Stroncijumski psi

U dalekoj budućnosti, nakon velikog nulearnog rata , veći deo stanovništva Britanije je istrebljen  usled nuklearnih otpadaka kao što je radioaktivni stroncijum. Međutim tu nij kraj užasu , jer među preživelima i budućim naraštajima se pojavljuju mutanti. Neki od njih postaju lovci na ucene - tzv. ,,stroncijumski psi".Ovo je osnovna premisa britanskog stripa ,,Stroncijumski psi" od  autora Džona Vagnera   i Karlosa Ezkvere , prvobitno deo Star Lord magazina kasnije 2000 AD , koji prati avanture mutanta po imenu Džoni Alfa i njegovog prijatelja Vuka Sternhamera.


Početkom ove godine je održan festival ,,40 Years of Thrill-Power"  povodom četrdesetogodišnjice strip magazina 2000 AD , a tu je prikazan kratak  film rađen prema istoimenom stripu.Sećate li se Sudije Mintija? E ovo je film od istih autora , Stiven Grina i Stevena Sterlačinija.Vizuelno je raskošniji, ali podjednako napet akcioni film kao i prethodni od ove dvojice. Ukoliko volite 2000 AD stripove i iščekujete novu Dredd seriju početkom 2018, evo prave stvari pomoću koje možete prekratiti vreme.

Punisher godišnjak 2016

Džeri  Konvej , scenarista koji se obično vezuje za raniji  period Marvelovih stripova  , uglavnom tokom 70-tih i ranih 80-tih godina prošlog veka iako je radio do početka devedesetih. Poznat i kao čovek koji je ,,ubio " Gven Stejsi , jedan od nekoliko predanih zanatlija iz tog perioda pored Marva Vulfmana i Arčija Gudvina koji su mnogo toga doprineli stripovima, ali zbog tadašnjih uskih shvatanja autorstva malo toga im je priznato, a nad onim  što jeste opet nemaju mnogo upliva niti ikakve kontrole. Relativno skoro, pre nekoliko godina , Konvej se vratio u svet/industriju mejnstrim stripova i radio scenario za neke od novih Marvel Now ( nova farba na staroj traci)  naslova.Kako tradicija nalaže , svi redovni stripovi koji nisu mini serijali imaju i specijalni godišnji broj tzv. ,,godišnjak" (annual) pa tako je i sa novim Punisher serijalom.ne mogu da se pohvalim kako čitam isti, ali sam zato bacio oko na godišnjak pošto sam video da se Konvej posle čitavih 25 godina vratio svojoj tvorevini - Panišeru.

Uoči noći veštica, organizovanu kriminalnu grupu vreba nešto,odnosno neko ko nema nimalo milosti prema takvima.Frenk Kesl, poznatiji kao Panišer ,  im je za petama, međutim ovog puta nije sam. Iz potaje ga prati policajac Memdu , spreman da pronađe očevog ubicu.Da li će se Memdu pridržavati reda i zakona ili će pak hoditi Keslovim stopama osvete?

Konvejeva priča o granici između pravde i osvete nije nimalo inovativna ali zato zanatlijski dobro obrađuje  samu suštinu ovog lika i osnovnu postavku Punisher stripova.
Panišer je jednostavno rečeno, čovek koji ne veruje u pravo nego u odmazdu.Dok se krivično pravo , kao najprimetnija  grana prava među ljudima, temelji na srazmernositi u kažnjavanju i resocijalizaciji učinioca, Panišerova odmazda se svodi na trajno uklanjanje kriminalaca -najčešće ubica.Kesl naprosto ne veruje u iskupljenje tj. resocijalizaciju, odbacuje sudove i zatvore i dozvoljava sebi  nesrazmeru/odmazdu jer su za njega takvi delikventi nepopravljivi. Mnogi doživljuju krivične sankcije na sličan način, često su dnevne novine prepune ljudi ogorčenih na sudstvo jer je XY dobio svega toliko i toliko godina zatvora za neko monstruozno delo.Hram pravde je sagrađen na temeljima osvete , a javnost je vrlo osvetnički raspoložena , često krvožedna.Ono o čemu svi takvi pomisle na prvu loptu, upravo to radi Frenk Kesl.Tu leži Panišerova popularnost , kao i popularnost sličnih odmetnika od  kojih je nastao i koji su se pojavili u međuvremenu.
Ovakve jednodelne , što bi rekli standalone issue priče je svojevremeno imao i Čak Dikson tokom rada da prvobitnom Punisher serijalu tokom devedesetih.Mislim na ,,One Way fare" , ,,The Big Checkout" i slične.

Priča dobro prikazuje ovu granicu, podržava pravdu i pravičnost kroz lik Memdua i njegovog pokojnog oca uprkos glavnom liku dok istovremeno afirmiše položaj etničkih manjina i prikazuje zakon kao sredstvo društvene kohezije.Ovo je mogla biti sasvim solidna epizoda , na nivou pomenutih Diksonovih, međutim crtež kvari utisak.Dakle Konvej se dobro drži , ali Felix Ruiz je baš slab izbor crtača za ovaj strip.Njegovi likovi su ovde vrlo neubedljivi,  lica su im nedovršena tako da više liče na skice nego gotov rad.Čak ako mu se i to zanemari, Ruizov najveći problem je ono što je baš bitno u ovakvom stripu, a to su akcione scene.Ovde su te scene jako statične i dosadne umesto da pršte od akcije. Ljudi stoje kao zamrznuti u toku pucnjave.Botovi sa starih igrica su ubedljiviji od ovoga. Za ovaj Panišer striš se može reći da je stanje obrnuto u odnosu na Edmonsov serijal, gde je scenario bio slabiji a crtež bolji. Konvejeva epizoda je mogla biti sasvim solidan old school strip ,ali je zbog Ruiza na pola puta između ok i solidnog.

Ocena:

Dilan - San o živim mrtvacima

Ukoliko vam nije pao mrak na oči od stripa iz prethodne recenzije, evo Dilana ponovo.Ovog puta u drugačijem izdanju, u potencijalnoj web- seriji! Do sada ste videli kratki domaći fan film, pogledali dugometražno ostvarenje italijana, a sada evo austrijska obrada dragog nam stripa.

       

,,Dilan" ili ,,San o živim mrtvacima" je novi fan film o istraživaču noćnih mora mladog reditelja Kevina Kopacke i scenariste Aleksa Bakshaeva.Ova interesantna adaptacija  je mešavina ,,Zore živih mrtvaka" i ,,Morgane", sa vizuelnim stilom b-filmova i mnogo referenci za  čitaoce Dilanovih avantura.Naravno, dosta toga je moralo biti izemenjeno jer ekipa trenutno nema autorska prava.Dakle da vas ne iznenadi azijata u ulozi Gruča, promenjena imena glavnih likova, kao i jedno khm...iznenađenje u vezi Madam Trelkovski.
 Za sada postoji samo ova pilot epizoda, u zavisnosti od utisaka i podrške različitih zajednica ima  mogućnost da će se Dilan razviti u web-seriju.Daleko je od idealne adaptacije stripa ali vredi pogledati.Kome nemački nije jača strana , neka ne očajava jer ima više titlova.Interesantno je da se pored očekivanog engleskog, među prvima pojavio i srpski prevod.Stotinu mi vampira!

Dylan Dog : Tama

Pre mnogo  godina, sasvim obično veče u porodici Volš se završilo tragično. Misteriozni zločinac , koji se predstavio kao ,,Voštani čovek" je iskočio iz mraka te je pred malom Keli ubio njenog oca.Brutalno ubistvo oca  i užasan izgled ubice su se  urezali u njen um i traumatizovali malu Keli  za sva vremena.Uprkos godinama punih čestih terapija, Keli  progone halucinacije i strah od mraka.Priviđenja se intenziviraju, počinje serija neobjašnjivih ubistava, ali Keli nije potpuno sama u ovom košmaru. Sreća ju je navela na prag Dilana Doga.Da li će Dilan poverovati neuravnoteženoj klijentkinji ili će pasti pod nož Voštanog Čoveka? Postoji li taj tip uopšte?

Mrak, puko odsustvo svetlosi a istovremeno veliki izvor iskonskog straha. Sve što je pod dnevnim svetlom obično i dobro poznato u mraku ume da izgubi ta svojstva i postane nešto drugačije,strano i zlokobno.Poznato se pretvara u nepoznato, a tu je strah najjači. Teško zamisliti horor priču bez ovog osnovnog katalizatora straha. Bauci, karakondžule, vampiri , veštice svi se oni pojavljuju iz mraka ili po mraku.Zato je on osnovni motiv, verni pratilac strave i neiscrpni izvor inspiracije užasa.Naravno, ukoliko autor zna kako da to iskoristi. Klaudio Kijaveroti nažalost nije jedan od tih.

Kijaverotijeva ,,Tama" do pred sam kraj liči na inferioran plagijat ,,Noćne more iz ulice brestova".Za razliku od Sklavija koji je prepoznatljive horor likove i filmove koristio kao omaž, pri tome praveći sopstveni obrt u vidu obrade drugih tema putem pomenutih prepoznatljivih ličnosti/situacija, Kijaveroti ih naporsto kopira bez vidljivog ličnog osvrta. Voštani Čovek, odnosno Filip Krejn je ovde nemrtvi zlikovac koji se manifestuje iz tame i proganja Keli  dok  ubija njene bližnje.On je očigledno inspirisan  Fredijem Krugerom, ali za razliku od ovog drugog, Filip nema nikakav motiv.O njemu se gotovo ništa ne zna, a nema nikakve veze sa Keli i njenim prijateljima i rođacima.

On naprosto goni i ubija jer Klaudio Kijaveroti bez nega ne bi imao čime da pokreće zaplet.Pojavljuje se čak i rima , odnosno nabrajalica vrlo slična onoj iz pomenutog filma.U jednom trenutku  tokom  istrage, Dilan posećuje psihijatra kod kojeg se Keli lečila i tada izgleda kao da bi čitaoci mogli dobiti kroz tih nekoliko stranica objašnjenje tj. piščevo viđenje glavne teme.Osim nekoliko uopštenij rečenica o mraku,snovima  i strahovima, jasno je da Kijaveroti čitaocim ništa ne nudi.Zapravo bilo bi bolje da ništa nije  nudio,  u smislu da uopšte nije pisao ovakve stripove.Ono što daje je sledeće : nekoliko užasnih ubistava + dosadan već viđen (kopiran)  zaplet   + malo mraka+ malo palamuđenja i opštih mesta. Misli li da je time ispunio očekivanja Dilanovaca i odradio mesečnu normu? E pa neće moći.

Vrhunac svega je ipak kraj ove priče.Rekoh li da liči na plagijat do momenta pred sam kraj? Dotle je i mogla da prođe kao prilično dosadna epizoda.Na kraju se ispostavlja da je Keli luda i da je ona ubica sve vreme.Šta je onda bio Krejn, projekcija ili iluzija? Zašto je Keli poubijala sve te ljude? Da li je ona stvarno luda ili pod dejstvom mračnih sila?Šta li je Kijaverotiju prolazilo kroz glavu dok je pisao ovakvu glupost.Ako ništa drugo čoveku treba dati nagradu  za najgluplji  rasplet.Zamišljam to kao nagradu poput zlatne maline.

Razlog zašto sam odabrao baš ovaj broj Dilana, pored Kijeverotijevog napadnog amaterizma, je u crtežu Dal'Agnola.Naime crtački stil Pietro Dal'Agnol-a je tokom godina rada za Boneli prošao kroz nekoliko faza.Ovo je njegova rana i ,može se reći, najbolja faza.Dok  u kasnijim epizodama poput ,,Lova na veštice" njegov stil  pojednostavljen , nedovršen i beživotan poput skice, ovde takođe nije realističan ali je daleko prijatniji oku.Ovde pomalo naginje na karikature, ali je mnogo jasniji. Primera radi, izrazi lica su prirodni, lako se tumače nasuprot kasnijoj fazi u kojoj sam teško mogao da razlikujem naduveno lice od prebijene osobe sa modricama.Ove rane Dilanove avanture obiluju  slobodnijim scenama krvi i klanja, dakle blood guts n' gore (galore), kakve nedostaju u modernim politički korektnijim epizodama ovog stripa.Dal'Agnol sasvim solidno prikazuje Krejnovo krvoproliće i  strah žrtava, ali nažalost ni to ne može da izvadi ovu užasno besmislenu Kijaverotijevu epizodu.Kijaverotijev Filip Krejn, koji se uprkos ovoj pojavljuje u još nekoliko podjednako glupih brojeva, bolje da nije izlazio iz mraka tj. tame.


Ocena:

Major Grom

Izgledao je kao sasvim običan dan u Petrovgradu,saobraćaj se odvija nesmetano, centar vrvi od ljudi  i banka radi bez problema.Iznenada u banku upadaju trojica naoružanih tipova sa maskama crtanih junaka, spremni na sve kako bi ugrabili što više para i pobegli kud ih noge nose.Panika se širi , zgrada je pod opsadom, ljudi se sklanjaju i padaju na pod ne bi li izbegli metke dok se razbojnici ne zadovolje željenom svotom.Međutim, negde među njima je i hrabri policajac Igor  Grom koji pokušava da spase taoce i osujeti plan ove bande. Hoće li uspeti da se izbori sa maskiranim razbojnicima, ili je ovo previše opasno čak i za njega?
     

Major Grom je kratak film ruskog studia ,,Bubble Studios" rađen prema istoimenom stripu Artema Gabrilianova. Major Grom je jedan od nekoliko uspešnih serijala relativno novijeg ruskog izdavača Bubble Comics.Film je režirao Vladimir Besedin u nadi da će kasnije napraviti dugometražni film o avanturama pomenutog Igora Groma.Dakle ovo je proba radi toga da se proceni zainteresovanost publike.
Reč je o kratkom akcionom filmu koji je snimljen profesionalno, po standardima ostvarenja sa velikog platna. Gluma je solidna, ali zato su koreografija i kadriranje odlični, što je naročito bitno kod ovog žanra.Očekujte jaku akciju, pucnjavu, jurnjavu, borbene scene i parkur.Ništa neviđeno,ali kvalitetno urađeno.Uz humor i dobrar izbor muzike  zabava je zagrantovana.Da nisam znao da je kratak film, pomislio bi da je to isečak iz dugometražnog.

Paviljon 6

Ruskog lekara Andreja Jefimiča Ragina iz provincije muče misli o beznađu i opštem besmislu njegovog položaja , grada , pa i lekarske profesije.Zašto lečiti pacijente kad ih sve ionako na kraju čeka neizbežna sila znana kao smrt. Teške misli ga pritiskaju a nema sa kime da ih podeli, jer su njemu najbliže osobe potpuno nezainteresovane za takve teme, ili bolje reći za bilo kakve misaone teme koje imalo izlaze iz njihove banalne svakodnevnice.Najbolji prijatelj Averjanič samo klima glavom i ne upušta se u ovakve diskusije , drugi se ne uključuju ni toliko a kulturnih događaja i okupljanja nema.Misleći čovek zaista nema šta da traži u takvom mrtvom moru osim da se prepusti letargiji.Međutim, doktor Ragin uskoro pronalazi dostojnog sagovornika u mestu gde se to najmanje očekuje- u ludnici.Doktor provodi sve više vremena sa ludim Gromovom  te je po mišljenju njegovih kolega takođe zreo za ludaru.Mala provincijska sredina se okreće protiv doktora Ragina i smešta ga među ludake,gde smatraju da mu je mesto.A  da li je to tako ili je ovde u pitanju nešto mnogo mračnije? Čehovljeva drama je uspešno adaptirana u ex-yu  filmu  ,,Paviljon 6" režisera Lucijana Pintilea iz 1978.

Mentalno krilo provincijske bolnice 19. veka , kako je ovde prikazano , je zaista turobno mesto.To je maltene šupa u raspadnom stanju, poslednja rupa na svirali zdravstva,mesto u kojem pacijenti čitav dan tavore bez ikakve terapije a pod budnim okom čuvara koji im brani izlazak.Tu ljudi kojima bi se moglo kolko-tolko pomoći trunu kao da su osuđeni na doživotnu kaznu zatvora.

Ragin je ovakvo stanje psihijatriskog krila godinama viđao,ništa nije povodom toga preduzimao nego   je zaobilazio u širokom luku , okretao glavu i pravio se da ne postoji.On je pasivni nihilista, sklon dokonom filozofiranju, sve više izbegava posao koji je svalio na medicinske sestre i asistente dok je on uljuljkan u stoicizam, odnosno njegovo viđenje stoicizma.Istinski stoici su se brinuli o dobrobiti zajednice dok Ragin pokazuje  čistu ravnodušnost i lenjost duha.Čehov kroz Ragina nedvosmisleno opaža i opisuje evropski nihilizam o kojem je Niče govorio, iako verovatno nikada nije dolazio u dodir sa tim knjigama.

S druge strane, Gromov je sušta suprotnost Raginu.Ovaj paranoik se bori protiv Raginove filozofije ravnodušnosti.Prvo napada selektivnu pravičnost poretka koji jedne ludake hapsi dok mnogo gori haraju društvom a u potonjim razgovorima ukazuje na krajnju posledicu Raginove ravnodušnosti- na nekog debelog seljaka (koji u filmu donekle podseća na Budu?)koji samo ćuti i trpi, večito nasmejan i srećan a zapravo je otužna mlohava masa.Zar tome treba da se teži?On ne beži od patnje, prihvata je jer shvata da je to nerazdvojni deo života.Gromov pršti od snage i vitalnosti, nasuprot letargičnom doktoru Raginu jer je on aktivni nihilista.Pri kraju filma i Ragin konačno prelazi na tu stranu, usled neizdrživih uslova u ludari , ali već je prekasno.

Obzirom da puk ne razume ovakve razgovore, a najveći strah je upravo strah od nepoznatog, žitelji i vlastodršci ove učmale varošice/grada šalju Ragina u ludaru na ,,lečenje". Obzirom da je psihologija u ovom dobu još uvek nepoznanica, procena pada u ruke nesposobnima i mediokritetima.

Domaća adaptacija je prilično verna knjizi, jedna sitna zamerka je to što fale kratki segmenti o tome kako je Ragin odlepio pre nego što je poslat u bolnicu, i Averjanič (Slavko Simić) se pojavljuje kraće i manje je napadan nego u izvornom materijalu.Ali su zato tu sjajni Slobodan Perović i Zoran Radmilović koji naprosto nose čitav film kao Ragin i Gromov.Uloge su sjajno izabrane, što je prilično važno za film, jer u drami se čitava priča vrti upravo oko te dvojice, dok su sporedni likovi slabo prisutni.Čehovljeva oštroumna kritika  intelektualaca, umrtvljenog društva i medicinskih ustanova itekako zavređuje pažnju i dan danas.To pokazuje veličino ovog pisca, a sa druge strane pokazuje koliko smo malo napredovali (mentalno a ne tehnološki!) kao društvo u međuvremenu.

Ocena:

Von Doom

         

Viktor fon Dum, poznatiji kao Doktor Dum je jedan od najprepoznatljivijih klasičnih zlikovaca iz marvelovih stripova koji nikada nije dobio valjanu filmsku adaptaciju.Onaj prvi film, ,,Fantastična četvorka" iz 2005. je mogao još nekako da prođe, ali ovo ostalo bolje ne pominjati.Pogotovo ne onaj užas od  filma iz 2015.
U animiranim serijama je prošao mnogo bolje.
Ovo je pokušaj da se , makar na kratko, prikaže taj monarh vladar Latverije u punom sjaju. Ivan Kander iz produkcijske kuće Lucky 9 Studios je napravio kratak film u kojem se prikazuju detalji iz prošlosti i budućnosti Doktora Duma.Zapravo ovo je postanje Dumovo.Može li čovek koji je savladao nauku i magiju promeniti svoju prošlost, ili  mu je  sudbina dodelila drugačiju ulogu? Da li je to sudbina ili usud? Pogledajte ovde.