt.Anri je specifičan po tome što se trudi da osuđenicima sačuva dostojanstvo i pruži bezbolnu egzekuciju. Puk se zgražavao nad ubijanjem osuđenika za vreme kralja, dok su sa promenom vlasti navijali za ezekucije ,,narodnih neprijatelja".Punitivno raspoloženom narodu je lako da dehumanizuje one koje vide kao izvor problema.Međutim za Anrija njega nema razlike među pojedincima.Narod vidi samo mučenike ili  grešnike i državne neprijatelje dok  Anri ne pravi razliku, za njega su to samo ljudi.Ovakvi ili onakvi ali ipak ljudi.

Sa druge strane, Robespjer je ovde očigledan  tiranin, tip kojem su usta prepuna naroda i narodne volje dok u stvari čini sve što je u njegovoj moći zarad sebe i svoje vlasti. Iako se pojavljuje relativno kratko, jer glavnica stripa otpada na Sansona, Robespjer je prikazan u svoj samovolji i radikalizmu. Jakobinci sa njime na čelu su učinili zaista veliki zaokret u istoriji time što su javno giljotinirali kralja.Kasnije im ni to nije bilo dovoljno pa su počeli i svoje ljude da šalju na pogubljenje.Međutim time su nehotice otvorili mogućnost sopstvenog pogubljenja. Što bi Sanson rekao , pravili su se kao da se smrt njih samih ne tiče.Koristili su smrt kao simbol moći i taštine a time su zasejali seme sopstvene propasti. Dovoljan je bio jedan (genijalan ) gest dželata Sansona i nekoliko glasina da bi se srušila strahovlada Robespjera i Jakobinaca.

Barbatova je osmislila odličnu priču o teroru ,,oslobodilačke" vlasti iz ugla pojedinca kojeg pokreću isključivo ljubav i smrt, tj. eros i tanatos (po Frojdu).Romansirana priča o Sansonu ,koji u ovoj verziji istorije ima prilično veliku ulogu u rušenju Robespjera i pokretanju lanca događaja koji je doveo do Termidorske reakcije, od sredine se odugovlači i   zbrzana je pri kraju.Mogla je malo više vremena provesti na karakterizaciji ostalih Jakobinaca i pojašnjenju njihovih motiva  ali uprkos tome ovo je stvarno interesantna pojava među boneli stripovima.
Eh kad bi dobili ovakvu epizodu Dilana. No red je pohvaliti  Kazertana na prilično dobrom crtežu.Kamo sreće da je ovo crtao u mlađim danima kada je više eksperimentisao sa kadriranjem, onomad kada smo imali lude kadrove u ,,Kući duhova ".Iako ovde ne odstupa od šablona kao onomad, opet se dobro drži.Od pogubljenja i morbidarija do najobičnijih razgovora, Kazertano nikaf nije dosadan.Izrazi lica i gestikulacija likova je sasvim prirodna , nema drvenih i veštačkih tipova ni dosadnih tabli.Sve i da se ništa ne događa opet je zanimljiv, ali kad dođe do mračnih scena među grobovim i leševima, e tu je Kazertano svoj na svome.Njegov Sanson je div među ljudima, u bukvalnom smislu.Kad ga pogledate on je gorostas od oko dva metra sa širokim ramenima naspram sitnih uglađenih Jakobinaca .Može se reći da je veći od života.

Ocena: