Belijal

Mladić  dolazi iz sela u grad i traži smeštaj u oronulom hostelu. Gazdarica rado prihvata Dvejnove pare ali  posmatra novajliju sa sumnjom , ali  ništa u vezi tog ćutljivog mladića  nije neobično osim što sa sobom nosi veliku pletenu korpu. Džeparoši polagano kruže oko njega kao grabljivci jer  u ovom žutoljuncu vide lak plen, međutim Dvejn nije sam.Neko ili nešto ga čuva...



Da li vam ovo deluje poznato? Ako ste ste se setili ,  onda znate  da je ovaj  kratki film Erika Yoder-a zasnovan na horor komediji Frenka Henenlotera ,,Basket Case". Ako niste, eto preporuke za gledanje.
Iako ovo nije prvi kratki film rađen prema  Basket Case-u, to mesto  pripada Belijalovom snu (Belial`s dream) rađenom za potrebe blu ray izdanja filma, ovo je ipak prvi fan fil jer je nezavisan. Belijal je snimljen u duhu originala, u smislu da entizijazam sa blesavim scenarijom i malim budžetom čini čuda .Reditelj čak tvrdi da je sve snimio bez para, uz pomoć prijatelja i cimera!
Glume simpatični naturščici, sa ponekim profesionalcem, korišćeni su  je starninski (ali nikako prevaziđeni) stop-motion efekti i ima splatter-a. Sve po meri Henenloterovog filma. Yoder je vešto reprodukovao  estetiku b-filmova iz 80-tih . On nije samo kopista nego ima i originalnih radova, pa ako vam se sviđa Belijal pregledajte i ostale filmove na  njegovom youtube kanalu.

Dno sveta

Režija : Ričard Sirs
Scenario : Brajan Gotlib i  Dejvid Kovalski

Mladi par Aleks i Skarlet krstare Rutom 66 ka Los Anđelesu.Usput devojku hvata mučnina pa odlučuju da naprave kratak predah u naizgled praznom motelu.Skarlet  nestaje tokom noći, Aleks misli  da je oteta. Tragajući za njom on se susreće sa sumnjivim tipovima i budi se u drugom  životu.Da li je putovanje sa Skarlet bio san ili je njegov drugi  život samo san?

Ako niste gledali film, nemojte čitati dalje.Upozorenje ! Slede spojleri!

Čitava priča je zapravo psihodrama unutar glave devojke  Skarlet.Konkretno, nju grize savest jer je u prošlosti maltretirala mlađeg i bespomoćnog paralisanog brata na smrt.
Zbog toga je u stalnoj psihofizičkoj agoniji.Od toga ne može pobeći  ni u snu.Umesto da krstari uzduž i popreko po zemlji snova, ona je vezana za jednu uspomenu.Koliko god da pokuša da to promeni, da postane druga osoba, za nju je to nemoguće.Mračna prošlost neprestano provejava kroz sve.

Kada se radnja filma ovako ovako objasni , sve ispada vrlo jednostavno, zar ne? Prosto da prostije ne može biti. Srećom po gledaoce, one koji zaista žele da upotrebe mozak, ovo nije takav film. Radnja zahteva punu pažnju jer čitav  filma pratimo iz neobičnog ugla.Mi posmatramo svet iz vizure fantazma tj. jednog od učesnika u Skarletinom košmaru. Zamislite na trenutak da jedan od vaših likova iz  snova postane živo i svesno bića koja nastavljaju da žive između  snova. E pa upravo to je protagonista ovog filma , mladi Aleks . Začkoljica je u tome što on to naravno ne zna. On misli da je pomešao san i javu te istražuje kako bi saznao šta je od ta dva stvarnost, neshvatajući da to nije ni jedno ni drugo.Svet koji nastanjuje, i on sam su samo san jednog spavača, a to je Skarlet. Pošto se za rešavanje misterija / istraživanje uzroka na engleskom kaže ,,get to the bottom of  something"  onda  Aleks rešavajući misteriju figurativno dolazi do dna sveta, do istine o Skarlet.

Ovo je film koji ćete jedino  pamtiti po obrtu.Da nije takvog zapleta i obrta, Bottom of the World  ne bi imao šta mnogo da ponudi.Dijalozi su neupečatljivi,rutinski, bez neke rečenice vredne citiranja. Slično važi i za glumce. Daglas Smit  deluje kao  neispavani mladić, što ovakvoj priči baš paše dok je Džena Maloun malo življa ali ne dobija baš previše šanse da to pokaže.Ta manično-depresivna uloga Skarlet  ni ne ostavlja mnog oprostora za improvizaciju.Lik Skarletinog oca koga tumači Ted Levin je nedovoljno iskorišćen.Scenarista  Gotlib ne koristi baš sve mogućnosti mindfuck priče a  ni Sirs kao reditelj nije mnogo motivisan za isto. Baš šteta jer im je to glavni mamac za film.Samo bacite oko na poster  ,,Reality is not what it seems ". Fali više snolikih scena, psihodelije, bizarnosti .Interakcije sa drugim likovima iz sna ima, ali na kašičicu.

Moglo se više vremena posvetiti onoj vožnji  kroz pustinju , praznom hotelu, pomahnitalom svešteniku , maskiranom čoveku itsl.  Utisak mi je da je film svedeniji nego što je mogao biti, bez obzira što je ovo  direct to dvd film. Nije potreban veliki budžet da bi se ovakav film poboljšao nego nadahnutija režija Setimo se filma Donnie Darko. Ako već hoćete nestandardni film koji nadilazi ograničenja standardizovanog narativa, opet iz reklame/blurba za ovaj film , onda je potreban baš takav (ekperimentalniji) pristup. Kao što rekoh, misterija će vas privući i kopkati do kraja, ali celokupna izvedba je prosečna.

Ocena:

Pogled od 12 parseka

Stranac dolazi tiho u prašnjavi salun na margini daleke  svemirske stanice.Među sumnjivim gostima neugledne krčme, negde se krije begunac.Da je samo jedan u pitanju , ni po muke, međutim,  sakrivaju  ga jataci.Stranac je škrt na rečima ali njegov  šlem govori više nego on sam.Lovac se polako približava lovini dok smutljivci gutaju knedle. Ako im se pogledi ukrste, crno im se piše , jer je tihi stranac zapravo lovac na ucene nadaleko poznat kao ... Boba Fet.


Ovaj kratak film nam dolazi iz Finske, a realizovala ga je ekipa ruinedfilms-a pre skoro pet godina.Bez obzira na  naziv ekipe , ovaj film reditelja Erika Raunio-a   je baš nasuprot , sve osim ruined.Tenzija među likovima, usporavanje kadrova,  sve  je to odličan omaž Serđu Leoneu.Pošto je Boba Fett inspirisan Leoneovim čovekom bez imena, njemu je špageti vestern (sa daškom sf-a) prirodno okruženje. Ovo je jedan od malobrojnih Star Wars fan filmova u kome se ne potežu svetlosne sablje. Ko ume, dovoljni su mu čvrst pogled i brzi prsti.

Crna Kapuljača : Cvet smrti

 Greg je napustio Filadelfiju i sklonio se u miran kraj Kalifornije  radi terapije i odmora.Koliko god se on trudi da pobegne od nevolje, ona ga ne napušta jer ne može pobeći od sebe samog .Crne misli mu ne dozvoljavaju da odmori telo i duh, a nekme među pacijentima stiže zlosutni ,,cvet smrti"- znak da ga goni kartel.Da li će Greg ponovo navući crnu kapuljaču i osujetiti ubicu?

Cvet smrti je samo varijacija ozloglašenog ,,poljupca smrti"  kojim  mafijaški bos osuđuje drugog ili druge na smrt.Pitanje je koliko je to zaista postojalo, ali taj gest  je ušao u kolektivnu svest putem filmova kao što je  ,,Kum" i slični.Ovde vidimo da kartel šalje cvet smrti onima koji su drznuli da im se zamere.

Ko je pročitao ,,Poljubac metka" od Svircinskog i Gejdosa , zna tačno šta da očekuje.Dalje avanture Gregorija Hetindžera tj. ,,Crne kapuljače" se  nastavljaju  u istom maniru.Ovo je prvenstveno Gregorijeva borba sa zavisnošću na putu ka iskupljenju, kakvim ga on zamišlja.Taj put je vrlo klizav, obzirom da njime ide  kao vigilante/osvetnik.Ova kratka priča , osim što predstavlja prelaz između dva poglavlja, ujedno se može čitati i kao primer manljivosti vigilantizma.Taj poriv da se nabaci maska i svaka nepravda  reši batinama, je vrlo  prvoloptaški i problematičan.Ako ništa drugo , Svircinski pokazuje koliko je zaista malo potrebno da  taj način razmišljanja dovede do katastrofalnog ishoda. Dovoljno je  protagonistu namagarčite i navedete na pogrešan trag.


Ovo može biti i objašnjenje otkud se Hauard Čejkin prihvatio da crta ovu epizodu.Za neupućene, evo šta pomenuti misli o superherojima: 
 "the idea of a man or woman dressing up in these goofy outfits and going out and fighting crime is absurd." Naravno , to mu ne smeta kada radi bliske žanrove ili stripove o likovima koji nisu kostimirani a potiču iz  takvih serijala.Black Hood ne spada u superherojski strip , žanrovski gledano ovo je palp, ali mu je blizak zbog maskiranog protagoniste.Zaplet ovog broja  je takav da potvrđuje  Čejkinovu konstataciji.Naravno, ne treba očekivati od ovog stripa nekakvu dekonstrukciju, Svircinski nema takvih ambicija. Zaplet je skoro pa tipičan krimić sa fatalnom damom.

Čejkinov stil je vrlo različit od Gejdosovog, ali paše ovoj palp materiji.Naravno , uz uslov da sledi  neke smernice , koje on nažalost ne čini.Problem je što velika većina Čejkinovih protagonista ima tzv.,,Čejkin facu", tj. Hauard ih crta po sebi iz mlađih dana sa sve naglašenom četvrtastom vilicom.Ako mi ne verujete, slobodno virnite u njegov rad od American Flagg pa na ovamo, naročito na naslovnice.To ne mora nužno biti loše, ako imamo u vidu autorske stripove, ali ovde je takav tretman glavnog lika promašaj.Gejdos je Hetindžera prikazivao kao  jedng običnog, svakodnevnog ,,everyman" lika koji je upadljiv isključivo zbog unakažene polovine lica.On nije neki rmpalija ili  mačo tip, uprkos profesiji i noćnim aktivnostima , nego sasvim običan čovek , prosečan u svakom smislu.Ova verzija crne kapuljače nije  akcioni junak, niti brilijantni detektiv .Pored toga, osim ove ,,Čejkin face" vidi se i druga Hauardova tendencija, a to je ,,udeblavanje" likova.Negde prelaskom na digitalno crtanje, Čejkinov crtež  gubi onu tipičnu američku   anatomiju, i naprosto , u nedostatku boljeg izraza, udebljava svoje likove.Skoro svi izgledaju kao da su ih izbole pčele, ili da pate od nekakve alergije.Naduveni prsti, podlaktice , lica itsl.Razumem da ima nekih dežmekastih likova tu i tamo , ali skoro  svi?

Sa druge strane, Čejkinov osećaj za kadriranje nije izlapeo, mada ovo nije baš najreprezentativniji uzorak njegovog rada.Sve kao da ukazuje na to da je ovaj broj prvobitno trebao da realizuje neko drugi, a da je Hauard uskočio na zamenu.Daleko od toga da je zbog takvog rada ovo loš strip, ali umesto da bude solidan ostaje tek nešto više od ok stripa.

Ocena:

Mutant

Usamljeni tragač krstari ozračenim pustošima uništene civilizacije u potrazi za visokocenjenim drangulijama. To su relikti iz  davno prošlog vremena, iz sveta po koji su   ,,starci"  doveli do propasti . Rovarenje po ruševinama je opasno, ali poslovanje sa stanovnicima tih krajeva je još opasnije.Naročito ako su oni razbojnici i čovekolike zveri. Dobrodošli u surovi postapokaliptični svet mutanata.
      

Verovatno ste pomislili da je ovo film o x-ljudima ili nekakvim ozračenim kreaturama.Ako je ovo drugo, niste mnogo promašili. Ovaj kratki akcioni film je inspirisan   istoimenom dugovečnom serijom društvenih  igara  iz Švedske . Pretpostavljam da niko iz ovih krajeva to ne pamti ili prati, , ali zato , ukoliko pratite aktuelne proizvode gaming industrije znate za Mutant Year zero: Road to Eden . E pa ovaj kratak film reditelja Albina Glasela iz Švedske je snimljen u   koprpdukciji  Stellarvoid, Standard Film Team i  Strym Media. Njime je grupa posvećenika obeležila godišnjicu premijere igrice Mutant Year zero: Road to Eden.Ima li boljeg načina da se pokaže posvećenost  od ovog? Teško! Iako deluje kao uvodnik, ovaj kratki film evocira uspomene na stripove poput Džeremaje ali i na otkačeni humor b filmova  kao Frogtown i return to Frogtown. Red beznađa, red  akcije i humora smeštenih u ne toliko dalekoj budućnosti, pogotovo ako nastavimo da zagađujemo planetu ovim tempom. Daleko bilo, ali čini se sve bližim.Stanovnici zagađenih gradova znaju zašto.

Konan : Egzodus

Pretprošla godina je prekretnica za stripove o Konanu. Posle dugogodišnjeg izdavaštva Dark Horse Comics-a , Konan se ponovo nalazi u rukama Marvela.Da ga je zakačio neki drugi  uređivački period, ovo ne bi bila baš toliko loa vest.Pošto se to nije desilo, rezultati govore sami za sebe.Da li ste čitali novi serijal Conan the Barbarian od marta prošle godine ? Krome sačuvaj i sakloni.Koliko god Džejson Aron bio kvalitetan scenarista, on nije za Konana. Pokojni Robert Hauard se okreće u grobu od od uvođenja političke korektnosti u ovakav strip, ili uopšte gledano , Konana u takve  priče . Naslovnice Esada Ribića su jedino što valja u tom novom marvel Konanu.No nije baš sve tako crno,  pronašao se makar jedan strip u tom izlivu gluposti, a da zavređuje pažnju. Jedan strip je u potpunosti prepušten Ribiću.  Esad Ribić  , u  jednom od retkih stripova gde je kompletan autor (scenarista+crtač) , poseže za kratkom epizodom iz Konanove mladosti, iz vremena kada je varvarin imao svega petnaest leta.Ovo je priča o Konanovom prelasku iz Simerije , preko planina koje dele Nemediju od Akvilonije, ka Ofiru.Ukoliko ste čitali ,,Rođen na bojnom polju" , u izdanju Darkvuda ,  možete posmatrati   ovaj  strip kao  nastavak te priče . Može se  čitati i bez toga, uz malo predznanja o najpoznatijem liku iz mašte  Roberta E.Hauarda.

Ovu kratku storiju površniji čitaoci mogu gledati kao nekakav ,,man vs. wild" , preživljavanje u surovom svetu Simerije  , međutim Ribić pokazuje koliko vlada materijom .Priča služi kao mala komparacija čovekove i zverinje agresivnosti. Kod životinje je agresija u funkciji opstanka vrste.Neophodna je za napad, radi hrane ili odbrane .To je taj ,,fight or flight" momenat koji  viđamo u dokumentarcima o prirodi, iz udobnosti stana ili kuće jer malo kod od nas može da se pohvali životom u prirodi.Često ćete čuti uvredu .. čovk zver.. Ali čovek je sasvim drugačije biće.On osim te životinjske agresije ima u sebi nešto mnogo gore.Njega krasi sklonost ka destrukciji i okrutnost tzv. maligna agresivnost, što bi rekao Erih From.Zbog toga baš taj i takav čovek hoće da razapne našeg varvarina u ime neke svoje pravde . Konan je divljak, dakle prirodni čovek, nasuprot izveštačenom , ili izopačenom, ,,civilizovanom" čoveku.Ovakvo kaznjavanje mu je strano  koliko i civilizacija zverima, i u tom smislu  Ribić postavlja čitaoce na Konanovo mesto ubacivanjem nerazumljivog dijaloga među  vojnicima.
Naravno, vojnik samo misli da će moći tako da postupa sa Konanom.Ne bi da spojlujem stvar ali videćete koliko je procena ,,civilizovanog" čoveka omanula u odnosu na zverinji instinkt.

Sve što sam naveo, je postignuto u formi nemog stripa! Iako se u stripu po pravilu prepliću vizuelni i tekstualni narativ,  prateći tekst nije nužan zarad postizanja iluzije pokreta.Dešava se i da stripovi budu preopterećeni tekstom, da se svode na nešto blisko slikovnici itsl.Ovaj strip je potpuna suprotnost tome.Njegov uspeh u potpunosti  zavisi od  snage Ribićevog grafizma, a Esad je ovde baš u  formi. Ovo je takav strip da bi  skoro svaki kaiš mogao uzeti i  okačiti na zid kao sliku ili  poster.Uopšte ne preuveličavam stvari  , zaista je toliko moćno nacrtan.Ribić je ne samo za idealan izbor za ovakvu tematiku, nego nadaleko čuven baš po tome.Epske bitke, sage , sudari bogova i  heroja, dionizijski larger than life likovi  itsl. Osim toga , ogromna pažnja prema prirodi, divljoj zemlji i planinama optočenim snegom, kao i  pejzažima  pritisnutim sumornim oblacima.Šteta što mu nije dato više posla na Konanu jer Ribić shvata suštinu Konana , za razliku od autora trenutnog glavnog i sporednog serijala. Ovaj strip će sigurno razgaliti varvarsko srce čitalaca tokom zimskih dana.

Ocena:

Panišer : Tigar

Ako priupitate nekog stripadžiju o Panišeru , taj ili , ređe , ta bi sigurno  kao iz topa mogla reći  da je to ,, onaj bivši vojnik sa lobanjom na majci koji tamani krimose jer su mu mafijaši pobili porodicu u parku". Motivacija Panišera  se jedno vreme svodila na to i ništa drugo.Jednostavno objašnjenje za monomanijaka  koji u rambo stilu rešeta krimose iz stripa u strip.Konvej je u ranim magazinskim avanturama Panišera nagovestio da se iza ove jednostavne karakterizacije krije još nešto.Njega pokreće naročita monomanija.Da je on samo tip koji proganja odgovorne za ubistvo bližnjih, onda bi bio sasvim običan osvetnik, ali ubrzo smo videli da se Frenk Kesl nije zaustavio na tome.Panišer goni i ubija sve teške zločince. Preuzimajući štafetu od prethodnih scenarista , Gart Enis je začeprkao dublje po Keslovoj prošlosti i napisao scenario za strip ,,Panišer : Rođen" koji  prevazilazi  ,,origin" priče i postaje nešto sasvim drugo. To je pre svega osvrt na rat uopšte ispričan kroz događaj iz rata u Vijetnamu, a potom definišući moment  u razvoju modernog Panišera.

Za potrebe ovog stripa, Enis odlazi još dalje u Frenkovu prošlost, u momenat kada je mlađani Kesl imao tek deset godina. Enis zalazi u potpuno nepoznati teren kojim niko od prethodnih scenarista nije kročio. Nakon stripa poput ,,Panišer : Rođen"  čovek se može zapitati da li je to zaista potrebno ? U rukama drugih scenarista, ovo bi sigurno bio nepotrebno proširenje famozne ,,origin story" , ali srećom Gart nije od takvih.Krajnji rezultat kolaboracije Enisa i crtača Džona Severina je vrlo promišljen ,,one-shot"  kao nastavak pomenutog stripa.

Kesl da bi radio to što radi , mora svoje žrtve dehumanizovati.Za njega to više nisu ljudi, nego ,,oni" (čitaj neljudi).Takav način razmišljanja je kod njega nastao mnogo pre rata u Vijetnamu, pre onog famoznog incidenta u bazi Veli Fordž.Setite se, mi ga na početku tog stripa vidimo kao već formiranu ličnost. Frenkovu potrebu za kažnjavanjem izgrednika vidimo već tokom uvodnog poglavlja. U kontekstu stripa ,,Panišer : Rođen" ona deluje kao jedna od  ekscentričnih potreba / devijacija koje ti vojnici pokazuju tokom borbe.Neko voli da skuplja trofeje, neko da gađa bombama, neko da kažnjava itsl. Ovde vidimo da to nije baš tako, da Frenkova sklonost vuče koren iz detinjstva.Konkretno vidimo da je delom naučena a delom urođena. Naučena utoliko što je mlađani Frenk video roditelje i  poznanike kako potajno sprovode  osvetu nad barabama. Ovo neću spojlovati. Što se tiče urođene sklonosti, vidimo da je svet za Frenka oduvek crno-beo. To se vidi iz njegovog razumevanja pesme ,,Tigar".

 

Zašto baš tigar ? Sigurno ste se ovo zapitali  i primetili istoimenu pesmu Vilijema Blejka.Pažljivim čitanjem pesme i promatranjem Keslovog mišljenja , postaje jasno zbog čega je Enis baš tu pesmu odabrao.Tigrom je Blejk naglasio nužne suprotnosti u samoj prirodi, da nešto krotko i umiljato poput jagnjeta ne može postojati bez zveri poput tigra. Frenk nikako ne može da smisli  kako bi isti Bog  stvorio tigra i jagnje.Po njemu tigar bi morao biti delo nekog ili nečeg drugog.Upravo tu uviđamo njegovu sklonost ka podeli na crno-belo, razdvajanju idealnog tj. čistog od nečistog.On naprosto ne može u glavi da pomiri suprotnosti, da shvati njihovu međusobnu uslovljenost pa ni to da ista bića mogu  pokazivati različita lica.Po njemu Bog je idealan, nepogrešiv itd. Zlo ne može biti njegova tvorevina, nego delo nekog drugog.Stalno naglašavam ,,nekog/nečeg drugog" jer on nikad ne kaže da je to Đavo.Frenk ukazuje na  neimenovani entitet, neku silu oličenu u tigru.Nešto što obitava u pozadini uma. Ovo se naravno može posmatrati kao mladalački pokušaj rešavanja pitanja zla, ali ako se samo prisetimo stripa ,,Panišer : Rođen" , naročito ,,onog" entiteta (?), onda naslućujemo šta se valja iza brega.

U trenutku kada je ovo crtao, Džon Severin je imao oko 86 godina, od kojih je malo preko 60 proveo kao profesionalni crtač.Pokojni Severin je bio svestran crtač, prošao je sve od fantastike do vesterna. Domaća publika je pre nekoliko godina imala prilku da se upozna i sa njegovim doprinosom žanru mača i magije  pošto je prvi adaptirao i pokrenuo serijal o  Kralju Kulu nazvan Kul Osvajač. Što se Panišera tiče , ovde mu stil nije epski nego ovom stripu najpre vidimo likove u realističnom ključu. Inače Džonu ratne drame nisu nimalo strane, na njima se kalio davnih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka . U ovom stripu nema mnogo akcionih scena, uprkos očekivanjima koje nameće protagonista, ali  radnja teče sasvim prirodno bez izveštačenih poza ili izraza lica. Severin drži do sitnih detalja, pa je verno predstavio period 60-tih godina prošlog veka. Gledajući kako prikazuje Frenka Kesla kao desetogodišnjaka, vidi se da je Severin  prilično dobro razumeo ovog modernog Panišera. Mladi Kesl puno toga nagoveštava.  Iako se najveći deo radnje ,,Tigra" odvija pre događaja iz stripa ,,Panišer : Rođen" , ovaj strip je zapravo epilog te priče.

Ocena: